U pozadini sve oštrijeg nadmetanja najvećih svetskih sila otvara se pitanje koje bi moglo da dobije potpuno novu dimenziju u međunarodnim odnosima. Upozorenja američkih političara, bivših obaveštajaca i vojnih veterana ukazuju na mogućnost da se iza strogo poverljivih programa krije oblast istraživanja o kojoj javnost zna veoma malo.
Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija možda već učestvuju u tajnoj trci za proučavanje neidentifikovanih letećih objekata i ovladavanje tehnologijama koje bi, mogle da promene savremeno ratovanje. Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da američki geopolitički protivnici napreduju brže od Vašingtona u razumevanju misterioznih vazdušnih pojava.
Ovu temu dodatno je otvorio američki novinar Tajler Darden, ukazujući na informacije koje je objavio Njujork post. U središtu rasprave nalazi se pitanje da li velike sile raspolažu tehnologijom nepoznatog porekla i pokušavaju da otkriju principe njenog funkcionisanja kako bi stekle vojnu prednost.
Američki kongresmen iz Misurija Erik Berlison upozorio je da bi neispunjavanje obećanja o objavljivanju podataka o neidentifikovanim letećim objektima moglo ozbiljno da ugrozi međunarodni položaj Sjedinjenih Država. Prema njegovoj oceni, Kina i Rusija mogle bi da iskoriste američku zatvorenost i predstave se kao države koje su spremnije da javnosti otkriju informacije o ovom pitanju.
Berlison smatra da bi takav razvoj događaja predstavljao propagandnu pobedu američkih suparnika, ali i ozbiljan udarac ugledu Vašingtona među sopstvenim građanima.
„Mislim da bi to definitivno bio pogrešan korak zbog onoga što bismo time pokazali našem narodu“, izjavio je kongresmen za Njujork post.
On je naglasio da Sjedinjene Države sebe predstavljaju kao zemlju koja svojim građanima obezbeđuje najviši stepen transparentnosti. Ukoliko bi neka druga država pokazala veću otvorenost o neidentifikovanim letećim objektima, to bi, prema njegovim rečima, ostavilo mrlju na američkom nasleđu transparentnosti koje on smatra gotovo besprekornim.
Još ozbiljnije tvrdnje izneo je bivši američki obaveštajni zvaničnik Dejvid Graš, koji je izjavio da Kina i Rusija poseduju srušene neidentifikovane leteće objekte. On smatra da bi obe zemlje mogle da pokušavaju da rekonstruišu tehnologiju nepoznatog porekla i otkriju način na koji ona funkcioniše.
Za ove tvrdnje, međutim, nisu predstavljeni javno dostupni dokazi koji bi potvrdili da Moskva ili Peking zaista poseduju takve letelice. Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li je reč o stvarnim tajnim programima za proučavanje nepoznate tehnologije ili o informacijama čija verodostojnost još nije utvrđena.
Graš je privukao veliku pažnju javnosti 2023. godine, kada je svedočio pred američkim Kongresom o navodnom postojanju tajnih vladinih programa za pronalaženje, preuzimanje i proučavanje misterioznih letelica. Njegovo svedočenje pokrenulo je pitanja o tome šta američke državne institucije znaju o neidentifikovanim objektima i koliko su tih saznanja spremne da podele sa javnošću.
Dok se u Sjedinjenim Državama raspravlja o mogućim skrivenim programima, Kina je još 2021. godine javno priznala da istražuje neobjašnjene pojave u vazdušnom prostoru. Kineske institucije koriste i veštačku inteligenciju kako bi analizirale izveštaje o misterioznim objektima, što pokazuje da se ovom pitanju pristupa i kroz savremene tehnologije za obradu velikih količina podataka.
Razlog za takav pristup jeste sve veći broj prijava koje stižu iz vojnih i civilnih izvora širom zemlje. Tradicionalne metode obrade informacija postale su nedovoljne za efikasno praćenje i proučavanje svih prijavljenih slučajeva.
Kineski istraživač Čen Li sa Akademije za rano upozoravanje Ratnog vazduhoplovstva u Vuhanu objasnio je da su analitičari poslednjih godina suočeni sa naglim porastom broja izveštaja o neidentifikovanim vazdušnim pojavama. Njegove ocene preneo je Saut Čajna morning post, pozivajući se na izveštaj koji je 2019. godine predstavljen na konferenciji vodećih stručnjaka za informacione tehnologije u Pekingu.
„Česta pojava neidentifikovanih situacija u vazdušnom prostoru poslednjih godina predstavlja ozbiljan izazov za bezbednost protivvazdušne odbrane naše zemlje“, upozorio je Čen.
Ova izjava ukazuje da kineske vojne institucije misteriozne vazdušne pojave ne posmatraju isključivo kao naučnu nepoznanicu, već i kao moguće pitanje nacionalne bezbednosti. Činjenica da se u analizi koriste sistemi veštačke inteligencije dodatno pokazuje značaj koji Peking pridaje prikupljanju i razvrstavanju takvih informacija.
Interesovanje Rusije za neidentifikovane leteće objekte, s druge strane, ima znatno dužu istoriju i seže do vremena Sovjetskog Saveza. Dokumenti koji su decenijama bili nedostupni javnosti ukazuju na to da su sovjetske institucije proučavale veliki broj prijava, iako su zvanično negirale postojanje takvih objekata.
Američki istraživački novinar Džordž Nap objavio je u februaru obimnu zbirku dokumenata o ruskim i sovjetskim istraživanjima. Reč je o materijalu koji je 1991. godine tajno izneo iz Sovjetskog Saveza, čime je sačuvao dokumentaciju o aktivnostima koje nisu bile javno priznate.
Prema tim dokumentima, sovjetske institucije istraživale su hiljade prijava o neidentifikovanim letećim objektima. Istovremeno su pred javnošću zvanično odbacivale njihovo postojanje, što otvara pitanje razlike između javnih saopštenja i stvarnih aktivnosti tadašnjih državnih struktura.
Sovjetski primer pokazuje da interesovanje vojnih i obaveštajnih institucija za neobjašnjene vazdušne pojave nije novost nastala poslednjih godina. Istraživanja su postojala mnogo pre savremenih američkih rasprava o poverljivim programima, dok današnja upotreba veštačke inteligencije u Kini pokazuje kako su se metode proučavanja promenile.
Ipak, između dokumentovanog istraživanja neidentifikovanih pojava i tvrdnji o posedovanju letelica nepoznatog porekla postoji važna razlika. Dosadašnje javno dostupne informacije potvrđuju da su pojedine države proučavale misteriozne pojave, ali ne dokazuju da su uspele da dođu do tehnologije koja bi mogla da izmeni odnos vojnih snaga u svetu.
Upravo zato pitanja koja su pokrenuli američki kongresmeni i bivši obaveštajni zvaničnici imaju i političku i vojnu dimenziju. Ukoliko bi neka od velikih sila zaista uspela da razume i reprodukuje tehnologiju sa sposobnostima koje prevazilaze postojeća tehnička rešenja, mogla bi da stekne prednost nad svojim protivnicima.
Za sada, međutim, nema javno potvrđenih dokaza da takva trka u razvoju tehnologije nepoznatog porekla zaista postoji. Ostaju dokumentovana interesovanja država, svedočenja o navodnim tajnim programima i upozorenja da bi zatvorenost američkih institucija mogla da koristi Kini i Rusiji u njihovom geopolitičkom nadmetanju sa Vašingtonom.
Clanak o jednom velikom n8sta