1. Ilha de Queimada Grande A.K.A Zmijsko ostrvo, Brazil
U jednom članku piše: “Pusto ostrvo gde se na tlu šume kreću najotrovnije zmije na svetu. Ribar je nađen mrtav na svom čamcu, a paluba je bila preplavljena njegovom krvlju.
Čuvara svetionika i njegovu porodicu zmije su masakrirale u noćnom napadu na izolovanu kolibu. Ali ovo ostrvo ne izgleda zastrašujuće kao u filmovima Indijana Džons ili Anakonda.
Ono je lepo, egzotično i nalazi se na obali Brazila, a glavni stanovnik je zmija poznata kao Golden Lancehead. Ova zmija ima jedan od najgorih otrova na svetu koji bukvalno izaziva da meso istruli i otpadne sa kostiju!
Možete pomisliti kako ima toliko otrovnih zmija u mnogim zemljama; pa šta bi ovde bilo tako posebno? Ovo je poprilično gusto naseljeno ostrvo.
Brazilska mornarica je zabranila da bilo ko posećuje ovo mesto i to ne rade da bi zaštitili zmije. Procene kažu da se ovde na metru kvadratnom možete naći jednu do 5 zmija! Probajte da zamislite to.
Što se ribara tiče, verovatno je otišao do obale da nabere banane. Zmija ga je ujela ali on je uspeo da se vrati na čamac gde je iskrvario na smrt na palubi.
Porodica čuvara svetionika je verovatno u panici bežala iz kuće jer su zmije ušle kroz prozore, pa su dokrajčeni dok su bežali kroz šumu a zmije napadale sa krošnji. Njihova tela su nađena svuda po ostrvu kada je mornarica otišla da obnovi zalihe.
2. Ostrvo Povelja (Poveglia), Italija
Zamislite najjezivije imanje iz horor filma, zapravo još gore od toga i 1000 puta veću butalnost nego u filmu Hostel i blizu ste ostrva Povelja.
Nalazi se u laguni u Veneciji, a priča kaže da je postalo da bude strašno kada su Rimljani odlučili da je najbolje za društvo da skupe sve žrtve kuge u to doba i smeste ih negde. A to bi bilo baš ovo ostrvo.
Nekoliko hiljada ljudi je stavljeno u karantin na ostrvu i ostavljeno da umre.
Možda mislite da ovo nije čudno za to doba kada su ljudi mislili da je Sunce kočija, ali ne i nekoliko vekova kasnije lada su svi opet uradili isto. Kada je kuga opet zahvatila Evropu, ostrvo je povratilo “slavu” – konačište za sve zaražene kugom.
Kada se kuga masovno proširila, kriterijum za odlazak na Povelju postao je od “zaraženih kugom” do “onih sa bilo kakvim znacima” bolesti.
[adsenseyu1]
Takođe su promenili svoju politiku od one “pustite zaražene da umru u miru” do “bacite ih u veliku jamu (preko mrtvih tela) i zapalite ih”, što je bio veliki korak. Smatra se da je broj žrtava na ostrvu gde ugljenisane kosti i dalje zapljuskuju obalu bio oko 160 000.
A, ako ovo nije dovoljno strašno, 1922. je na ovom ostrvu sagrađena mentalna ustanova sa jezivom kulom i zvonom. Ova bolnica je bila za one koji su na neki način smatrali “poremećenim” članovima društva.
Ovo je bili u vreme pre prve izdate knjige gde su popisani mentalni poremećaji, pa je svako mogao da dospe u izolovanu bolnicu gde su mogli da mu rade šta god su hteli.
Sudeći po pričama, ova bolnica je imala doktora koji je redovno obavljao eksperimente na pacijentima, kao što su lobotomija (sa čekićem i šilom).
Legenda kaže da je lekar mučio svoje pacijente u kuli sa zvonikom (totalno očekivano ) i ignorisao njihove jauke kada bi videli ili čuli duhove žrtava kuge. Doktora je potom sa kule bacio jedan od duhova i dok se potom borio za život “magla je izašla iz zemlje i ugušila ga”.
Međutim, pre će biti da su ga ubili “ludaci” koje je mučio.
[adsenseyu4]
Kasnije su ljudi počeli da naseljavaju ostrvo, ali bi dan posle pobegli glavom bez obzira. Do danas je ostalo bez stanovnika, osim ako ne računate duše stotine hiljada nevinih koji su stradali ovde. U tom slučaju je prilično prebukirano.
3. Ramree, Burma
Godina je 1945. i Drugi Svetski rat je pri kraju. Devetsto pripadnika japanskih snaga je poraženo od strane Saveznika na malom ostrvu u Burmi. Imali su jedan otvoren put i napravili proboj ka pojačanju. Tada su se našli u situaciji u kojoj bi poželeli da su na Zmijskom ostrvu.
Jedino što je stajalo na putu ka spasu je bila močvara. Pošto je bila situacija močvara vs. smrt, njih 900 je odlučilo da pređe močvaru. Za 500 vojnika se više nikad nije čulo.
