Svi ih imamo – te navike koje se vremenom uvuku u svakodnevicu, a da ni ne primetimo koliko zapravo oblikuju naše zdravlje.
Kada su dobre, telo im uzvraća energijom, stabilnim imunitetom i zdravim probavnim sistemom. Kad su loše, sistem za varenje prvi strada. Iako to mnogi zaboravljaju, upravo probavni trakt nije samo cev kroz koju prolazi hrana – to je osetljiv i složen sistem koji direktno utiče na kvalitet života.
Aleksandra Metelina, gastroenterolog iz dečje gradske kliničke bolnice Morozov u Moskvi, govorila je za Argumenti i fakti o navikama koje već od detinjstva oblikuju zdravlje organa za varenje. Izdvojila je pet korisnih rituala koje bi trebalo svakodnevno praktikovati – i pet zamki koje bi valjalo izbegavati.
Navike koje pomažu varenju
1. Jedite u isto vreme svakog dana
Jednostavno pravilo, ali često zanemareno. Kada telo zna kada sledi sledeći obrok, ceo probavni trakt funkcioniše ritmično. Enzimi se luče na vreme, želudac i creva rade bez stresa, a tegobe poput nadimanja, zatvora ili osećaja težine postaju ređa pojava.
Preporučeni raspored? Tri glavna obroka i jedna do dve užine, sa razmakom od oko 3 do 4 sata.
2. Vlakna su vaša svakodnevna podrška
Bez dovoljno biljnih vlakana, ne može se govoriti o zdravom varenju. Oni poboljšavaju strukturu stolice, pokreću creva, umanjuju zapaljenja i hrane korisne bakterije koje čuvaju imunitet.
Povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, semenke – neka to bude vaša svakodnevica. Za odrasle i tinejdžere preporučuje se 25–30 g dnevno, dok deca od 1 do 3 godine treba da unose oko 19 g, a deca od 4 do 8 godina oko 25 g dnevno.
3. Voda je važnija nego što mislite
Bez dovoljnog unosa tečnosti, ni vlakna neće imati pun efekat. Uslovi kao što su fizički napor, letnja vrućina ili određeni problemi sa varenjem dodatno povećavaju potrebu za vodom.
Deca bi trebalo da piju od 500 ml do 1,5 litara čiste vode dnevno, u zavisnosti od uzrasta. Odrasli – između 1,5 i 2 litra. I da, računa se isključivo voda. Ne kafa, ne čaj, ne sok.
4. Krećite se svaki dan, makar malo
Savremeni način života nas je doveo do toga da sedimo – na poslu, kod kuće, u autu. A creva vole pokret. Umerena fizička aktivnost stimuliše peristaltiku, poboljšava cirkulaciju i ublažava posledice stresa.
Dovoljno je i 30 minuta dnevno laganog hoda, plivanja, joge, istezanja. Čak i kratka pauza za istezanje tokom posla pravi razliku.
5. Jedite svesno i bez žurbe
Probava ne počinje u stomaku – počinje već u ustima. Kada jedemo brzo, uz telefon ili kompjuter, preskačemo ključne korake varenja.
Žvakanje je površno, enzimi kasne, signali sitosti kasne još više. Rešenje? Sesti, skloniti ekran, uživati u ukusu. Stvoriti prijatnu rutinu obroka u kojoj telo i um sarađuju.
Navike koje narušavaju zdravlje creva
1. Preskakanje obroka i predugo gladovanje
Dug period bez hrane zbunjuje telo. Želudačni sok se luči bez hrane, što iritira sluzokožu i povećava rizik od problema poput gastritisa. Peristaltika usporava, a ceo sistem gubi ritam. Čak i povremeni post treba planirati pažljivo i uz savet stručnjaka.
2. Jelo u pokretu ili ispred ekrana
Kada je pažnja na ekranu, kontrola nad količinom unete hrane pada. Hrana se slabo žvaće, želudac je nepripremljen, a mozak ne registruje sitost. To je direktna ulaznica u probleme sa varenjem, ali i sa kilažom.
3. Previše kafe, slatkih i gaziranih pića i industrijske hrane
Kofein može izazvati iritaciju, gazirani napici nadimanje i dehidraciju, dok ultra-prerađena hrana preopterećuje jetru i razara ravnotežu mikrobiote. Kifle, grickalice, slatki jogurti, gotovi sosovi, kobasice – sve to na dnevnoj bazi nosi cenu.
4. Hrana kao uteha ili razonoda
Jesti da bismo umirili nervozu, pobegli od dosade ili potisnuli emocije – to nas vodi ka prejedanju, gojenju i ozbiljnom poremećaju navika u ishrani. Dugoročno, ovakvo ponašanje iscrpljuje digestivni sistem i stvara začarani krug.
5. Ignorisanje potrebe za odlaskom u toalet
Možda najopasnija, a najpodcenjenija navika. Zadržavanje stolice iz praktičnih razloga – nema WC-a, žurba, neprijatnost – dovodi do zatvora, formira loše obrasce i remeti funkcionisanje creva. Kod dece i tinejdžera to može postati ozbiljan problem.
Zaključak
Gastrointestinalni sistem je mnogo više od organa za varenje. On reaguje na svaki stres, svaku naviku, svaki tempo života. Dobra vest je – mnogo toga je u našim rukama.
Red, voda, vlakna, pokret i pažnja – to su osnove koje ne traže posebne dijete ni skupe dodatke. Dovoljno je da se vratimo osnovama. I možda, pre nego što potražimo čudesnu tabletu za nadutost, treba samo da napravimo pauzu, udahnemo – i zapitamo se kako smo danas jeli.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
