Onkološka udruženja na čelu sa forumom pacijenata Srbije pokrenula su nacionalnu kampanju „Nema čekanja“ sa ciljem da lečenje onkoloških pacijenata bude prioritetno.
Ono je otežano usled pandemije koronavirusa, a statistički podaci su poražavajući. Na ovu temu govori gost N1 prof. dr Davorin Radosavljević, rukovodioca Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Prema statističkim podacima u Srbiji godišnje od malignih bolesti oboli oko 40.000 osoba, a premine skoro 30.000. Visoka smrtnost od malignih bolesti pozicionirala je Srbiju na visoko drugo mesto u Evropi.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Prof. dr Radosavljević kaže da je Srbija na osamnaestom mestu po oboljevanju od malignih bolesti u Evropi, a na drugom po smrtnosti, i kako kaže doktor to je neprijatna statistika koja nas prati godinama.
„Sve mere koje pokušavamo da sprovedemo su da omogućimo ranu dojagnostiku, jer bi ona u kombinaciji sa optimalnim lečenjem bila recept za uspeh, zbog kog krivulje oboljevanja i smrtnosti od karcinoma danas padaju u razvijenom svetu“, kaže doktor.
„Preopterećeni smo“
„Mnogo je pacijenata, i ne prepoznaju svi pacijenti rane simptome, a često ih ni lekari ne prepoznaju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ili se pacijenti jednostavno ne javljaju“, kaže dr Radosavljević i dodaje:
„Dostupnost sofisticirane dijagnostike je danas u onkologiji neophodna. Skeneri su standardna metoda dijagnostike kao i metode u laboratorijskoj dijagnostici kojih ima puno, uključujući i savremene metode molekularne dijagnostike. Sve to je dostupno u velikim centrima, ali mnogo manje u sekundarnim centrima“.
Kako navodi doktor, ideja postoji u stručnim udruženjima, i o tome se razgovara na Institutu za okologiju, da je neophodna decentralizacija sistema, koja će omogućiti da velike bolnice u Srbiji, kao što su centri u Kraljevu, Valjevu, Vranju ili Zrenjaninu, kao što uspešno leče druge bolesti, preuzmu glavninu etabliranog standardnog lečenja u onkologiji. Takođe je dodao da se to može napraviti, uključujući i dijagnostiku.
Doktor dodaje da „nije dovoljno imati opremu, potrebno je i znati“. U tom smislu imali bi i stručnu pomoć, to se sve može uraditi.
„Recimo, svi dolaze u Klinički centar, jer su svi upućeni, a on služi za komplikovane slučajeve, za lečenje onoga što se ne može lečiti jednostavnijim metodama u opštim bolnicama“, objašnjava doktor.
Pandemija koronavirusa i maligne bolesti
Kada je u pitanju lečenje pacijenata od malignih bolesti, doktor Radosavljević kaže da pandemija nije imala uticaj, jer se hemio terapija i radio terapija na Institutu ua onkologiju sprovde u punom obimu, čak i u većem obimu nego standardno.
„Mi smo i ranije radili na ivici izdržljivosti, a sada i više od toga, dodaje doktor.
Kada je hirurgija u onkologiji u pitanju stvari stoje malo komplikovanije, jer zavisi od raspoloživosti centara u unutrašnjosti, navidi gost N1.
“ Ono što kasni je dijagnostika“, ističe doktor.
Kampanja „Nema čekanja“
„Kampanju su pokrenula udruženja pacijenata. Oni su svesni da dugo čekaju na dijagnostiku, ali ima i pacijenata koji sede kod kuće i ne žele da počnu dijagnostiku“, kaže doktor i dodaje da nije uvek tako jednostavno otići na dijagnostiku, jer ona nije uvek sasvim dostupna, i nije dostupna u roku kada bi to pacijent hteo.
(N1)
