Francuska ulazi u period političkih i ekonomskih previranja, dok se uoči predsedničkih izbora otvara pitanje budućeg odnosa Pariza prema Evropskoj uniji i njenim najvažnijim institucijama.
Liderka francuskog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen priprema se za ozbiljan sukob sa Briselom ukoliko pobedi na predsedničkim izborima u aprilu 2027. godine. U intervjuu za britanski Financial Times najavila je da namerava da smanji francuske doprinose evropskom budžetu, vrati deo nadležnosti nacionalnim vladama i dovede u pitanje položaj sadašnjeg rukovodstva Evropske komisije.
Le Pen ne odustaje od namere da Evropsku uniju promeni iznutra, iako istovremeno pokušava da uveri birače da će prema francuskim ekonomskim problemima voditi pragmatičnu politiku. Kao najveće spoljašnje ograničenje svojih planova označila je ogroman javni dug Francuske, upozoravajući da bi mogao da postane potpuno nekontrolisan.
„Politika je zapravo pitanje uverenja koja se sudaraju sa ograničenjima. A ja ne nameravam da odustanem od svojih uverenja“, izjavila je Le Pen u svojoj pariskoj kancelariji.
Francuska se suočava sa ozbiljnim pritiskom finansijskih tržišta. Investitori u državne obveznice povećavaju cenu zaduživanja zbog zabrinutosti za javni dug, koji je dostigao 119 odsto bruto domaćeg proizvoda. Takva situacija predstavlja veliki izazov za sve predsedničke kandidate, ali Le Pen insistira da je odlučna da sprovede svoju unutrašnju i evropsku politiku.
Prošle nedelje predstavila je petogodišnji plan za rešavanje francuskog budžetskog deficita od 140 milijardi evra. Program predviđa veliko smanjenje javne potrošnje, niže poreze za potrošače i mere socijalne zaštite penzionera.
Posebno osetljiv deo tog programa odnosi se na evropski budžet. Le Pen planira da Francuska već 2027. godine uštedi 11 milijardi evra smanjenjem uplata Evropskoj uniji, dok bi tokom narednih godina uštede dostigle dodatne desetine milijardi evra.
Takav potez neizbežno bi izazvao ozbiljno protivljenje Brisela i drugih evropskih prestonica, naročito Berlina. Međutim, ostvarivanje plana suočava se i sa pravnim ograničenjima, jer nijedna članica ne može jednostrano smanjiti svoje doprinose zajedničkom budžetu. Za takvu promenu neophodna je saglasnost preostalih 26 država članica.
Le Pen priznaje da će pregovori biti izuzetno teški i da očekuje direktno odmeravanje snaga sa evropskim institucijama.
„Znamo da će biti oštrih rasprava, pa čak i, moglo bi se reći, sukoba u kojem ćemo morati da odmerimo snage. Ali imamo volju i uvereni smo da ćemo uspeti“, poručila je ona.
Evropska unija pokušava da postigne dogovor o svom narednom sedmogodišnjem budžetu pre francuskih predsedničkih izbora. Le Pen zbog toga u sredu odlazi u Brisel, gde namerava da upozori evropsko rukovodstvo da bi pokušaj zaključivanja takvog sporazuma bio „potpuno neprihvatljiv“.
Ona smatra da nastojanje Evropske komisije da unapred obezbedi budžetski dogovor pokazuje nepoštovanje demokratskih procesa u evropskim državama.
„Zapravo, čini mi se da to otkriva prezriv odnos Evropske komisije prema demokratskim procesima u Evropi“, rekla je Le Pen.
Njeni planovi, međutim, ne završavaju se na promeni finansijskih odnosa između Pariza i Brisela. Le Pen očekuje da bi evropski izborni ciklus tokom 2027. godine mogao da promeni političku ravnotežu unutar Unije.
Prema njenoj proceni, eventualna pobeda na francuskim predsedničkim izborima, zajedno sa mogućim uspesima nacionalističkih stranaka u Španiji, Italiji i Poljskoj, mogla bi da dovede do radikalnih promena u EU, uključujući slabljenje Evropske komisije.