Ramree nije samo dom malaričnih komaraca, muva i smrtonosnih škorpiona već još jednog opasnog predatora: morskog krokodila, i mnogo njih. Većina onih koji su preživeli okršaj sa krokodilima bilo je gadno ranjeno, ali bili su dovoljno živi da požele da su mrtvi…
Zapravo, masakr japanskih trupa od strane krokodila bio je tako užasan da je uvršten u Ginisovu knjigu rekorda kao “najveća nesreća koju su izazvale životinje”.
Ranjeni Japanci je trebalo da budu odlikovani, ako su se ikada oporavili od konstantnog ličnog pakla koji su preživljavali sećajući se krokodila i rata.
[adsenseyu1]
4. Izu ostrva
Izu ostrva koja se nalaze u magičnoj zemlji Japanu su sve sem magična; pre bi se moglo reći da se na njima dešava neopisivi užas. Prvi problem je vazduh koji, zahvaljujući erupcijama vulkana, sadrži najviši nivo sumpora na planeti.
I to možda ni ne bi bilo tako strašno da na njima niko ne živi – samo što to nije slučaj.
Iz nekog razloga, tamo i dalje ima ljudi, koji zbog toga što vulkan i dalje izbacuje štetni gas od danonoćno žive sa maskama na licima. Kada bi ih skinuli, bili bi mrtvi.
Međutim situacija nije tako loša, jer su lokalci plaćeni da ostanu tamo. Ko ih plaća, pitate se. Nauka. Oni dobijaju malu količinu novca jer naučnici žele da vide šta će se desiti sa njima ako ceo život nose maske i udišu opasne količine sumpora.
Da situacija bude još gora, na ostrvu se nalaze 3 ogromne tektonske ploče. U poslednjem zemljotresu pritisak je bio tako veliki da je došlo do zemljotresa koji je Tokio bukvalno pomerio sa mape.
5. Veliki pacifički tepih od smeća
Da li ste ikada gledali epizodu Futurame gde su poslali svo đubre u svemir? E pa ovo je tako nekako, samo sa više đubreta i bez raketa i nalazi se u sred mora, a nije ni smešno jer se dešava u realnom životu i sadašnjem vremenu.
Veliki pacifički tepih od smeća je gomila plutajuće plastike na severnom delu Tihog okeana. List „San Francisco chronicle”, navodi da je ovaj „tepih“ danas težak više od 3,5 miliona tona i da 80 odsto čini plastični otpad koji seže više od 30 metara u dubinu.
Veliki pacifički tepih od smeća je počeo da se stvara 1950-ih godina, a njegovo uklanjanje bi koštalo na milijarde dolara.
Svaki put kada Amerika ili Kina bace plastiku u vodu, ona završi u okeanu i to baš ovde na svernom delu Tihog okeana. Đubre konstantno raste i danas je ono ostrvo veličine Teksasa (a plastika bi pokrila celu Ameriku).
Ostrvo od đubreta je loša stvar, ali može biti i gore. Dok je kroz istoriju ovo smeće bilo biorazgradivo, danas se u Velikom pacifičkom tepihu od smeća skupljaju plastika i ostali nerazgradivi materijali.
Ovi materijali se mogu samo usitnjavati, ali njihove čestice ipak ostaju u vodi. Čestice nastale raspadanjem plastike liče na zooplankton tako da ih meduze i ribe često jedu misleći da su hrana.
Mnogi od ovih komadića plastike završavaju u stomacima ptica ili drugih morskih životinja.
Mislite o tome kada vam sledeći put bude bila riba na tanjiru.
6. Fidži
Ako mislite da je Fidži divan ostrvski raj – grešite! Fidži ima “škakljivu” istoriju koja uključuje kanibalizam dece, ubistva dece, mučenja dece i smrt dece zbog morskih bolesti. Da, izgleda da Fidži baš i ne voli decu.
Jedan misionar koji je posetio ostrvo tokom 1840. godine, napisao je:
“31. oktobar 1839, četvrtak. Ovog jutra prisustvovali smo šokantnom spektaklu. Reva je od Tanoa dobila poklon u vidu 20 leševa muškaraca, žena i dece koja će biti skuvana i pojedena.
Deca su se zabavljala igrajući se sa telom jedne devojčice, dok je grupa muškaraca i žena skrnavila tela starijeg gospodina i mlade dame. Ljudske iznutrice su plutale po reci.”
To zvuči prilično gadno, zar ne? Ali tako su to kanibali tad radili? Jesu, ali nisu svi ovo radili:
“Od tridesetoro žive dece napravljene su zastave trijumfa. Ubrzo su bespomoćna stvorenja umrla i njihov plač je zauvek utihnuo.”
Ovde se opisuje korišćenje dece kao dekorativnih zastava, dok su ona ubrzo umrla od morske bolesti. “Ostala deca su odvedena kod lokalnih dečaka kako bi se oni naučili veštinama ratovanja.
U njih su zarivali strele i tukli ih palicama. Danima su ta deca bila izložena torturi.” Ovakvih primera ima još mnogo, ali mislimo da vam je dovoljno.
(B92)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
