Iako je nauka poslednjih decenija napredovala velikom brzinom i razjasnila mnoge nepoznanice života, neke ostaju potpuna misterija.
Predstavljamo vam nekoliko problema na koje naučnici još nemaju odgovor:
Zašto se krave dok pasu uvek okreću severu ili jugu?
Naučnici su pregledali na hiljade fotografija krava koje pasu dobijenih putem Google Earth satelita i otkrili da ove životinje uvek stoje duž Zemljinih magnetnih polova okrenute severu ili jugu. Međutim, niko nema odgovor na pitanje zašto je to tako.
Iako je od ranije poznato da neke životinje imaju takozvani unutrašnji kompas, ovo je prvi put da je detektovan kod krupnijih sisara.
[adsenseyu1]
Zašto su se neki sisari vratili u vodu?
Kopneni oblici života evoluirali su iz vodenih i dobili udove pogodne za kretanje tlom. Međutim, zašto su neki od njih, poput dalekih predaka kitova i foka, odlučili da se vrate u more?
Jedno je sigurno: mnogo je teže da se kopnene životinje nastane u moru, nego obrnuto, budući da kretanje kroz vodu zahteva mnogo više energije. Upravo zato naučnike muči to pitanje.
Takođe, morski sisari razvili su efikasniji metod navigacije repom, što dovodi do pitanja zašto su uopšte i pokušavali da se nastane na kopnu?
Alkaloidi u biljkama
Naučnici još ne znaju zašto biljke sadrže alkaloide. Inače, tih supstanci od kojih je najpoznatiji morfijum, ima oko 7.000 vrsta i mogu izazvati razne reakcije organizma nakon konzumacije.
U slučaju maka, koji sadrži morfijum, naučnici smatraju da služi za odvraćanje grabljivaca, ali kako taj analgetik može pomoći u zaštiti biljke, nikom nije jasno.
Zašto se cveće nalazi svuda?
Cvetnice formiraju klasu biljaka poznatih kao angiosperme koje se nalaze svuda. Ono što je interesantno je to da ih je nekada davno bilo daleko manje. Cvetnice su preuzele druge tipove biljaka u kratkom razdoblju pre oko 400 miliona godina, a danas čine 90 procenata svih biljnih vrsta na Zemlji.
Taj problem toliko je mučio Čarlsa Darvina da ga je nazvao “abominalnom misterijom”.
Zašto je biodiverzitet najveći u blizini ekvatora?
Kako se od hladnijih delova planete približavate ekvatoru, primetićete sve više biljnih i životinjskih vrsta. To je prvi uočio pruski istraživač Aleksandar fon Humbolt pre oko 200 godina, ali nije našao odgovor na to pitanje.
Naučnici ni danas nemaju jednoglasan zaključak o tome, iako je predloženo tridesetak hipoteza.
Paradoks fitoplanktona
Fitoplanktoni pripadaju klasi organizama koji naseljavaju mora i okeane i uključuju brojne podvrste. Ove biljke koje plove razvile su se u tako mnogo različitih oblika, da naučnicima nije jasno kako su uspele da prežive budući da su resursi vrlo ograničeni. Ipak, fitoplanktoni su i dalje tu.
Problem nije ograničen samo na njih, nego i na brojne druge organizme koji žive od ograničenih količina nutrijenata u morskoj vodi. Fenomen se naziva paradoksom obogaćenja, budući da se očekuje da u oblastima bogatijim nutijentima dolazi do većeg diverziteta.
Kako argentinski mravi održavaju koloniju širom kontinenata
Argentinski mravi izgledaju kao sasvim obični insekti. Međutim, oni su verovatno jedina vrsta izuzev ljudi koja je uspela da kolonizuje tri kontinenta. Sve tri super-kolonije ovih mrava u Evropi, Južnoj Americi i Aziji sastoje se od mrava koji imaju iste genetske osobine i u suštini su ista mravlja populcija.
Inače, oni odlično prepoznaju pripadnike svoje vrste, ali su agresivni prema drugim. Njihov genetski kod nije se menjao hiljadama godina, što je neobično, budući da organizmi van svoje postojbine obično brzo evoluiraju.
Misteriozni ljudski predak
Poreklo modernih ljudi detaljno je proučavano poslednjih godina, pa imamo mnogo novih saznanja o našim precima. Međutim, sve što smo naučili došlo je pod znak pitanja nakon što su otkriveni tragovi DNK sasvim drugačiji od onih s kojima su stručnjaci do sada imali dodira. DNK je pronađen u ostacima denisovana, hominida bliskih neandertalcima.
Iako se i o denisovanima zna relativno malo, barem imamo predstavu odakle su poticali i gde su se naseljavali. Međutim, o vrsti koja je s njima živela i ukrštala se pre 30.000 godina nemamo nikakvu predstavu.
Životinje koje žive bez kiseonika
Gotovo svim organizmima na Zemlji potreban je kiseonik u nekom obliku. Zato su se naučnici iznenadili kada su pronašli životinje u dubinama Sredozemnog mora kojima taj gas uopšte nije potreban.
Reč je o klasi sićušnih životinja za koje naučnici smatraju da su evoluirale tako da žive od soli.
Ranije nije bila poznata ni jedna klasa višećelijskih stvorenja koja može da preživi bez kiseonika, pa ne znamo ništa o njihovoj evolucionoj prošlosti.
Seksualna reprodukcija
Osim nekih mikroba i biljaka gotovo sva živa bića na svetu razmnožavaju se seksualnim putem. To uzimamo zdravo za gotovo, pa i ne uviđamo kolika je to evoluciona anomalija.
Polovina od svake vrste – mužjaci – nisu u stanju da daju potomstvo, a koriste iste količine resursa u okruženju. Zašto je onda uloženo toliko truda u razvoj mehanizma, koji očigledno ima svoje nedostatke?
Mnogi prednost daju teoriji da seks smanjuje šansu za razvoj štetnih mutacija, ali to verovatno nije slučaj.
Kada su naučnici proučavali 700 gena različitih organizama, otkrili su čak 0,5 štetnih mutacija po generaciji. Dakle, ta vrsta argumenta nije dovoljna da opravda seksualnu reprodukciju. Seks je i dalje nešto što naučnici ne razumeju u potpunosti.
(B92)
