U evropskim političkim i bezbednosnim krugovima vodi se sve ozbiljnija rasprava o tome kako odgovoriti na poteze Rusije, a pojedini predlozi otvaraju pitanje granica do kojih bi evropske države bile spremne da idu u tom sukobu.
Među evropskim zvaničnicima postoje značajna neslaganja oko toga koliko daleko treba da idu mere Evropske unije protiv Moskve. Posebno osetljivo pitanje jeste da li bi eventualne protivmere trebalo sprovoditi i neposredno na ruskoj teritoriji.
Jedna od mogućnosti o kojoj govore evropski analitičari jeste izvođenje velike sajber operacije koja bi mogla da parališe funkcionisanje jednog ruskog grada ili moskovskog metroa. Takva akcija razmatra se kao upozoravajući signal Moskvi, piše američki Njujork tajms.
Istovremeno se razmatra i mogućnost raspoređivanja naprednih sistema protivvazdušne odbrane NATO, uključujući njihovo postavljanje iznad teritorije Ukrajine. Njihov zadatak bio bi presretanje bespilotnih letelica i raketa koje se kreću prema državama članicama Alijanse, bez obzira na to da li takve pretnje nastaju kao posledica namernih dejstava ili slučajnih incidenata.
Bivši visoki predstavnik NATO Kamil Grand pozvao je evropske države da u takvim okolnostima sačuvaju hladnokrvnost. Istovremeno je upozorio da smirenost ne sme prerasti u samozadovoljstvo ili zanemarivanje postojećih bezbednosnih pretnji.
Evropske zemlje nastoje da ojačaju odvraćanje Rusije u uslovima hibridnog sukobljavanja. Dosadašnji pristup obuhvata javnu osudu postupaka Moskve, informisanje stanovništva o bezbednosnim izazovima, jačanje odbrambenih sposobnosti i različite oblike političkog pritiska.
Bivši obaveštajni zvaničnik NATO Dejvid Ketler smatra da će evropskim državama biti izuzetno teško da postignu saglasnost o konkretnim akcijama protiv Rusije.
Ketler upozorava da odsustvo srazmernog odgovora na postupke koji se pripisuju Rusiji može stvoriti utisak evropske slabosti. Prema njegovoj oceni, takva percepcija mogla bi da podstakne nove napade, umesto da doprinese njihovom sprečavanju.
On zato insistira i na uspostavljanju jedinstvene informacione strategije evropskih država. Smatra da njihovo delovanje mora biti oprezno i međusobno usklađeno, umesto da se odgovor na bezbednosne izazove svodi na nepovezane reakcije povodom pojedinačnih incidenata.
