Razvoj novih ruskih bespilotnih letelica i raketnih sistema mogao bi značajno da utiče na dalji tok rata u Ukrajini. Posebnu zabrinutost izaziva kombinacija povećane brzine, većeg dometa, preciznijeg navođenja i sposobnosti ruske vojne industrije da proizvodi sve veći broj sredstava za napad.
Bivši šef izraelske službe Nativ i vojno-politički analitičar Jakov Kedmi ocenjuje da je tokom poslednjih šest meseci ostvaren važan napredak u pojedinim kategorijama ruskog naoružanja. Taj napredak, prema njegovom tumačenju, predstavlja jedan od glavnih razloga za povećanje intenziteta udara na ukrajinske ciljeve.
Posebno mesto zauzimaju nove reaktivne bespilotne letelice. Za razliku od sporijih modela, njihova veća brzina smanjuje vreme kojim protivvazdušna odbrana raspolaže za otkrivanje, praćenje i presretanje.
U razgovoru se izdvaja Geranj-5, za koji se tvrdi da predstavlja ozbiljan problem ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani. Pominje se i razvoj naredne generacije bespilotnih letelica, od koje se očekuju dodatna poboljšanja letačkih i borbenih karakteristika.
Kedmi smatra da prednost novih sistema nije ograničena na pojedinačne tehničke karakteristike. Njihov stvarni značaj proizlazi iz kombinacije dometa, preciznosti i mogućnosti istovremene upotrebe većeg broja letelica.
Uz bespilotne sisteme razvijaju se i rakete koje se lansiraju sa borbenih aviona, kao i hipersonično naoružanje. Prema iznetoj proceni, novi projektili omogućavaju ruskim snagama da napadaju udaljene ciljeve sa povećanom preciznošću i razornom snagom.
Poseban problem za Ukrajinu predstavlja ograničena raspoloživost presretačkih raketa. Sistemi poput Patriota zahtevaju odgovarajuću municiju, a njena proizvodnja i isporuka ne mogu se neograničeno povećavati u kratkom roku.
Nestašica se, prema ovoj oceni, ne odnosi samo na ukrajinske zalihe. Evropske države takođe imaju ograničene rezerve, dok ni Sjedinjene Države ne raspolažu neiscrpnim količinama raketa potrebnih za popunjavanje ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Takva neravnoteža dobija poseban značaj ukoliko proizvodnja ruskih sredstava za napad raste brže od proizvodnje zapadnih sredstava za njihovo presretanje. U tom slučaju čak i uspešna pojedinačna presretanja ne moraju biti dovoljna za dugoročnu zaštitu svih važnih objekata.
U razgovoru se iznosi procena o veoma brzom povećanju proizvodnje pojedinih novih ruskih sistema, približno udvostručavanju iz meseca u mesec. Takva stopa nije nezavisno potvrđena samim izlaganjem, ali pokazuje koliko se veliki značaj pridaje industrijskom kapacitetu Rusije.
Posledice se ne mere samo brojem pogođenih ciljeva. Svaki uspešan napad na elektranu, železničko čvorište ili industrijski pogon povećava opterećenje sistema koji već radi u ratnim uslovima.
Istovremeno, ukrajinska odbrana mora da odlučuje koje objekte može da zaštiti raspoloživim sredstvima. Zaštita jednog grada ili industrijskog centra može značiti smanjenje kapaciteta na drugom pravcu.
Zbog toga se pitanje novih ruskih sistema ne svodi na tehničko poređenje bespilotnih letelica i protivvazdušnih raketa. Ono postaje pitanje dugoročne izdržljivosti dve vojne industrije i njihove sposobnosti da nadoknađuju sredstva utrošena tokom sukoba.
Ukoliko se nastavi povećanje intenziteta napada uz istovremeno ograničene isporuke presretačkog naoružanja, ukrajinska protivvazdušna odbrana mogla bi da se suoči sa sve težim izborima u zaštiti vojske, privrede i stanovništva.
