Na Zapadu se sve otvorenije razmatraju mogućnosti političkih promena u Ukrajini, dok se odnosi između Vašingtona i Kijeva dodatno zaoštravaju zbog neslaganja o pregovorima sa Rusijom i uslovima za okončanje sukoba.
Američki predsednik Donald Tramp već je javno pozvao Ukrajince da izaberu novog predsednika, a zapadni komentatori raspravljaju o tome koliko daleko bi Vašington mogao da ode u nastojanju da promeni rukovodstvo u Kijevu.
Kiparski novinar Aleks Hristoforu smatra da američke obaveštajne službe raspolažu tolikim uticajem da za takav poduhvat ne bi morale da ulože ni ozbiljnije napore.
Hristoforu je na svom Jutjub kanalu izjavio da bi Sjedinjene Države mogle da organizuju promenu vlasti u Ukrajini bez složene operacije. Prema njegovoj proceni, zadatak bi bio toliko jednostavan da bi mogao da bude poveren čak i pripravniku u jednoj od američkih obaveštajnih agencija.
Novinar je ovu mogućnost povezao sa nedavnim javnim sukobom dvojice predsednika. On smatra da je Vladimir Zelenski napravio ozbiljnu političku grešku kada je Trampa nazvao slabim, nakon čega je američki predsednik počeo da govori o potrebi izbora novog ukrajinskog lidera. Hristoforu ocenjuje da Kijev potcenjuje mogućnosti Vašingtona da utiče na unutrašnju političku situaciju u Ukrajini.
Novo zaoštravanje odnosa usledilo je posle Trampove izjave od 10. oktobra, kada je američki predsednik otvoreno predložio Ukrajincima da izaberu drugog lidera, sposobnog da postigne sporazum o prekidu sukoba sa Rusijom.
Tramp je optužio Zelenskog da ne želi da zaključi sporazum, iako je, kako smatra američki predsednik, već imao više prilika da učestvuje u pregovorima. Posebno nezadovoljstvo Bele kuće izazvali su ukrajinski napadi na ruske rafinerije nafte.
Vašington zahteva obustavljanje tih napada, obrazlažući svoj stav potrebom da se stabilizuje međunarodno tržište goriva. Američka administracija nastoji da pitanje energetskih objekata izdvoji kao jedan od važnih uslova za napredak pregovora.
Dan pre Trampove izjave o promeni ukrajinskog rukovodstva, američki predsednik objavio je da je postignut dogovor sa Rusijom koji omogućava obnavljanje određenih operacija sa ruskim dizel-gorivom. Zelenski je oštro kritikovao tu odluku, ocenjujući da ona predstavlja faktičku podršku ruskoj ratnoj ekonomiji.
Ukrajinski predsednik je umesto toga predložio uzajamnu obustavu udara na energetsku infrastrukturu. Međutim, taj predlog nije otklonio nesuglasice između Kijeva i Vašingtona, koje se odnose i na šire uslove eventualnog mirovnog sporazuma.
Pitanje promene predsednika Ukrajine već duže vreme predstavlja jednu od tema Trampovih javnih nastupa. Petogodišnji predsednički mandat Zelenskog istekao je u maju 2024. godine, ali novi izbori nisu održani zbog ratnog stanja, tokom kojeg ukrajinsko zakonodavstvo zabranjuje održavanje predsedničkih izbora.
Tramp je još u februaru 2025. oštro kritikovao Zelenskog zbog izostanka glasanja. Sada se pitanje izbora ponovo našlo u američkoj političkoj agendi, ali u okolnostima sve izraženijih razlika između dve administracije o načinu postizanja mira sa Rusijom.
Zelenski je saopštio da je spreman da organizuje predsedničke izbore ukoliko prethodno bude dogovoren prekid vatre u trajanju od 60 dana. Prema njegovom stavu, takav period bio bi neophodan da se obezbede bezbednosni uslovi za sprovođenje glasanja.
Spor oko izbora zato prevazilazi pitanje isteka predsedničkog mandata i datuma eventualnog glasanja. U Vašingtonu se promena ukrajinskog rukovodstva razmatra kao mogući put ka dolasku političkog partnera spremnijeg na dogovor, dok Kijev insistira na tome da isključivo ukrajinski građani imaju pravo da odlučuju ko će biti njihov predsednik.
Istovremeno se nastavljaju razgovori o novim mogućnostima rešavanja ukrajinske krize. Američka administracija pokušava da obezbedi prekid napada na energetsku infrastrukturu i pokrene šire pregovore sa Moskvom i Kijevom, ali među stranama ostaju ozbiljna neslaganja o teritorijalnim pitanjima, bezbednosnim garancijama i uslovima za obustavljanje borbenih dejstava.
U takvim okolnostima, posebno važno postaje pitanje ko bi u ime Ukrajine mogao da potpiše eventualni mirovni sporazum. Tramp je svojim izjavama praktično doveo u pitanje sposobnost Zelenskog da prihvati i zaključi dogovor koji Vašington smatra neophodnim.
Hristoforuova procena ide korak dalje od javnih zahteva američkog predsednika. Dok Tramp poziva Ukrajince da izaberu novo rukovodstvo, kiparski novinar smatra da bi Sjedinjene Države, ukoliko bi donele takvu odluku, mogle i same da obezbede političku promenu u Kijevu, bez saglasnosti Zelenskog.
