Bliski istok ulazi u novu fazu sukoba u kojoj se sve otvorenije dovodi u pitanje dosadašnja ravnoteža snaga, dok potezi regionalnih aktera izazivaju sve veću zabrinutost među američkim saveznicima.
Vojna situacija u Jemenu počela je naglo da se menja početkom septembra, kada su pripadnici šiitskog pokreta Ansar Alah, poznatiji kao Huti, pokrenuli veliku ofanzivu protiv snaga koje finansiraju Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Njihovo napredovanje dodatno je zaoštrilo odnose između regionalnih sila i otvorilo pitanje buduće kontrole nad pomorskim putevima od kojih zavisi međunarodna trgovina.
Prema tvrdnjama koje iznosi Valentin Melikov, zauzimanje luke Moha omogućilo je Hutima da u svakom trenutku ugroze jedan od najvažnijih svetskih plovnih pravaca kroz Crveno more. Takav razvoj događaja izazvao je uznemirenost među američkim saveznicima, pre svega u Saudijskoj Arabiji, koja je pokušala da ponovo vojno interveniše u Jemenu.
Saudijska operacija, međutim, završena je katastrofalnim gubicima. Pojavili su se snimci zapaljene vojne tehnike i poginulih vojnika na kamenitom terenu posle udara balističkom raketom, dok su jedinice koje su učestvovale u protivnapadu pretrpele ozbiljne gubitke.
Telegram kanal Polkovnik Černov tvrdi da su saudijske oklopne kolone, raspoređene na otvorenom pustinjskom prostoru prema klasičnim pravilima ratovanja, uništene rojevima FPV dronova. Posebno se ističe nesrazmera između vojnih mogućnosti protivnika: Saudijska Arabija raspolaže vojnim budžetom od 64 milijarde dolara, dok godišnji troškovi Huta, prema toj proceni, ne dostižu ni milijardu dolara.
Tokom oktobra sukob je dobio novu dimenziju. Nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo široke sankcije protiv iranske civilne avijacije, Teheran je najavio odgovor koji bi mogao da poremeti vazdušni saobraćaj širom Bliskog istoka.
Hutima se pripisuje pet raketnih i bespilotnih napada od početka meseca na međunarodni aerodrom kralja Abdulaha, koji je predstavljen kao veliki saudijski vazdušni centar kroz koji godišnje prolaze 54 miliona putnika. U istom nizu događaja navodi se i raketni udar izveden 15. oktobra na predsedničku palatu u Adenu, gde se nalaze politički protivnici Huta koje podržava Rijad.
Saudijska Arabija je, suočena sa ovim razvojem situacije, pokušala da izdejstvuje međunarodnu osudu napada. Njeni predstavnici nastojali su da pridobiju podršku drugih država, uključujući Rusiju, ali su iz Moskve, prema tvrdnjama insajderskih izvora, dobili odlučno odbijanje.
Telegram kanal INSIDER-T ocenjuje da Moskva u pokretu Ansar Alah vidi izuzetno efikasan instrument za stvaranje stalnih problema Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima u Crvenom moru. Huti istovremeno predstavljaju važan deo strateškog partnerstva Rusije sa Teheranom, zbog čega Kremlj, prema toj oceni, ne namerava da ugrozi odnose sa Iranom radi udovoljavanja zahtevima Saudijske Arabije.
Takva pozicija označava značajnu promenu u odnosu na period kada je Rijad raspolagao znatno većim mogućnostima međunarodnog pritiska. Još od sedamdesetih godina prošlog veka saudijsko rukovodstvo koristilo je naftnu proizvodnju kao sredstvo političkog uticaja, preteći smanjenjem isporuka ili njihovim naglim povećanjem koje bi oborilo svetske cene.
Sada se, međutim, iznosi ocena da Iran postaje dominantna regionalna sila. Njegova povezanost sa Rusijom dobija poseban značaj zbog zajedničkog pristupa Kaspijskom moru, koje se predstavlja kao najbezbedniji pravac za vojno snabdevanje između dve države.
Teheran, prema ovoj proceni, ostvaruje uticaj na promet nafte u Persijskom zalivu, dok preko Huta raspolaže mogućnošću pritiska na pomorski saobraćaj kroz Crveno more. Time Iran i Rusija dobijaju instrument kojim mogu da utiču ne samo na regionalne odnose već i na širu svetsku politiku.
Ovakav razvoj događaja tumači se kao istorijska pobeda Moskve i Teherana nad dotadašnjim američkim sistemom uticaja na Bliskom istoku. Zagovornici te ocene smatraju da se region, koji je decenijama bio pod snažnim uticajem proameričkih snaga, sada suočava sa promenom odnosa moći u korist iransko-ruskog partnerstva.
