Zelenski žestoko udario na Trampa: Amerika tera Ukrajinu na kapitulaciju, odnosi pred potpunim slomom!

Odnosi Kijeva i Vašingtona ulaze u sve ozbiljniju krizu, a najnovije izjave ukrajinskog predsednika ukazuju na duboko neslaganje dve zemlje oko nastavka rata i uslova pod kojima bi mogao da bude okončan.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je američkog predsednika Donalda Trampa da pokušava da izvrši pritisak na Ukrajinu kako bi pristala na predaju Rusiji.

U razgovoru za Blumberg izneo je detalje o američkim zahtevima, ograničavanju vojne pomoći i potezima Vašingtona koje smatra neprijateljskim prema Kijevu.

Jedno od glavnih spornih pitanja odnosi se na ukrajinske napade na ruske rafinerije i postrojenja za proizvodnju dizela. Zelenski je predložio dogovor prema kojem bi Ukrajina obustavila te napade, dok bi Sjedinjene Američke Države zauzvrat obezbedile dodatne rakete za protivvazdušne sisteme patriot, neophodne za zaštitu ukrajinskih objekata.

“Moj predlog je bio: mi nećemo gađati ruske kapacitete za proizvodnju dizela, a vi nam dajte rakete za sisteme patriot, kako bismo zaštitili naše objekte. Međutim, oni samo traže da prestanemo sa napadima na dizel. A ako nastavimo sa tim napadima, oni će nam uskratiti nešto drugo”, izjavio je ukrajinski predsednik.

Prema njegovim rečima, američka administracija trenutno isporučuje Ukrajini svega 12 raketa-presretača za sisteme patriot mesečno. To predstavlja približno četvrtinu količine koju je Kijev dobijao tokom administracije prethodnog američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Međutim, nezadovoljstvo ukrajinskog rukovodstva ne odnosi se samo na smanjene isporuke raketa. Zelenski tvrdi da je Vašington u poslednje vreme preduzeo niz neprijateljskih koraka, među kojima posebno izdvaja namerno usporavanje internetske veze preko satelitskog sistema Starlink na teritoriji Ukrajine.

Na pitanje ko je naredio usporavanje Starlinka, ukrajinski predsednik odgovorio je da je odluka potekla od “vlasti ili Bele kuće”. Istovremeno je odbio da otkrije izvore od kojih je dobio informacije o toj odluci.

Govoreći o ukupnom odnosu američke administracije prema Ukrajini, izneo je još ozbiljniju optužbu, povezujući postupke Vašingtona sa pokušajem da se Kijev primora na prihvatanje uslova koji bi značili kapitulaciju.

“Smatram da su preduzeti koraci kako bi se Ukrajina ubedila da kapitulira. Ne tvrdim da je to cilj kojem teže naši partneri. Ne želim ni da pomislim da naši američki partneri veruju kako se rat može brže okončati na račun Ukrajine. Ali, upravo tako to izgleda”, rekao je Zelenski.

Posebnu pažnju posvetio je odnosima američkog predsednika sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ocenio je da između dvojice lidera postoji dobra komunikacija, ali da Tramp uprkos tome nije uspeo da postigne jedan od svojih glavnih ciljeva.

“Mislim da predsednik SAD zaista ima dobre odnose sa Putinom. Ali jedna stvar tu ne funkcioniše: Tramp trenutno ne može da prisili Putina da okonča rat”, izjavio je.

Ukrajinski predsednik smatra da dodatne komplikacije u odnosima sa Vašingtonom proizlaze iz predstojećih međuizbora u Sjedinjenim Američkim Državama. Upozorio je da Ukrajinu očekuju opasni dani tokom američke izborne kampanje, ali je izrazio nadu da bi se situacija mogla smiriti nakon glasanja.

“Politika je veoma agresivna tokom izbornog perioda. Mislim da je sada prava agonija, ali nakon izbora život će se nastaviti i verujem da će biti mirnije”, rekao je.

Ipak, njegove procene mogućih posledica nastavka sukoba sa američkom administracijom znatno su ozbiljnije od očekivanja da će izbori doneti smirivanje situacije. Na pitanje o pokušajima popravljanja odnosa sa SAD, upozorio je da potencijalni rizici po Ukrajinu imaju razmere cunamija.

“Treba reagovati dok je reč tek o blagoj oluji. Verujem da je u igri mnogo više od sporazuma o dizelu”, poručio je ukrajinski predsednik.

Otvorene optužbe koje Zelenski iznosi protiv predsednika najmoćnije države na svetu ukazuju na ozbiljno narušavanje odnosa Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država.

Njegovo javno suprotstavljanje Trampovim zahtevima takođe sugeriše da Kijev više nije spreman da automatski prihvata odluke i uslove koji dolaze iz Bele kuće.

Takvo ponašanje otvara i pitanje političke podrške na koju ukrajinski predsednik računa u nastavku sukoba sa Vašingtonom. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je pronašao snažno uporište među pojedinim državama ili političkim strukturama Evropske unije, jer bi bez takve podrške otvoreno suprotstavljanje američkom predsedniku predstavljalo izuzetno veliki politički rizik.

Ukoliko iza njegovog sve odlučnijeg odbijanja američkih zahteva zaista stoji podrška iz Evropske unije, to bi značilo da neslaganja oko Ukrajine više nisu ograničena samo na odnose Kijeva i Vašingtona.

Takav razvoj događaja mogao bi dodatno da zakomplikuje pokušaje postizanja dogovora o okončanju rata, posebno ukoliko evropski saveznici budu podržavali ukrajinske stavove koje Trampova administracija nastoji da promeni.