Gazde su izgubile strpljenje, i smatraju da je kucnuo čas da sebi obezbede ekološki zdravu planetu bez bednih, glasnih i neposlušnih. Ali mi znamo da Gospod pravedan sud sudi
Moram odmah da priznam da mi je mnogo lakše kad ne razmišljam o plandemiji. Bolest koja se pojavila početkom ove godine rezultat je više sile.
Ja, kao beznačajna kapljica u moru bezuticajnih stanovnika na ovoj planeti ne mogu ništa da promenim. Idemo dalje; moglo bi biti mnogo gore.
Pa ipak, nešto mi ne da mira, i opet čačkam, razmišljam, rasuđujem. Najviše me uznemirava to što ne se ne zna ni poreklo ni stvarna priroda ove bolesti.
Teorija je mnogo, a ubedljivih dokaza malo. Samo jedno je sigurno: strah kod velikog dela stanovništva i preduzete zdravstvene mere gazdama novca (kako iz zove Valentin Katasonov) ili gazdama diskursa (kako ih naziva Izrael Šamir) i te kako odgovaraju. Ne samo da im odgovaraju, nego su ih oni već odavno pripremili i predvideli. Zbog toga je pandemija još proletos nazvana „plandemija“ ili COVID-1984.
Gazde novca (i diskursa) su poželele da više ne putujemo. Uspele su u tome. One avionske kompanije i turističke agencije koje još nisu proglasile bankrot uskoro će to učiniti.
Gazde novca (i diskursa) su poželele da sve aktivnosti obavljamo preko interneta. I u tome su uspele. Dok smo se mi divili – i pomalo čudili – slobodi jedinog preostalog nekontrolisanog medija, oni su svoju masnu šapu stavili na najpopularnije društvene mreže, glavni sajt za objavljivanje video snimaka, nad najobimnijom onlajn enciklopedijom i najkorišćenijim mestom za pretragu. A možda su ih svojim novcem i stvorili. Proširili su svoje otrovne pipke u sve zemlje sveta, čak i u Kinu i Rusiju. Granice za njih više ne postoje.
Izgleda da su završili i super kompjuter koji sve podatke o nama – našim potrebama, slabostima i strastima – obrađuje, svrstava i ocenjuje. U toku je odstranjivanje „nepodobnih“, onih čiji im moralno-politički lik ne odgovara.
Udaljavanje onih koji misle svojom glavom. Gazdama novca (i diskursa) smetaju oni koji ne veruju u njihov neukusni narativ, ne pristaju na podaništvo, mobilizuju ljude oko sebe i trube o zaveri.
Mislim da su im najveći protivnici ipak pravoslavni hrišćani. Gazde novca (i diskursa) bi najviše volele da se reše onih koji shvataju odakle potiče njihova mržnja prema nižoj rasi neprivilegovanih, prema onima koji su spremni da naporno rade za malo novca, prema onima koji ne mogu kao oni da kupe šta god požele. I sada „otac laži“ (Jn. 8:44) preko njih „kao lav ričući“ (1 Pt. 5:8) bljuje vatru neistina, zatvara ljude, i uživa u pometnji i strahu koji je posejao.
Jer gazde su izgubile strpljenje, i smatraju da je kucnuo čas da sebi obezbede ekološki zdravu planetu bez bednih, glasnih i neposlušnih. I da konačno već učvrste „tajnu bezakonja“ (2 Sol. 2:7).
Na svu sreću, mi znamo da Gospod pravedan sud sudi i spremni smo da „u trpljenju i smirenju“ čekamo izbavljenje duša naših (iz akatista Presvetoj Bogorodici Jerusalimskoj). I da nikada, ni na kratko, ne izgubimo nadu da će nas Gospod na kraju sveta i veka ubrojati među „svoje.“
Svetozar Poštić (stanjestvari.com)
