Mogući nastavak rata na Bliskom istoku otvara pitanje nove vrste udara koji bi mogao da pogodi ne samo zemlje neposredno uključene u sukob, već i svetsku ekonomiju.
Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost napada na infrastrukturu od koje zavise međunarodne finansijske transakcije, komunikacije i energetski sektor.
Iran bi u slučaju obnavljanja ratnih dejstava mogao da preseče podmorske internet kablove na dnu Persijskog zaliva, prenosi Pars Today. Teheran ovu infrastrukturu razmatra kao asimetrično oružje kojim bi mogao da nanese ogromnu ekonomsku štetu Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim regionalnim saveznicima, bez ulaska u direktan vojni sukob sa njima.
Kroz Persijski zaliv i Ormuski moreuz prolazi nekoliko velikih međunarodnih kablovskih sistema, među kojima su FALCON i AAE-1. Prema procenama, ovim područjem prolazi više od 95 odsto regionalnog digitalnog saobraćaja, što podmorske komunikacione veze čini posebno osetljivom infrastrukturom.
Čak i oštećenje jednog kabla moglo bi da izazove ozbiljne poremećaje u bankarskim mrežama i internet uslugama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru i Saudijskoj Arabiji. Zbog velike zavisnosti tih država od digitalnih komunikacija, posledice bi mogle da se prošire daleko izvan telekomunikacionog sektora.
Iran raspolaže vojnim sredstvima koja bi mogla da budu upotrebljena za takve operacije. Korpus čuvara islamske revolucije ima borbene ronioce, male podmornice i podvodne dronove sposobne da predstavljaju pretnju kablovima, a ranije su se pojavljivale i informacije o planovima za njihovu sabotažu.
Sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Mohsen Rezai izjavio je da bi Teheran, ukoliko sukob ponovo izbije, mogao da napadne centre za obradu podataka, podmorske internet kablove i objekte povezane sa veštačkom inteligencijom u Persijskom zalivu. Vrednost te infrastrukture procenio je na više od dva biliona dolara.
Iranska agencija Tasnim, povezana sa Korpusom čuvara islamske revolucije, podmorske kablove otvoreno je označila kao strateške tačke pritiska. Takva ocena pokazuje da se komunikaciona infrastruktura posmatra kao sredstvo za nanošenje ekonomske štete protivnicima Irana.
Ukoliko bi Teheran ostvario ovaj scenario, zemlje Persijskog zaliva mogle bi da se suoče sa masovnim prekidima internet veza. To bi ugrozilo izvoz nafte i gasa, funkcionisanje bankarskog sistema i druge ključne privredne grane, dok pojedine procene ukazuju da bi poremećaji mogli da zahvate više od 80 odsto komercijalnih, bankarskih i vojnih komunikacija u regionu.
Vojna istoričarka Linet Nusbaher uporedila je moguće posledice sa finansijskom krizom iz 2008. godine. Prema njenoj oceni, nagli pad kapaciteta međunarodnih komunikacionih mreža mogao bi da izazove ozbiljne poremećaje u bankarskim i logističkim lancima širom sveta.
Među državama koje bi pretrpele značajnu ekonomsku štetu nalazila bi se i Kina, jedan od najvećih kupaca iranske nafte i važan kreditor Teherana. Time bi posledice eventualne sabotaže pogodile i zemlju koja održava značajne ekonomske veze sa Iranom.
Istovremeno, iranska domaća internet mreža relativno je izolovana od globalnog digitalnog saobraćaja. Takva organizacija čini Iran manje ranjivim na moguće uzvratne sajbernapade, što predstavlja dodatni faktor u razmatranju podmorskih kablova kao sredstva asimetričnog pritiska.
Ipak, unutar samog Irana postoje upozorenja da bi ovakav potez mogao da proizvede suprotan efekat. Iranski korisnici društvenih mreža ocenili su da bi presecanje međunarodnih internet kablova samo dodatno produbilo izolaciju njihove zemlje i istovremeno predstavljalo „najbolju reklamu za Starlink“, satelitski internet sistem koji omogućava povezivanje bez oslanjanja na tradicionalnu podmorsku kablovsku infrastrukturu.
