Jedna od najpoznatijih vrsta bobičastog voća mogla bi da ima značajno veći uticaj na psihičko zdravlje starijih osoba nego što se ranije pretpostavljalo.
Naučnici su tokom tromesečnog istraživanja otkrili zanimljivu povezanost između svakodnevne ishrane, crevnih bakterija i promena raspoloženja.
Rezultati nedavnog pilot-istraživanja, objavljeni u naučnom časopisu The Journal of Nutrition, Health and Aging, pokazali su da svakodnevno konzumiranje borovnica može doprineti smanjenju simptoma depresije kod osoba starijih od 65 godina. Istraživači smatraju da bi jedan od ključnih razloga mogao biti uticaj sastojaka ovog voća na crevni mikrobiom.
U eksperimentu su učestvovali dobrovoljci starosti 65 i više godina, koji su vodili pretežno sedentaran način života i imali blage simptome depresije. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe, a istraživanje je trajalo tri meseca.
Prva grupa svakodnevno je dobijala 48 grama praha borovnice, što odgovara približno dvema šoljama svežeg bobičastog voća. Druga grupa dobijala je placebo, odnosno preparat bez aktivnih sastojaka koji su ispitivani.
Kod učesnika koji su konzumirali borovnice zabeleženo je izraženo smanjenje simptoma depresije. Ovakvi rezultati privukli su pažnju istraživača, posebno zbog moguće veze između sastava crevne mikroflore i psihičkog stanja starijih ljudi.
Vodeća autorka istraživanja, doktorka Kortni L. Milar, docentkinja medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, objasnila je da vlakna i antocijanini prisutni u borovnicama mogu menjati sastav crevnog mikrobioma, kao i metabolite povezane sa depresijom kod starijih osoba.
Metaboliti su proizvodi metaboličkih procesa crevnih bakterija, a njihova povezanost sa raspoloženjem predstavlja jedan od mogućih mehanizama kojim se objašnjavaju zabeleženi rezultati. Upravo kombinacija vlakana i antocijanina mogla bi da bude važna za uočeni efekat.
Posebno je zanimljivo što za korišćenje potencijalnih prednosti borovnica nije neophodno kupovati isključivo sveže plodove. Tokom zime, kada je sveže bobičasto voće često znatno skuplje, zamrznute borovnice predstavljaju praktičnu alternativu.
Smatra se da borovnice prilikom industrijskog brzog zamrzavanja mogu sačuvati do 90–95 odsto svojih korisnih svojstava. Među sastojcima koji se u velikoj meri zadržavaju nalaze se antocijanini, snažni antioksidansi koji ovom voću daju karakterističnu tamnoplavu boju.
Zamrzavanjem se čuvaju i dijetetska vlakna, koja su važna za crevni mikrobiom. Zbog toga zamrznute borovnice mogu biti koristan izbor za osobe koje žele da ih redovno uključuju u ishranu, bez obzira na godišnje doba.
Mogu se dodavati u ovsene i druge žitne kaše, jogurt ili koristiti za pripremu smutija. Preporučuje se da se ne izlažu termičkoj obradi, već da se samo blago odmrznu i konzumiraju zajedno sa sokom koji se oslobodi tokom odmrzavanja.
Iako se u istraživanju koristilo 48 grama praha borovnice dnevno, količina svežih plodova koja se navodi kao približan ekvivalent iznosi jednu do dve šolje, odnosno oko 150–250 grama. Ista količina preporučuje se i kada se koriste zamrznute borovnice.
Dobijeni rezultati ukazuju na mogućnost da redovno konzumiranje ovog voća povoljno utiče na raspoloženje starijih osoba, ali je važno imati u vidu da je reč o pilot-istraživanju. Zabeleženo smanjenje depresivnih simptoma predstavlja ohrabrujući nalaz, a ne dokaz da borovnice mogu zameniti lečenje depresije.
