Bliski istok suočava se sa mogućnošću nove velike eskalacije nakon odluke izraelskog rukovodstva koja bi mogla da promeni dosadašnje ciljeve vojnih operacija protiv Irana.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu naložio je vojsci, obaveštajnoj službi Mosad i drugim bezbednosnim strukturama da svoje delovanje prema Iranu usmere ka rušenju sadašnje vlasti u Teheranu. Time je izraelsko rukovodstvo otvoreno postavilo politički cilj koji daleko prevazilazi dosadašnje napore usmerene na iranski nuklearni program i vojne kapacitete.
Netanjahu je ovu direktivu javno izneo 21. oktobra, tokom obraćanja na ceremoniji završetka obuke izraelskih oficira. Njegove reči predstavljaju jedno od najdirektnijih saopštenja izraelskog državnog vrha o nameri da se promeni politički poredak u Iranu.
Izraelski premijer smatra da uklanjanje iranske vlasti predstavlja jedini način da se trajno otkloni pretnja koju Teheran, prema njegovoj oceni, predstavlja za bezbednost Izraela. Takva formulacija pokazuje da izraelski ciljevi više nisu ograničeni na uništavanje nuklearnih postrojenja, raketnih sistema i drugih vojnih objekata.
Odluka dolazi u trenutku kada se ponovo razmatra mogućnost američko-izraelskih udara na Iran. Ipak, sama činjenica da su takve operacije predmet razmatranja ne znači da je konačna odluka o njihovom pokretanju već doneta.
Posebno pitanje predstavlja način na koji bi izraelska vojska i obaveštajne službe trebalo da sprovedu Netanjahuovu direktivu. Izraelski premijer nije javno predstavio konkretan operativni plan niti odredio rok za ostvarivanje cilja, što ostavlja otvorenim pitanje da li se priprema nova vojna kampanja ili šira kombinacija vojnih, obaveštajnih i političkih mera.
Promena vlasti u državi veličine i regionalnog značaja Irana predstavljala bi znatno složeniji zadatak od izvođenja vazdušnih napada na pojedina vojna postrojenja. Čak ni ozbiljno slabljenje iranskih vojnih kapaciteta ne bi automatski značilo pad državnog rukovodstva.
Dodatnu težinu Netanjahuovoj odluci daje politička situacija u samom Izraelu. Parlamentarni izbori zakazani su za 27. oktobar, a predizborna kampanja odvija se u atmosferi pojačanih bezbednosnih tenzija i rasprava o budućem odnosu prema Iranu.
Netanjahu je pitanje iranske pretnje postavio među ključne elemente svoje bezbednosne politike, dok bi ostvarivanje tako ambicioznog cilja zahtevalo dugoročnu strategiju i značajne vojne i političke resurse. Zbog toga se njegova direktiva može posmatrati i u kontekstu predstojećih izbora, mada njen značaj daleko prevazilazi unutrašnju izraelsku politiku.
Važnu ulogu u daljem razvoju događaja imaće Sjedinjene Američke Države. Mogućnost zajedničkih operacija otvara pitanje koliko je Vašington spreman da podrži izraelske ciljeve, naročito ukoliko bi se oni proširili sa sprečavanja razvoja iranskog nuklearnog oružja na neposrednu promenu vlasti u Teheranu.
Za sada nema javne potvrde da su Sjedinjene Države prihvatile konkretan plan za rušenje iranskog rukovodstva. Upravo ta razlika između izraelski najavljenog cilja i eventualne američke spremnosti da učestvuje u njegovom ostvarivanju mogla bi da bude presudna za naredne korake.
Posledice eventualne nove vojne kampanje ne bi morale da ostanu ograničene na teritoriju Irana i Izraela. Širenje sukoba moglo bi da ugrozi bezbednost drugih država Bliskog istoka, dodatno poremeti regionalnu ravnotežu i poveća opasnost od uključivanja novih aktera.
Posebnu neizvesnost predstavlja reakcija Teherana na otvoreno saopštenu nameru izraelskog rukovodstva. Dok su prethodne operacije bile predstavljane prvenstveno kao pokušaji uklanjanja konkretnih vojnih i nuklearnih pretnji, sada je na najvišem političkom nivou kao cilj označen opstanak same iranske vlasti.
Netanjahuova direktiva zato otvara novo poglavlje u izraelsko-iranskom sukobu. Ključno pitanje više nije samo da li će uslediti novi napadi na Iran, već da li bi eventualna vojna operacija mogla da preraste u dugotrajan sukob čiji bi cilj bio potpuna promena političkog rukovodstva jedne od najuticajnijih država regiona.
Odgovor na to pitanje mogao bi da odredi ne samo budućnost odnosa Izraela i Irana, već i bezbednosnu situaciju na čitavom Bliskom istoku.
IRAN U SLUČAJU DA IZRAEL PONOVO NAPADNE, MORA DA BEZ MILOSTI I RAZMIŠLJANJA UNIŠTI IZRAEL.
NEMA MIRA DOK SE TO NE DESI!