Sjedinjene Države su odlučile da ispune zahteve vlade Madura i da povuku preostale diplomate iz Karakasa u roku od nedelju dana, ali im je ministarstvo spoljnih poslova Venecuele dalo 72 sata da napuste zemlju.
Kao se može videti na društvenim mrežama, američka marioneta Gvaido ne može da osigura kontrolu nad gradskim i opštinskim službama, posebno ne nad ministarstvom spoljnih poslova i ministarstvom odbrane Venecuele, čime bi mogao da stvori stvarne zakonske temelje za zadržavanje američkog diplomatskog prisustva u Karakasu. Tako je Maduro upisao još jednu pobedu, prisilivši američke diplomate da napuste zemlju, iako se Sjedinjene Države pretvaraju da su same opozvale svoje diplomate.
Usput, Stejt Department je okrivio Rusiju i Kubu što su Venecuelu “gurnuli i ostavili u krizi”, a razlog je taj što su Moskva i Havana sprečili Vašington da smeni Madura s marionetom koju su odabrali Amerikanci.
[adsenseyu1]
Sabotaža elektroenergetskog sistema Venecuele
Posledice sabotaže na elektrani El Guri, kao i propratni hakerski napadi na mrežnu infrastrukturu vitalnih energetskih objekata u Venecueli još uvek je prilično zahtevan zadatak za venecuelansku vladu, koja pokušava da se nosi sa posledicama neočekivane krize.
Vojska je uključena u dobavljanje goriva za generatore i osiguranje rada malih elektrana. Gorivo se isporučuje vojnim kamionima koji se uzimaju iz mehanizovanih jedinica. Ipak, značajan deo zemlje i dalje ostaje sa punim napajanjem električne energije, dok policija i vojska u slučajevima manjka struje svim silama nastoji da spreči haos i pljačke.
Za razliku od Krima, gde su svojevremeno rušenja dalekovoda u Ukrajini obustavila isporuku energije, problem je rešen isporukom generatora iz cele Rusije i hitnom izgradnjom “energetskog mosta”.
Venecueli je te probleme mnogo teže da reši, budući da su glavni saveznici zemlje daleko, a nabavka potrebnih komponenti, kako bi se uklonili učinci sabotaže, je ograničena sankcijama Sjedinjenih Država. Za vladu je trenutna situacija neka vrsta testa otpornosti na stres. Ako u uslovima jakog spoljnog pritiska i masovnog napada na venecuelanske infrastrukturne objekte Madurova vlada uspe da zadrži kontrolu nad procesima unutar zemlje i spreči negativne posledice isključivanja električne energije, tada će moći da odoli i drugim napadima.
Važno je napomenuti da se “mobilizacija” pristalica Gvaida zapravo nije dogodila. Ljudi su 9. marta došli na skupove “za” i “protiv” Madura, što je u potpunosti uništilo priču da su “ljudi Venecuele protiv Madura”.
Uprkos svim naporima američkih i nekih latinoameričkih medija, Gvaido jednostavno nema značajnu podršku u narodu. Stoga nastavlja da organizuje manje skupove u bogatim četvrtima Karakasa u kojima ljudi tradicionalno podržavaju opoziciju još od vremena Kaprilesa.
Budući da je “mobilizacija” 9. marta propala, američke marionete su pokušale da iskoriste probleme s električnom energijom. Nadali su se masovnim nemirima koji bi bili katalizator rasta podrške Gvaidu, govoreći kako treba održati veliko okupljanje protiv “nesposobne vlasti da upravljaju energijom”.
Zapravo, SAD pokušavaju da stvore probleme Venecueli i onda da svojim štićenicima ponude “rešenje”. Najzanimljivije je to što su to planovi iz 2010. godine, kao što stoji u dokumentima koje je objavio Vikiliks u posebnom članku “Venecuelanski memorandum”.
