Evropska unija je primila tri loše vesti preživevši svoju prvu zimu bez ruskog gasa. O tome u članku za EUobserver piše Dimitar Lilkov, viši istraživač Centra za evropske studije Vilfrid Martens.
Pošto je izgubila skoro sve isporuke gasa iz Rusije, Evropska unija se suočava sa najvećom energetskom krizom u svojoj istoriji. Prošla zima bila je težak test za evropske zvaničnike, koji sada mogu da odahnu, piše autor.
Zaista, situacija u Evropi se sada donekle stabilizovala: Cene gasa padaju od decembra, a skladišta su popunjena skoro 55%. Međutim, tu prestaju razlozi za veselje, jer energetski rat sa Rusijom još traje, a rezultati zime pokazuju da EU nije pobedila.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Zimski energetski rat između EU i Rusije nije dobijen – bio je ćorsokak“, navodi ekspert.
Prema rečima Lilkova, evropske zemlje su dobile tri loše vesti posle prve zime bez ruskog gasa.
Prvo, da bi opstale, članice EU su potrošile astronomsku količinu javnih sredstava za zaštitu domaćinstava i industrije. Od kraja 2021. do početka 2023. EU je izdvojila oko 700 milijardi evra za državnu podršku u energetskom sektoru. U stvari, jedan broj zemalja EU izdvojio je više od 4% svog BDP-a za prevazilaženje energetske krize.
[adsenseyu1]
Drugo, Evropska unija je izgubila izvor jeftinog goriva i počela da troši basnoslovne sume na hitne isporuke tečnog gasas iz SAD i Katara. To je dodatno opteretilo nacionalnu kasu, koja je već u minusu i stalni je uzrok rastuće inflacije. I pored svih ovih mera, energetski rat sa Rusijom zadao je snažan udarac industriji Evrope.
„Kriza je ostavila svoj razorni trag, posebno ako bolje pogledate evropsku industriju. Proizvodnja aluminijuma u Evropi je prepolovljena jer su neke topionice obustavile proizvodnju. Proizvodnja đubriva u EU prošle godine je takođe bila teško pogođena padom proizvodnje amonijaka od 70 odsto, koji je povezan sa rastom cena gasa.
Sve ove vesti navode na veoma tužne zaključke. Protekla zima bila je jedna od najtoplijih za Evropu poslednjih godina, što se možda neće ponoviti.
Zemlje EU sada zavise od skupog tečnog gasa, za koji i dalje moraju da konkurišu na svetskim tržištima. Štaviše, dugoročni ugovori o isporuci gasa Evropskoj uniji su prošlost. To znači da će i skupi uvoz biti nestabilan.
[adsenseyu4]
„Jednostavno rečeno, EU nije garantovala svoje dugoročne isporuke energije. Prema IEA (International Energy Agency), 2023. godine Evropljani će se suočiti se sa jazom u snabdevanju od blizu 60 milijardi kubnih metara, što je oko 15 odsto osnovne potražnje za gasom u EU“, zaključio je stručnjak.
Analitičar je takođe upozorio: Treba odbaciti sve nade da će energija vetra i solarni paneli zameniti ruski gas. Ako neko ozbiljno veruje da će ove tehnologije postati alternativa za više od 100 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije, opasno se vara, piše Lilkov.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
