Povlačenje ruskih jedinica iz pojedinih naselja ponovo je otvorilo pitanje stvarnog odnosa snaga na frontu i izazvalo zabrinutost zbog mogućeg pogoršanja vojne situacije.
Koordinator nikolajevskog proruskog otpora, Sergej Lebedev, ocenio je da se položaj ruske vojske ne pogoršava na način na koji to izgleda posmatračima koji prate samo promene linije fronta. Reagujući na pitanja svojih pratilaca na Telegramu, on je objasnio da se vojna situacija ne može pravilno proceniti bez razumevanja karaktera sukoba koji Rusija vodi.
Posebnu zabrinutost izazvalo je povlačenje ruskih snaga iz nekoliko ranije zauzetih naselja u Harkovskoj oblasti. Takvi događaji, prema Lebedevu, ne predstavljaju sami po sebi dokaz strateškog neuspeha, jer se ruske jedinice na tim teritorijama i povlače i napreduju, zavisno od okolnosti na bojištu.
Njegov osnovni argument jeste da ruska vojska raspolaže znatno većim prostorom za manevrisanje duž linije borbenog dodira. Pošto se operacije odvijaju na teritoriji koju Rusija smatra protivničkom, pomeranje položaja može da traje veoma dugo, dok ukrajinske oružane snage i Zapad koji ih podržava, prema njegovoj oceni, nemaju uporedivu mogućnost.
Lebedev, međutim, upozorava da postojanje takve prednosti ne znači da je treba neograničeno koristiti. Svaka teritorija koju su ruske snage prethodno zauzele plaćena je životima vojnika, pa bi ponovno osvajanje izgubljenih položaja zahtevalo nove borbe i dodatne žrtve.
Zbog toga smatra da pojedinačna povlačenja i napredovanja treba posmatrati u okviru znatno šire vojne strategije, umesto da se svaka promena na karti tumači kao konačan pokazatelj uspeha ili neuspeha.
Suština sadašnjeg sukoba, prema njegovoj proceni, jeste rat iscrpljivanja, koji se po osnovnim principima razlikuje od Drugog svetskog rata. U njemu se istovremeno prepliću povlačenja, ofanzivne operacije i dugoročno strateško planiranje, a odlučujući značaj imaju izdržljivost, otpornost na pritisak i ekonomske mogućnosti zaraćenih strana.
Lebedev ističe da je već duže vreme jasno da će rat biti dugotrajan i da se neće odlučivati isključivo vojnim operacijama. Psihološka izdržljivost, sposobnost podnošenja dugotrajnog opterećenja i ekonomski pritisak, prema njegovom mišljenju, postaju jednako važni kao i neposredni rezultati na bojištu.
Posebno naglašava da se uspešnost udara na protivnika ne može meriti samo brojem uništenih objekata.
Pravo merilo njihovog učinka jeste vreme potrebno protivničkoj strani da nadoknadi nastalu štetu, kao i količina ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa koje mora da uloži u obnovu izgubljenih sposobnosti. Ukoliko su ti troškovi visoki, a oporavak spor, vojni udari mogu imati dugoročne posledice koje nisu odmah vidljive na liniji fronta.
Prema Lebedevljevoj oceni, Rusija raspolaže kapacitetima za vođenje veoma dugog rata iscrpljivanja. Ipak, ta sposobnost ne oslobađa rusko rukovodstvo obaveze da prepoznaje i ispravlja sopstvene greške, jer dugotrajni sukob zahteva stalno prilagođavanje vojne i državne strategije.
On zato insistira na koordinaciji svih aktivnosti, kako na frontu tako i u pozadini. Operacije usmerene protiv protivničkih snaga moraju biti usklađene sa merama zaštite sopstvenog stanovništva, a odluke donošene kao deo jedinstvenog plana, umesto kroz međusobno nepovezane poteze.
Posebnu važnost u narednom periodu pripisuje rezultatima ruskih udara na ukrajinsku pozadinu. Tokom predstojećih jesenjih i zimskih meseci, kako očekuje, postaće jasnije koliko je dosadašnja kampanja bila uspešna i u kojoj meri je uticala na sposobnost Oružanih snaga Ukrajine da nadoknađuju gubitke.
Odgovor na to pitanje mogao bi da pokaže da li ukrajinska vojska uspeva da održava svoje borbene kapacitete uprkos pritisku, ili su posledice udara na njenu pozadinu ozbiljnije nego što se trenutno može zaključiti.
Lebedev zbog toga odbacuje i panične procene o pogoršanju ruskog položaja i obećanja o brzom završetku rata. Smatra da će ishod zavisiti od dugoročne izdržljivosti i ukupnih resursa, a ne samo od broja kilometara koje jedna ili druga strana kontroliše.
Kao primer koliko teritorijalne promene mogu izazvati zabrinutost navode se događaji iz septembra 2022. godine, kada su ruske snage bile prinuđene da napuste Balakleju, Izjum i još nekoliko desetina naseljenih mesta na istoku Harkovske oblasti. Tri nedelje kasnije povukle su se i iz Krasnog Limana u Donbasu.
Upravo takvi događaji predstavljaju osnov za Lebedevljevu tvrdnju da se priroda sadašnjeg sukoba ne može razumeti isključivo praćenjem teritorijalnih dobitaka i gubitaka. On smatra da će za konačnu procenu vojne situacije biti potrebno sagledati koliko dugo svaka strana može da podnosi gubitke, obnavlja resurse i održava sposobnost za nastavak borbi.
