[adsenseyu2]
Ne moraju svi glumci igrati Hamleta da bi bili mudri, niti šekspirovski likovi i dijalozi Eshilovih drama, sami po sebi, produhove svakog glumca koji je sa istima imao dodira.
Isto tako se može pokazati kao predrasuda i povelika omaška mišljenje kako oblačenje odežde šarlatana (šta je drugo Srećko Šojić?) „proizvodi“ intelektualnu indisponiranost onog koji je glumački nosi. Nekad je potpuno obrnuta stvar. Briljantno tačan dokaz – Milan – Lane Gutović.
Ljudi sa vama provode „Obično veče“, kultnu predstavu već tri decenije. Da li ste više ponosni zbog tolikog trajanja na sceni ili je veća seta za vremenom kada je predstava igrana prvi put?
– Za osećanja nema mesta jer se ništa sem datuma nije promenilo. Ja sam dokaz da svaki klinac može da ima sedamdeset godina.
[adsenseyu1]
Sa gospodarima naših sudbina brojimo košmarne noći i dane svih ovih datuma o kojima govorite. Kad će početi i za nas taj običan život?
– Pa mi sada živimo običan život. Oduvek smo bili ovako mali, uniženi i ovako pljačkani i opljačkani. To je naš običan život. Ništa se nije menjalo. U tom smislu smo postigli stabilnost.
Jesmo li mogli proći jeftinije ili nam je baš tako suđeno ili projektovano?
– Sada verujem da nam je ovo sudbina i da šansi za nešto bolje nije ni bilo. Mada ja lično za bolje niti znam niti sam to „bolje“ negde video. Ono što mi vidimo odavde kao bolje je promena vrste poniženja, bede i onih muka kojih ima i ovde.
Idu predsednički izbori. Koga očekujete kao buduću „cvećku“ na Andrićevom vencu?
– Vladar koji se plašio za život i krunu stalno je nalagao generalu nova ubistva sumnjivih. Onda mu je general kome su tolika ubistva dosadila rekao: „Vi možete sve da pobijete, sem svoga naslednika“. Koristim generalovu retoriku i kažem: „U Andrićevom vencu očekujem bilo koga, sem pravoga“.
U trci ozvaničenih predsedničkih kandidata kakve šanse bi imao vaš Šojić?
– Vaša ideja nije nikako za odbacivanje jer imajući u vidu gađenje i odvratnost glasača prema ponuđenom, mislim da bih imao šansi koje nisu zanemarljive. Jedino zastrašujuće u toj ideji je mogućnost da pobedim.
[adsenseyu4]
Premijer tvrdi da smo neradan narod koji razmišlja po principu „sedi lebu da te jedem“. Jesmo li takvi?
– Taj princip „sedenja“ bi odgovarao svima da ima tog ‘leba da se jede, ali ga nema ni sa radom, a ni bez njega.
On nas uči radu već petu godinu, hoće li uspeti ili smo beznadežan slučaj?
– Blizu je. Zasad narod shvata da je rad napravio čoveka, ali ga plaši kad vidi koliki je procenat škarta.
Vi ste poznata ličnost, kretali ste se u različitim krugovima. Imate li možda u albumu fotografiju sa članom bar nekog klana?
– Nisam imao takve fotose, ali ako se kandidujem, priznaću da sam se slikao i družio od gusara Riđobradog, pa kroz istoriju sve do poslednje pijačne jajare sa Bajlonija. Bolje je tako nego da izvlače fotose kao iznenađenje dana.
To je sad postao moderan „selfi“, videli smo primer ministra zdravlja koji je kao specijalizant „operisao“ po Zemunu i čije fotografije izvlače, možda i gori od njega?
