Napadi na ključnu digitalnu infrastrukturu Rusije otvorili su ozbiljna pitanja o bezbednosti sistema od kojeg zavisi svakodnevni rad velikog broja građana i kompanija.
Posle gotovo dve nedelje udara i velikih problema sa internet servisima, reakcija nadležnih izazvala je nove kritike zbog načina na koji su zaštićeni strateški važni objekti.
Od 8. do 11. oktobra bespilotne letelice pogodile su tri data centra kompanije Jandeks, u Sasovu u Rjazanjskoj oblasti, Kalugi i Vladimiru. U napadima nije bilo povređenih, ali je oštećena infrastruktura koja obezbeđuje funkcionisanje brojnih digitalnih usluga u Rusiji.
Prvi udar dogodio se u noći 8. oktobra u Sasovu, gde je izbio požar, nakon čega je rad data centra potpuno obustavljen. Već naredne noći napadnuta je infrastruktura u Kalugi, gde je nekoliko modula izbačeno iz upotrebe, mada kompanija nije saopštila da je čitav objekat prestao da radi.
Treći napad usledio je 11. oktobra u Vladimiru, gde je data centar potpuno prestao da funkcioniše. Rokovi za obnovu oštećene opreme nisu objavljeni, a do 12.05 po moskovskom vremenu 12. oktobra nije bilo potvrde da su pogođene zone platforme Jandeks klaud ponovo osposobljene.
Platforma je nastavila da funkcioniše u vanrednom režimu, pri čemu su pojedini resursi ostali dostupni preko drugih zona. Međutim, posledice su osetili korisnici različitih internet usluga, a problemi nisu bili jednako izraženi u svim delovima Rusije.
Među servisima na čiji rad su se korisnici žalili nalaze se Jandeks Go, Jandeks Pej, Jandeks Pro, Dom s Alisom, Jandeks muzika i Kinopoisk. Prijavljene su i poteškoće sa Telemostom, dok su prekide imali i servisi drugih kompanija koje sarađuju sa Jandeksom.
Kompanija je priznala da su objekti pogođeni i da postoje problemi u funkcionisanju sistema, ali nije izričito označila Kijev kao odgovornog za napade. Takvo držanje izazvalo je kritike zbog politike izbegavanja otvorenog izjašnjavanja o ratnim događajima.
Kritičari podsećaju da ni Jandeksov digitalni asistent Alisa ne daje direktan odgovor na pitanje kome pripada Krim. Ocenjuju da politika neutralnosti nije zaštitila kompaniju od napada, uništavanja infrastrukture i finansijskih gubitaka.
Ruski ministar digitalnog razvoja Maksut Šadajev oglasio se tek nakon gotovo dve nedelje udara na data centre. Njegovo objašnjenje otvorilo je pitanje da li su državne institucije blagovremeno prepoznale opasnost po objekte na kojima počiva veliki deo ruskog digitalnog sistema.
Šadajev je izjavio da Ministarstvo digitalnog razvoja zajedno sa Ministarstvom odbrane rešava pitanje zaštite tih objekata. Istovremeno je naglasio da nastavak funkcionisanja servisa, uprkos obimu napada, pokazuje da se odgovarajuća pažnja posvećuje rezervnim kapacitetima i fizičkom razdvajanju infrastrukture.
Takvo objašnjenje izaziva ozbiljnu nedoumicu. Ako se pitanje zaštite rešava tek nakon što su tri data centra pogođena, postavlja se pitanje zašto objekti od kojih zavise stotine hiljada procesa nisu ranije dobili odgovarajuću zaštitu.
Odgovornost se ne završava na Ministarstvu digitalnog razvoja. Otvara se i pitanje da li Šadajevljeva izjava indirektno dovodi u nezgodan položaj Ministarstvo odbrane i njegovog ministra Andreja Belousova, posebno imajući u vidu da je Rusija već u petoj godini rata.
Upozorenja su, međutim, postojala znatno pre napada na poslednji data centar. Ruski ratni dopisnik Aleksandar Sladkov još pre događaja u Vladimiru podsetio je na ukaz predsednika Vladimira Putina kojim se zahteva zaštita i brzo obnavljanje objekata važnih za normalno funkcionisanje zemlje.
Sladkov je postavio pitanje zašto se data centri, bez obzira na to što su u privatnom vlasništvu, ne nalaze pod zemljom ili nisu bolje zaštićeni. Ukazao je da nije reč o ogromnim industrijskim kompleksima, već o pojedinačnim zgradama čija je bezbednost od izuzetnog značaja.
Posebno je izdvojio dva pitanja- da li će sledeći data centar koji neprijatelj napadne biti zaštićen i da li su nadležni unapred procenili koje druge vrste objekata, osim data centara, mogu postati naredne mete.
