Nakon pada režima Bašara al-Asada u decembru 2024. godine, Sirija je svedočila značajnom povratku svojih građana koji su se tokom godina građanskog rata i političkih sukoba sklonili u susedne zemlje.
Prema podacima koje je 2. januara objavila Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), više od 115.000 sirijskih izbeglica vratilo se u domovinu iz zemalja poput Libana, Turske i Jordana.
Zanimljivo je da je iz Jordana prošle godine većinom zabeležen povratak žena i dece, dok su muškarci ostajali u toj zemlji da bi radili i zarađivali novac potreban za reintegraciju porodica u Siriji.
Ovaj trend ukazuje na izazove s kojima se suočavaju povratnici, koji i dalje zavise od priliva sredstava iz inostranstva kako bi obnovili svoj život u zemlji razorenoj višegodišnjim sukobima.
Ipak, UNHCR je istakao da u Siriji i dalje ima 664.000 interno raseljenih osoba. Ove porodice, koje su bile prisiljene napustiti svoje domove tokom sukoba, nalaze se u privremenim skloništima unutar zemlje i suočavaju se sa teškim uslovima života, uključujući nedostatak osnovnih resursa i usluga.
Od početka građanskog rata u Siriji 2011. godine, više od 14 miliona Sirijaca bilo je prisiljeno napustiti svoje domove. Iako se značajan broj njih interno raselio, veliki deo je potražio utočište u drugim zemljama.
Trenutno, oko 5,5 miliona sirijskih izbeglica i dalje živi u inostranstvu, uglavnom u susednim državama poput Turske, Libana i Jordana, ali i širom Evrope i Bliskog istoka.
Nakon promene vlasti u Siriji, mnoge evropske zemlje, njih najmanje deset, odlučile su da privremeno obustave procesuiranje zahteva za azil Sirijaca.
Ovaj potez izazvao je polemike, jer se mnogi pitaju kako će ovo uticati na one koji su još uvek u potrazi za sigurnošću i stabilnošću.
Jedan od ključnih poteza nakon pada režima Bašara al-Asada bio je raspuštanje sirijskih bezbednosnih i obaveštajnih agencija, što je 29. decembra 2024. objavila sirijska novinska agencija SANA.
Ova odluka signalizuje pokušaj nove vlasti da se distancira od politike i praksi prethodnog režima, koji je bio široko kritikovan zbog kršenja ljudskih prava i represije nad sopstvenim građanima.
Pored toga, 1. decembra Bašar al-Asad je prvi put javno komentarisao situaciju u severozapadnom delu Sirije. Iako detalji njegovih izjava nisu objavljeni u ovom kontekstu, ovaj događaj pokazuje kompleksnost trenutne političke i bezbednosne situacije u zemlji.
Severozapad Sirije, koji uključuje i provinciju Idlib, godinama je bio uporište opozicionih snaga i svedok intenzivnih sukoba.
Povratnici u Siriju suočavaju se s brojnim izazovima, uključujući razrušenu infrastrukturu, nedostatak osnovnih usluga poput vode i struje, ali i političku nesigurnost.
Takođe, mnoge oblasti u zemlji i dalje su pod kontrolom različitih frakcija, što dodatno otežava proces stabilizacije i reintegracije.
Ekonomska situacija u Siriji ostaje kritična, s obzirom na to da su godine sankcija, sukoba i gubitka radne snage devastirale privredu. Povratnici, posebno oni koji se vraćaju iz susednih zemalja, često moraju da se oslanjaju na novac koji im šalju članovi porodice iz inostranstva ili na humanitarnu pomoć.
Međunarodne organizacije, uključujući UNHCR, i dalje pružaju podršku raseljenim licima i povratnicima, ali je pomoć često ograničena zbog nedostatka sredstava i logističkih izazova.
Postoji i potreba za jačanjem programa reintegracije koji bi omogućili povratnicima da se lakše prilagode novim uslovima i doprinesu obnovi zajednica iz kojih su potekli.
Dok se Sirija suočava s procesom oporavka, ključna pitanja ostaju: Kako će se rešiti politička podela, hoće li međunarodna zajednica pružiti podršku novoj vlasti i kako će se rešiti pitanje miliona raseljenih i izbeglih građana.
Povratak 115.000 ljudi u domovinu može se smatrati simboličnim početkom novog poglavlja za Siriju, ali pravi izazovi tek predstoje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social