– Klanovima bi bilo pametnije da te fotose sklone da se ne brukaju. Koju grupu navijača ili poštenog lopova može da opere „mutna Morava“ kada mu se slika pojavi sa nekim likom iz politike. Uostalom: klanovi su nam daleko profitabilniji od firmi, a za to oni nisu krivi. Klanove treba shvatiti kao privrednike koji nisu imali mesta u vlasti, pa su otvorili klan kao tezgu, dok se ne uprazni neki resor ili neko mesto funkcionera.
[adsenseyu1]
Na koji način ste doživeli objašnjenja naših vlasti o rušenju zida u Kosovskoj Mitrovici?
– Sva zvanična objašnjenja imaju istu nijansu. Svako od tih objašnjenja bi bilo bolje prećutati, ali… Na javnom klozetu i na vratima groblja piše „što se mora, mora se!“.
Ako ova vlast, sa najvećim rezultatima u istoriji Srbije opstane još neki mandat, hoćemo li i mi opstati?
– Koje jade smo sve preživeli, pa će valjda i ti rezultati i uspesi da se pregrme nekako.
Aktuelni premijer pokazuje neke veštine iz vaše glumačke profesije, kako vi gledate na to?
– Ja sam površan, pa sve shvatam kao komediju.
Kako vi uopšte shvatate veštinu glume?
– Kažu da postoji samo crno i belo, a da su nijanse i boje samo varanje crnog ili belog. Naši stari, ako su hteli da im se boja zadrži, istrčavali su usred farbanja iz kuće i nešto slagali prvog na koga naiđu, a ako taj poveruje u laž, verovali su da će boja da se primi i zadrži. Gluma je isto što i farbanje… Ako vas dobro slažem, moja laž, kojoj tepam i zovem je gluma, postaje trajna i pamti se.
Da ste kojim slučajem u komisiji za prijem na glumačkoj akademiji, a on se prijavi, ako biste ga primili – zbog čega biste ga primili, a ako biste ga odbili – šta bi bio razlog?
– Bio bih nadglasan jer se kod nas sve može sa dobrom i pošteno plaćenom komisijom.
Već ste u zrelim glumačkim i ljudskim godinama. Čemu vas je sve naučilo toliko iskustvo?
– Da kada se sretnu čovek sa iskustvom i čovek sa parama, čovek sa iskustvom stekne novac, a čovek sa parama iskustvo. Zar to nije dovoljno?
„Mobilni manastir“ i dileri vere
Kako ste vi doživeli epopeju „ilustrovanog voza“ koji je bio poslat, valjda, da sruši onaj zid u Kosovskoj Mitrovici, ali ga je glavni otpravnik nadljudskim naporima zaustavio u Raškoj i preusmerio prema Požegi i Vršcu?
– Čuo sam za taj „mobilni manastir“, ali mislim da „otpravnik“ nije kriv što je voz zaustavljen. Stvar je možda bila tehničke prirode… Recimo… bojice se nisu osušile na freskama jer je rađeno na brzinu, a i u žurbi se previdelo da u takvoj tvorevini mašinovođa mora da bude ili pop ili kaluđer ili monah. Kao vernik mislim da je ovaj mobilni manastir zaustavio sam Svevišnji jer su naši sveštenici kao ovlašćeni dileri vere na ove nepravilnosti ćutali.
Navikli smo na sultane i careve
Kakva vlast bi odgovarala našem čoveku i da li je vlast uvek ta koja je kriva?
– Nije vlast kriva… Mi smo se navukli na sultane i careve jer nam je tako bilo najbolje. Kada vlada jedan čovek, principi vladavine su potpuno jasni. Od njegove volje, raspoloženja i ukusa zavisi sve u toj zemlji i za sve je odgovoran samo on. Vlast je skrojena za njega. On je granica koja slobodi daje formu i smisao. Ovakva totalitarna vlast može da se ne voli ili da ne odgovara, ali nije pokvarena jer je iskreno sebična. Znam da vlast može da se voli i kada je pokvarena, ali… to je kao kod oralnog seksa, pitanje ukusa.
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