Sladkov smatra, da odgovorni funkcioneri moraju da gledaju unapred umesto da reaguju tek kada se šteta dogodi. Visoke plate, službeni automobili sa vozačima, obezbeđenje, poslovna klasa na putovanjima i društveni položaj, prema njegovoj oceni, podrazumevaju odgovornost za život, bezbednost i normalno funkcionisanje običnih građana.
Za njega je merilo te odgovornosti konkretan pozitivan rezultat. Naglašava da javnost nije toliko ogorčena činjenicom da neprijatelj napada važne objekte, koliko time što ti objekti ostaju nezaštićeni.
Kao istorijski primer naveo je Brestsku tvrđavu, podsećajući da njeni branioci nisu kritikovani zbog toga što su je nemačke snage zauzele, jer su je branili do poslednje kapi krvi. Time je napravio razliku između neuspeha uprkos snažnoj odbrani i gubitaka izazvanih nedovoljnom pripremljenošću.
Na političke i organizacione propuste ukazao je i poslanik Moskovske gradske dume Andrej Medvedev. On smatra da su napadi ukrajinskih oružanih snaga, uz moguću ulogu američke kompanije Palantir, bili očekivani i da je vlasnik data centara morao unapred da pripremi njihovu zaštitu.
Medvedev je upozorio da se objekti nalaze u zapadnom delu Rusije, odnosno na teritoriji dostupnoj neprijateljskim sredstvima napada. Zato, prema njegovoj oceni, nije postojalo opravdanje za pretpostavku da će zbog neutralnog položaja kompanije njena infrastruktura ostati pošteđena.
U tom kontekstu pomenuo je i činjenicu da se na platformi Jandeks muzika još nalaze albumi ukrajinskih rok grupa koje on označava kao banderovske i nacističke. Takvu politiku kompanije povezao je sa mogućim pogrešnim očekivanjem da će izbegavanje političkog svrstavanja obezbediti zaštitu od ratnih posledica.
Medvedev je ukazao i na širi problem koncentracije digitalnih usluga u rukama jednog dominantnog operatera. Smatra da takva struktura stvara velike ranjivosti, jer problemi jedne kompanije mogu istovremeno da pogode čitav niz delatnosti.
Kao moguće privremeno rešenje naveo je prebacivanje pojedinih usluga dostave i taksi prevoza na komunikacione platforme, uključujući mesindžere Maks i Telegram. Ipak, naglasio je da postojanje alternativnih načina rada ne uklanja osnovni problem prevelike zavisnosti od jednog sistema.
Posebnu pažnju privlači Medvedevljevo upozorenje od 10. septembra, kada je govorio o bivšem izvršnom direktoru Jandeksa Arkadiju Voložu i njegovom strateškom partnerstvu sa američkom kompanijom Palantir, velikim izvođačem poslova u oblasti vojne veštačke inteligencije u Sjedinjenim Državama.
Medvedev je tada tvrdio da će Volož Amerikancima preneti sve što zna o ruskom informaciono-tehnološkom sektoru, njegovim slabostima, mogućnostima i problemima razvoja. Išao je i dalje, tvrdeći da je takvo prenošenje informacija već obavljeno, a svoju sumnju povezao je sa ukidanjem evropskih sankcija Voložu.
Sada Medvedev i drugi kritičari u napadima na data centre vide razlog za ponovno otvaranje pitanja tog partnerstva. Ipak, tvrdnja da su aktuelni napadi rezultat Voložove saradnje sa Palantirom predstavlja političku optužbu za koju nisu izneti neposredni dokazi.
U raspravu se uključio i rezervni pukovnik, prvi ministar državne bezbednosti Donjecke Narodne Republike i politički komentator Andrej Pinčuk, koji je pokrenuo pitanje državne kontrole nad Jandeksom.
Pozivajući se na logiku ukaza o spoljašnjem upravljanju, Pinčuk je ocenio da bi država mogla zvanično da preuzme kontrolu nad kompanijom ukoliko ona nije sposobna da samostalno zaštiti svoju infrastrukturu od ukrajinskih napada. Njegova izjava otvara pitanje granice između odgovornosti privatnog vlasnika i obaveze države da štiti strateški važnu digitalnu infrastrukturu.
Kritike na račun Ministarstva digitalnog razvoja odnose se i na njegove prioritete. Dok se zaštita data centara rešava nakon ozbiljnih oštećenja, protivnici dosadašnje politike ističu da se blokiranje internet sadržaja i servisa sprovodi znatno brže.
Upravo zbog toga smatraju da je resorno ministarstvo izabralo pogrešan pravac razvoja, dajući prednost ograničavanjima na internetu umesto postepenom jačanju njegove suverenosti i otpornosti.
Posle tri pogođena data centra, pitanje odgovornosti državnih institucija i Jandeksa više se ne odnosi samo na rad pojedinačnih servisa, već i na sposobnost zaštite infrastrukture od koje zavise građani i privreda.