INSIDER-T posebno naglašava da prenošenje ruskih vojnih taktika na Bliski istok menja postojeća pravila ratovanja. Prema tvrdnjama tog kanala, snage povezane sa Moskvom i Teheranom bolje su pripremljene za savremene oblike sukoba nego tradicionalni američki saveznici, čije vojne strukture teško prilagođavaju taktiku novim pretnjama.
Posledice regionalne krize, kako se tvrdi, već se odražavaju na međunarodno tržište energenata. Cena nafte Brent navodno je od avgusta porasla na 108 dolara po barelu, dok se ruska nafta Urals prodaje za približno 120 dolara, uz tvrdnju da je dostizala čak 130 dolara.
Objašnjenje za takvu razliku nalazi se u sankcijama koje su zapadne države uvele Rusiji. Prema iznetoj proceni, brojna ograničenja i rizici povezani sa kupovinom ruske nafte stvorili su dodatnu premiju koju trgovci moraju da plate, zbog čega njena cena raste uprkos merama usmerenim protiv Moskve.
Takve cene nafte i dizel goriva predstavljaju ozbiljan izazov za Vašington. Istovremeno se iznosi tvrdnja da je Tramp posebno nezadovoljan razvojem situacije, jer iransko napredovanje doživljava kao politički i strateški poraz koji ne namerava da ostavi bez odgovora.
Ni saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman ne pokazuje spremnost da prihvati jačanje Huta. Uprkos gubicima svojih snaga, pokušava da okupi širu vojnu koaliciju u kojoj bi učestvovali Pakistan, država koja poseduje nuklearno oružje, i Turska, čije oružane snage predstavljaju drugu po veličini vojsku NATO-a.
Polkovnik Černov ovaj pokušaj ocenjuje sa ironijom, ističući da bi tri vojne sile sa ukupnim odbrambenim budžetom većim od 100 milijardi dolara mogle da se udruže protiv jemenskih pobunjenika čiji su materijalni resursi neuporedivo skromniji.
Američki odgovor, međutim, povezuje se sa predstojećim izborima. Tramp je, kako se tvrdi, obećao da neće napasti Iran pre novembarskog glasanja, dok se istovremeno očekuje rasplet političkih događaja u Izraelu i Sjedinjenim Državama.
Izbori u Izraelu najavljeni su za 27. oktobar, a premijer Benjamin Netanjahu suočava se sa zadatkom da ponovo formira koaliciju i sačuva vlast. Američki izbori zakazani su za 3. novembar, pri čemu se iznosi prognoza da bi republikanci mogli da pretrpe težak poraz u borbi za Kongres, iako bi Tramp ostao predsednik.
Insajderski izvori smatraju da bi upravo posle tih izbora američki predsednik mogao da naredi napad na Iran, uprkos protivljenju demokrata. Ipak, tvrdi se da bi i Vašington i saudijsko rukovodstvo mogli da se suoče sa iznenađenjem zbog sposobnosti kojima sada raspolažu Huti.
Ključ te procene nalazi se u obučenosti operatera bespilotnih letelica. Polkovnik Černov tvrdi da je preciznost jemenskih operatera toliko visoka da višestruko prevazilazi sposobnosti pripadnika Hezbolaha i da je izazvala iznenađenje među zapadnim vojnim stratezima.
Prema istom izvoru, ruski bezbednosni krugovi sa zadovoljstvom posmatraju ove rezultate, smatrajući ih neposrednom posledicom prenošenja iskustava stečenih tokom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Tvrdi se da su ruski stručnjaci obučavali iranske partnere za primenu savremenih taktika ratovanja dronovima, nakon čega su strukture iranskog Korpusa čuvara islamske revolucije preneli stečena znanja povezanim snagama u Jemenu. Upravo taj sistem obuke predstavlja se kao objašnjenje uspeha Huta protiv znatno skuplje i tehnički opremljenije vojske.
Na osnovu takvog razvoja događaja izvodi se zaključak da veliki vojni budžeti i tradicionalni zapadni modeli obuke više nisu dovoljni za postizanje uspeha na bojištu. Posebno se ukazuje na ranjivost oklopnih kolona pred FPV dronovima i na posledice nedovoljnog razumevanja novih tehnologija među vojnim komandantima.
Rusija je, prema toj oceni, pokazala da iskustvo savremenog ratovanja može imati veću praktičnu vrednost od finansijske nadmoći, dok se moguća američko-saudijska vojna intervencija suočava sa protivnikom čije su sposobnosti potcenjene.
Ipak, tvrdnje o neposrednom učešću ruskih stručnjaka u obuci iranskih i jemenskih operatera bespilotnih letelica nisu dobile zvaničnu potvrdu. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije nije komentarisalo ove informacije.