„Moramo uzeti u obzir da će se 2027. godine dogoditi nešto izuzetno“, izjavila je Le Pen, govoreći o izbornom ciklusu koji će trajati 12 meseci.
Posebno je dovela u pitanje političku budućnost predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Iako njen mandat traje do 2029. godine, Le Pen sumnja da će ostati na funkciji do njegovog isteka, tvrdeći da više ne uživa poverenje mnogih država članica Evropske unije.
Ovakav pristup potvrđuje da francuska političarka nije odustala od svog evroskepticizma, uprkos tome što je pre gotovo deset godina napustila ideju o izlasku Francuske iz Evropske unije i evrozone.
Umesto napuštanja evropskih institucija, Le Pen sada želi da ograniči njihovu moć. Zalaže se za vraćanje nadležnosti državama članicama i protivi se pokušajima Evropske komisije da preuzme dodatna ovlašćenja, naročito u diplomatiji i odbrani.
U svojoj četvrtoj predsedničkoj kampanji, 58-godišnja Le Pen nastupa sa znatno većim samopouzdanjem nego ranije. Prema istraživanjima javnog mnjenja, nalazi se na vodećoj poziciji, dok su njeni protivnici iz tradicionalnih političkih stranaka međusobno podeljeni. Istovremeno, nezadovoljstvo stanovništva povećava spremnost birača da podrže raskid sa dosadašnjom politikom.
Ipak, ekonomski deo njenog programa izaziva ozbiljne sumnje među stručnjacima i poslovnim krugovima.
Mnogi ekonomisti i finansijski analitičari smatraju da je petogodišnji plan smanjenja deficita nerealan, teško ostvariv i zasnovan na preterano optimističnim pretpostavkama o privrednom rastu.
Analitičari bankarske grupacije ING procenjuju da bi tako brzo smanjivanje javne potrošnje moglo da oslabi privredni rast za nekoliko procentnih poena BDP-a.
U poslovnim krugovima postoji i nepoverenje prema ekonomskim stavovima Nacionalnog okupljanja, posebno zbog tradicionalnog oslanjanja te stranke na snažnu ulogu države i visoku javnu potrošnju.
Le Pen odbacuje ocene da bi njen program mogao da izazove recesiju. Tvrdi da su u njemu predviđeni smanjenje poreza za kompanije i obimna deregulacija, čime bi preduzećima bila pružena veća sloboda poslovanja.
„Sprovešćemo velika smanjenja državne potrošnje i snažno pokrenuti ekonomiju“, izjavila je ona.
Na pitanje da li bi planirani sukob sa Evropskom unijom mogao da uznemiri finansijska tržišta, Le Pen je odgovorila da ogromna zaduženost samog evropskog bloka predstavlja još veći razlog za zabrinutost. Istakla je i da Francuska mora imati konkretnu korist od članstva u evrozoni.
Jedan od njenih predloga odnosi se na Evropsku centralnu banku, od koje očekuje finansiranje velikih zaduživanja namenjenih strateškim prioritetima, uključujući energetsku tranziciju i odbranu.
Le Pen smatra da Evropska centralna banka još nije postala „okamenjeni dinosaurus“ i da može da preuzme aktivniju ulogu u finansiranju evropskih potreba.
Problem predstavlja činjenica da evropski ugovori zabranjuju monetarno finansiranje. Ipak, francuska političarka tvrdi da su postojeća pravila „prilično fleksibilna i prilagodljiva“, sugerišući da postoji prostor za drugačije tumačenje njihovih ograničenja.
Kritike ekonomista ne prihvata ni kada je reč o dugoročnoj održivosti njenog programa. Naprotiv, smatra da deo stručnjaka koji danas osporavaju njene predloge snosi odgovornost za stanje francuskih javnih finansija.
Prema njenim rečima, upravo su pojedini ekonomski savetnici prethodnih vlada učestvovali u oblikovanju politike koja je zemlju dovela do sadašnjih problema.
„U Francuskoj ima mnogo ekonomista, uključujući i one koji su savetovali ljude koji su nas doveli u ovakvo stanje“, zaključila je Le Pen.