“Rusi su krivi”
Sjedinjene Države su optužile Rosneft da nastavlja da posluje s venecuelanskom naftom, čime podržava Madurovu vladu. Rosneft je u odgovoru naveo da su ugovori potpisani odavno i da i dalje namerava da ih sprovodi, a pokušaje da se isti ograniče sankcijama će osporiti na sudu.
Ovde je sve sasvim jasno, Rusija i Kina su već jasno stavile do znanja da će u razumnom okviru nastaviti da ekonomski pomažu Venecueli održavanjem trgovinskih odnosa i jamčeći bezbednost venecuelanskim inostranim sredstvima koja su prenesena u Moskvu.
Sjedinjene Države, kao deo strategije ekonomskog gušenja latinoameričke zemlje, pokušavaju da vrše pritisak na ruske banke i kompanije koje rade s Karakasom, preteći sankcijama.
Ali budući da je pitanje podrške Venecueli prvenstveno pitanje spoljne politike, moguće američke sankcije će u Moskvi i Kini smatrati nužnim troškom vezanim za promovisanje postojećeg kursa suverenih država u Latinskoj Americi.
Što se tiče Rosnefta, akcije Sečina i njegovih saradnika su već pomogle Maduru da se odupre 2017. i 2018. godine, kada je Karakasu odobren stabilizacijski kredit, koji je već delimično vraćen. Moskva je pomogla “čavistima” da prevladaju efekte krize 2015. i 2016.
Uz više milijardi kineskih finansijskih injekcija, Rusija je omogućila vladi Madura da ispuni većinu socijalnih obaveza. Budući da je uloga kineskih i ruskih kopmpanija u pitanju zaobilaženja američkih sankcija očigledna, pokušaji Sjedinjenih Država da na njih izvrše pritisak su očekivani.
Ali na makro nivou, te pretnje pokazuju da su Sjedinjene Države već prisiljene da uđu u dugu “utakmicu”. Da je bilo moguće odmah svrgnuti Madura i postaviti Gvaida u palatu Miraflores, Vašington bi se pridržavao izvornog plana u kojem glavna pretnja nisu bile sankcije, nego odvraćanje ruskih i kineskih ulaganja u Venecueli, kako su se dogovorili Stejt Department i proamerička venecuelanska opozicija.
Budući da te pretnje nisu uplašile Moskvu i Peking i podrška se nastavila, Sjedinjene Države su se vratile na tradicionalnu taktiku sankcija “svemu što se ne sviđa Vašingtonu”. Ali, same sankcije ne mogu nadoknaditi neuspehe na strateškom nivou, baš kao što se dogodilo sa Sirijom.
U igru ulazi i Kina
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je zvanično saopštilo da je azijski div spreman da pomgne Venecueli u obnovi snabdevanja energijom. Pre svega se može govoriti o snabdevanju komponenti potrebnih za obnovu elektrana izloženih napadu, kao i dodatnim ulaganjima u energetsku infrastrukturu.
Usprkos pretnjama iz Vašingtona, Kina je javno dala do znanja da ne namerava da odustane od svojih ulaganja u Venecueli i da će zadržati podršku Maduru na više nivoa i garantuje kineske investicije u Venecueli.
U tom kontekstu je venecuelanska vlada saopštila da je snabdevanje električnom energijom u Venecueli nakon pet dana teške krize uglavnom obnovljeno, iako su neka područja još uvek bez struje ili se suočavaju s povremenim nestancima napajanja.
Razumljivo je zašto vlada teži da objavi da je uklonila glavne posledice sabotaže na elektrani El Guri, uprkos činjenici da još nije obnovljeno 100% snabdevanja električnom energijom. Očekuje se da će uskoro početi da rade škole i druge društvene-ekonomske infrastrukture koje su bile paralizovane zbog nestanka struje.
Venecuela je već pozvala Kinu i Rusiju da pomognu u istrazi sabotaže protiv njenog energetskog sistema.
