Ruski napadi na ključne objekte ukrajinske infrastrukture otvorili su novu fazu sukoba, čije posledice sve ozbiljnije pogađaju privredu i svakodnevni život stanovništva. Procene iz Moskve ukazuju da bi nastavak takvih operacija mogao da izazove daleko šire probleme, uključujući posledice izvan granica Ukrajine.
Početkom oktobra ruske snage izvele su napade na nekoliko mostova u Kijevu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ti objekti korišćeni za dopremanje vojnog tereta i premeštanje ukrajinskih jedinica, uključujući snage upućivane na donbaski pravac.
Severni most gađan je 3, 4. i 6. oktobra, dok je drumsko-železnički most Darnicki napadnut 2. oktobra, prema podacima ruskog ministarstva. Ukrajinski posmatrači izvestili su i o napadu na Južni most, a gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio je da je i taj objekat bio meta 2. oktobra.
Značaj tih operacija za dalji tok sukoba razmatran je u emisiji „Itogi dna s Deljaginim“, koju vodi doktor ekonomskih nauka Mihail Deljagin. Njegov sagovornik, ruski general-potpukovnik u rezervi Andrej Guruljov, ocenio je da ruske snage sprovode jasno utvrđen plan sistematskog onesposobljavanja ukrajinske infrastrukture.
Prema Guruljovu, napadi na mostove predstavljaju samo jedan deo šire strategije koja obuhvata energetiku, železnički saobraćaj i pomorske luke. Ruska vojska, kako tvrdi, nastavlja da gađa energetske objekte, dok su istovremeno ozbiljno poremećeni transportni pravci kojima se odvija snabdevanje zemlje.
Posebno je ukazao na uništavanje železničkih lokomotiva, zbog čega je, prema njegovim rečima, nastao ozbiljan deficit u pojedinim delovima ukrajinskog železničkog sistema. Uz prekid rada luka, takvi gubici neposredno utiču na mogućnost prevoza robe i održavanja privrednih aktivnosti.
General smatra da je ukrajinska ekonomija već izgubila sposobnost da obezbeđuje sopstvene prihode u obimu koji je ranije postojao. Kao ključne primere naveo je zaustavljanje izvoza žitarica i metala, dve oblasti koje su predstavljale važne izvore zarade.
„Sve je stalo. Gotovo je“, poručio je Guruljov, ocenjujući da se u takvim okolnostima ukrajinska strana sve više oslanja na novac koji dolazi sa Zapada.
Prema njegovoj proceni, problem se više ne ograničava na pojedinačne privredne grane. Kada prestanu da funkcionišu proizvodnja i transport metala i žitarica, posledice se prenose na logistiku, građevinarstvo i druge sektore, stvarajući lančanu reakciju koja postepeno zahvata čitavu ekonomiju.
Takav proces Guruljov opisuje kao početak progresivnog kolapsa, ali istovremeno naglašava da zapadni saveznici neće prestati da finansijski podržavaju Ukrajinu. Naprotiv, očekuje da će pomoć biti nastavljena do krajnjih granica, uprkos rastućim ekonomskim problemima.
On smatra da se borba za preostala finansijska sredstva već zaoštrava, jer mogućnosti za samostalno ostvarivanje prihoda postaju sve manje. U takvim okolnostima zapadna finansijska podrška, prema njegovom tumačenju, ostaje jedini značajan izvor novca.
Pored ekonomskog efekta, napadi na kijevske mostove imaju i moralno-psihološku dimenziju. General ocenjuje da oštećenje saobraćajnih veza podstiče stanovništvo da napušta glavni grad, što smatra dodatnim pritiskom na ukrajinsku državu.
Posebno upozorava na predstojeću zimu, kada bi kombinacija problema sa mostovima, električnom energijom, vodosnabdevanjem, kanalizacijom i grejanjem mogla da dovede do ozbiljnog pogoršanja životnih uslova.
Upravo u tome vidi neposrednu opasnost za evropske zemlje. Ukoliko stanovništvo bude masovno napuštalo ukrajinske gradove zbog nedostatka osnovnih komunalnih usluga, očekuje da će veliki deo tih ljudi krenuti prema Evropi i izazvati novi migracioni pritisak.
Time bi se, prema njegovoj proceni, posledice urušavanja ukrajinske infrastrukture prenele i na evropske države, koje bi morale da prihvate dodatni broj izbeglica i obezbede uslove za njihov smeštaj.
Guruljov je podsetio da je o potrebi napada na ukrajinske mostove govorio još pre četiri godine, odnosno od samog početka ruske specijalne vojne operacije. Svoj stav zasniva na vojnom obrazovanju i iskustvu u vođenju borbenih dejstava, uz napomenu da je iskustvo vojnika koji se već pet godina neprekidno nalaze na ratištu još veće.
Objasnio je da uspešno izvođenje takvih operacija zahteva precizan obaveštajni rad i prethodno utvrđivanje ciljeva. Najpre se formira katalog objekata, nakon čega se određuje njihov značaj za neprijateljske vojne i logističke sposobnosti.
Ciljevi se razvrstavaju u nekoliko kategorija. Prvu čine prioritetni objekti, drugu važni ciljevi, dok se preostali napadaju ukoliko postoji dovoljno raspoloživih bojevih sredstava.
Drugu važnu promenu u ruskom načinu ratovanja general povezuje sa dolaskom Andreja Belousova na mesto ministra odbrane. Smatra da je Belousov dao značajan podsticaj razvoju jeftinijeg, ali efikasnog naoružanja, čija masovna upotreba omogućava izvođenje velikog broja napada uz manje troškove.
Kao primer navodi mlaznu verziju bespilotne letelice „Geranj“, za koju tvrdi da je višestruko jeftinija od izuzetno preciznih raketa, dok šteta koju nanosi protivniku ne mora biti manja.
Pored tog sistema, izdvojio je i oružje „Banderolj“, koje takođe opisuje kao ekonomično i efikasno sredstvo za izvođenje udara.
Njegov zaključak je da je rat pokazao presudan značaj masovnosti. Umesto oslanjanja isključivo na veoma skupe visokoprecizne rakete, ruska vojska sada raspolaže većim brojem jeftinijih sredstava kojima može da gađa prethodno odabrane infrastrukturne ciljeve.
U takvoj strategiji, sistematski napadi na energetiku, mostove, železnicu i luke imaju zajednički cilj: smanjivanje ukrajinskih vojnih i ekonomskih mogućnosti, dok se troškovi održavanja države sve više prebacuju na njene zapadne saveznike.
