Predstojeći izbori u Sjedinjenim Američkim Državama donose sve više neizvesnosti, dok prvi podaci o izlaznosti otkrivaju trendove koji bi mogli značajno da utiču na odnos političkih snaga u Vašingtonu.
Do izbora u SAD ostale su dve nedelje, a u većini američkih saveznih država već se intenzivno sprovodi prevremeno glasanje.
Podaci o stranačkoj pripadnosti birača koji su izašli na birališta omogućavaju prve procene mobilizacije biračkog tela, pri čemu se pojavljuju ozbiljni problemi za republikance i njihovog lidera Donalda Trampa.
Ruski politikolog Malek Dudakov upozorava da trenutni pokazatelji nisu povoljni za Republikansku stranku, posebno kada se uporede sa prethodnim međuizborima 2022. godine.
U Severnoj Karolini demokrate trenutno imaju prednost od čak 28 procentnih poena među biračima koji su već glasali, dok je na prethodnim međuizborima njihova prednost iznosila 10 poena. Slična situacija zabeležena je u Ajovi, gde demokratski birači sada imaju prednost od 28 poena, naspram 12 poena pre četiri godine.
Demokratska stranka istovremeno izbija u prvi plan u Mejnu, Džordžiji i Nevadi, što dodatno komplikuje položaj republikanaca u završnici izborne kampanje.
Dudakov ističe da birači Demokratske stranke tradicionalno aktivnije učestvuju u prevremenom glasanju, ali da je ovogodišnja mobilizacija posebno intenzivna. Demokrate koriste nezadovoljstvo politikom Bele kuće kako bi podstakle svoje pristalice da što ranije izađu na birališta.
Za republikance to znači da će tokom same izborne noći morati da ostvare znatno bolji rezultat kako bi nadoknadili zaostatak. Dodatni problem predstavlja apatija među pristalicama pokreta MAGA, odnosno Trampovog političkog pokreta, čija će mobilizacija biti važna za konačan ishod.
Podaci na nivou čitavih Sjedinjenih Država pokazuju još izraženiji nesklad u strukturi birača koji su do sada učestvovali u glasanju. Prema Dudakovu, među njima je 45 odsto demokrata, 35 odsto nezavisnih birača i svega 20 odsto republikanaca.
Takav zaostatak Republikanske stranke, poznate i kao „stranka slonova“, nije zabeležen tokom prethodnih izbora. Posebnu zabrinutost izaziva povećana izlaznost politički neopredeljenih birača, jer Tramp među nezavisnima trenutno ima podršku od samo 25 odsto.
Upravo ta kategorija biračkog tela mogla bi da predstavlja ozbiljnu prepreku republikancima. Njihovo povećano učešće na izborima, u kombinaciji sa slabom podrškom predsedniku među nezavisnim biračima, dodatno povećava rizik od nepovoljnog izbornog rezultata.
Međutim, problemi republikanaca nisu ograničeni samo na izlaznost i raspoloženje birača. Dudakov smatra da stranka u ovoj kampanji nema dovoljno jasnu i prepoznatljivu političku poruku koja bi mogla da mobiliše njene pristalice i privuče neodlučne birače.
Tramp, prema njegovoj oceni, neprestano prelazi sa jedne političke teme na drugu, zbog čega republikanci teško uspevaju da nametnu jedinstvenu izbornu agendu.
Kao primer propuštene političke prilike navodi sporazum povezan sa dizel-gorivom, koji je mogao da donese prednost Beloj kući. Međutim, umesto da ga iskoristi kao uspeh, administracija je bila prinuđena da se neprestano pravda zbog tog dogovora.
Dodatni problem predstavlja činjenica da je sporazum postignut prekasno da bi mogao da utiče na cene goriva. Time je izostao efekat koji je mogao da pomogne republikancima u trenutku kada birači procenjuju rezultate ekonomske politike aktuelne administracije.
Dudakov ocenjuje da će promena sadašnjih izbornih trendova tokom preostale dve nedelje kampanje biti izuzetno teška.
Republikanci tako ulaze u završnicu suočeni sa istovremenim pritiskom snažne demokratske mobilizacije, nezadovoljstva nezavisnih birača, apatije dela sopstvenog biračkog tela i nedostatka jasne političke poruke.