Mobilizovana je vojska
U međuvremenu je uočena važna uloga vojske Venecuele, koja je u većini slučajeva uspela da spreči nerede i pljačke, uzevši ključne objekte pod zaštitu i osiguravši snabdevanje generatorima i gorivom. Osim toga, vojska je organizovala kopnene i vazdušne patrole oko ključnih energetskih objekata u zemlji.
Venecuelanski ministar odbrane je istakao da je zemlja odbila napad pomoću oružanih snaga i da će odbiti sve naknadne napade imperijalista na Bolivarsku revoluciju.
[adsenseyu4]
Ministar odbrane je takođe istakao veliku ulogu naoružane Bolivarske milicije u održavanju javnog reda u područjima bez svetla, ukazujući na visok nivo samoorganizacije venecuelanskog društva u uslovima agresije.
Kao odgovor na izjave venecuelanske vojske američki Stejt Department je tradicionalno optužio vojno rukovodstvo Venecuele za “korupciju i trgovinu drogom”. Nije bilo poziva da vojska “pređe na stranu naroda”, što znači da ova šema ne funkcioniše i uklonjena je sa službenog dnevnog reda.
Juče je protiv Gvaida pokrenut kazneni postupak zbog napada na energetski sektor Venecuele. Uprkos nestanku struje, protest protiv Madura u Karakasu je u brojkama bio prilično bedan. Gvaido de fakto nema vladu niti upravu, ni poluge kontrole bilo čega, ni aparat moći, tako da se među protivnicima Madura sve češće postavlja pitanje o tome čime Gvaido uopšte vlada i gde je njegova “višemilionska” podrška.
Situacija vrlo jasno ilustruje razloge zbog kojih su Sjedinjene Države prisilile Gvaida da se vrati u Venecuelu i da otkaže svoju planiranu turneju po Evropi. Da je sad šetao po evropskim metropolama, protestni pokret bi se potpuno urušio, čak iako oko njegovog lika još uvek pokušavaju da se organizuju skupovi u bogatim četvrtima Karakasa.
Ako se energetska kriza u potpunosti prevlada i proamerička opozicija to ne bude iskoristila za jačanje protestnih osećaja, to će biti prilično ilustrativan dokaz nemoći Gvaida, koji nije uspeo da iskoristi čak ni tako povoljnu situaciju kao što je „blackout“ u celoj zemlji.
U tom smislu, odlazak američkih diplomata bi vrlo lako mogao biti povezan s mogućim jačanjem američke politike prema Venecueli, od organizacije pomorske blokade i dodatnih sankcija protiv Kine, Rusije i Kube, do moguće vojne operacije protiv Venecuele.
Logično je razmišljati o vojnoj opciji, jer se pokazalo da druge metode za svrgavanje vlade jednostavno ne funkcionišu.
Da u Vašigntonu gube razum i strpljenje vidi se iz najnovijih izjava Majka Pompea koji je za propast svih američkih planova optužio Rusiju i Kubu. Kinu nije spomenuo, jer je izjavu dao pre zvaničnog saopštenja Pekinga da će povećati pomoć Venecueli i da će pružiti dodatni podršku vladi u Karakasu na više nivoa.
“Kremlj stoji uz svoje venecuelanske prijatelje i odbacujući volju naroda suverene zemlje Moskva štiti Madurov režim. Moskva je iz vlastitih razloga pogazila legitimne demokratske nade i težnje Venecuelanaca”, rekao je Pompeo.
“Kuba se prema Venecueli odnosi kao prava imperijalistička sila, jer pruža Maduru i njegovoj pratnji fizičku zaštitu, a njegovom režimu materijalnu i političku podršku. Nijedna zemlja nije učinila više da podrži smrt i svakodnevne patnje običnih Venecuelanaca, uključujući venecuelansku vojsku i njihove porodice, nego komunisti iz Havane”, rekao je Pompeo.
(logicno.com)
