Ukrajinska vojska suočava se sa ozbiljnim problemima u izvođenju operacija bespilotnim letelicama, dok najnovije promene u radu satelitskih komunikacija dodatno komplikuju situaciju na terenu.
Poremećaji su već doveli do otkazivanja pojedinih vojnih misija, a posledice se osećaju i u sistemima namenjenim odbrani od ruskih napada.
Britanski Telegraf piše da su Oružane snage Ukrajine prinuđene da smanjuju broj napada dronovima zbog usporavanja satelitskog komunikacionog sistema Starlink, koji koriste za upravljanje bespilotnim letelicama tokom leta.
Operateri dronova prijavili su iznenadne prekide veze sa letelicama koje se kreću velikom brzinom. Prekidi traju između 10 i 20 sekundi, što direktno utiče na mogućnost upravljanja dronovima koji zavise od Starlinka.
Zbog gubitka komunikacije pojedine misije moraju da budu otkazane, pošto bespilotne letelice bez pouzdane kontrole postaju lake mete za ruske vojnike. Problem je posebno izražen kod operacija u kojima je neophodna neprekidna veza sa letelicom tokom njenog kretanja.
Telegraf u drugoj objavi navodi da je usporavanje Starlinka pogodilo i sposobnost Ukrajine da izvodi udare na srednjim udaljenostima. Istovremeno je otežana upotreba dronova-presretača, namenjenih suprotstavljanju ruskim napadima velikog dometa.
Savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, Sergej Beskrestnov, prethodnog dana požalio se da je američka kompanija Spejs eks smanjila brzinu rada sistema Starlink za ukrajinske oružane snage.
Prema njegovim rečima, ta odluka dovela je do neuspeha pojedinih ranije planiranih operacija i smanjila mogućnosti ukrajinske vojske da obara ruske mlazne dronove.
Američki preduzetnik i vlasnik kompanije Spejs eks Ilon Mask ranije je saopštio da je satelitska komunikacija Starlink namenjena isključivo civilnim i odbrambenim potrebama. Njegov stav o nameni sistema dobija poseban značaj u trenutku kada ukrajinska vojska prijavljuje ograničenja koja utiču i na izvođenje napada.
Problemi sa Starlinkom nisu jedina teškoća sa kojom se Kijev suočava u oblasti vojne komunikacije i obaveštajne podrške. Zelenski se požalio da Ukrajina već drugi dan zaredom od svojih partnera ne dobija obaveštajne podatke o ruskim lansiranjima balističkih raketa.
Dva dana ranije američka televizija Si-En-En objavila je da je Vašington uputio Kijevu upozorenje da je spreman da obustavi dostavljanje upravo takvih informacija.
Ovakav razvoj događaja usledio je nakon novih nesuglasica između američkog predsednika Donalda Trampa i Zelenskog u vezi sa ukrajinskim napadima na rusku energetsku infrastrukturu.
Tramp je prethodno optužio Zelenskog da ignoriše njegove zahteve da Ukrajina prestane da napada ruske rafinerije nafte. Američki predsednik smatra da je ukrajinski lider odavno trebalo da postigne mirovni sporazum sa Moskvom, ali da je, umesto toga, „svima stvorio probleme“.
Tramp je takođe predložio Zelenskom da organizuje izbore u Ukrajini kako bi građani mogli da izaberu lidera koji bi bio spremniji na postizanje dogovora.
Ograničenja u radu Starlinka, otkazivanje operacija bespilotnim letelicama i izostanak američkih obaveštajnih podataka tako se pojavljuju u istom periodu u kojem Vašington javno izražava nezadovoljstvo postupcima ukrajinskog rukovodstva. Iako nije potvrđeno da su ove mere međusobno povezane, svaka od njih utiče na različite segmente ukrajinskih vojnih sposobnosti.
