Mnogi danas pokušavaju da objasne prave uzroke „novog Hladnog rata“, navodeći na prvom mestu Putinovo ponašanje u stilu Hitlera i energetski rat između SAD, Evrope i Rusije. Međutim, da bismo zaista razumeli čitavu priču, moramo da krenemo od pretpostavke da je „novi Hladni rat“ u stvari rat protiv Rusije koji traje već 120 godina i koji se još uvek nije završio.
Pre 100 godina, 1904. godine, jedan od osnivača geopolitike i geostrategije, ser Halford Mekinder, predložio je teoriju koja je geopolitiku podigla sa lokalnog na globalni nivo. Geopolitika jeste nauka o tome kako geografija utiče na međunarodnu politiku i međunarodne odnose, tj. drugim rečima, nauka o tome kako da se kontroliše što veći deo sveta i njegovih resursa.
Mekinder je svet podelio na tri dela:
- „svetsko ostrvo“, koje čine povezani kontinenti Evropa, Azija i Afrika
- obalska ostrva, gde spadaju Velika Britanija i Japan
- spoljna ostrva, gde spadaju kontinenti Severna Amerika, Južna Amerika i Australija
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3912″]Mekinder je tvrdio da je najvažnije od njih „svetsko ostrvo“, a unutar njega „jezgro“ iliti Rusija. On je rekao da ko god kontroliše „jezgro“, kontroliše i „svetsko ostrvo“, a ko kontroliše „svetsko ostrvo“, upravlja čitavim svetom.[/stextbox]
[adsenseyu1]
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3E17″]Mekinder je verovatno do ovog zaključka došao posmatrajući Britansko carstvo, koje je osvajalo brojne teritorije širom sveta, ali nikada nije zapravo upravljalo svetom, jer nije moglo da osvoji „jezgro“ tj. Rusiju.[/stextbox]
Dakle, planovi za suzbijanje Rusije radi ostvarivanja hegemonije postoje mnogo duže nego što smo mislili.
Prvo rat, a onda revolucija
Rusija je 1898. godine uspela da se dogovori sa Kinom da preuzme čuvenu luku Port Artur (danas Ljušunku), koja je u to vreme bila od velikog strateškog značaja za Rusiju, kao što je to danas Krim. Britancima i Amerikancima se nije dopadalo što su Rusija i Nemačka bile u dobrim odnosima, a postojala je mogućnost da uvuku i Francusku u nekakav trojni pakt.
Kako bi sprečili delovanje Rusije u Aziji, Velika Britanija i Japan su potpisali „Anglo-japanski savez“, po kojem bi države podržale jedna drugu ukoliko ih napadnu bar dva neprijatelja. Britanci su znali da saveznici Rusije (Nemačka i Francuska) ne bi rizikovali rat protiv Velike Britanije.
Prvi veći rat 20. veka je počeo 1904. godine, kada je japanska vojska, uz pomoć britanske mornarice i kredita, napala carsku Rusiju zbog luke Port Artur.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF1D0D“]Ruska vojska je bila brojnija, ali je Rusija ipak izgubila rat jer je Japan imao podršku Velike Britanije i Amerike. U maju 1905. godine, japanska mornarica je kod Cušima moreuza uništila dve trećine ruske flote, a poraz je sprečio ruske planove širenja tržišta i zadao poveći udarac ruskoj ekonomiji. Japan je zahvaljujući pobedi postao šesta pomorska sila na svetu.[/stextbox]
Pre nego što se rat zvanično završio, ruski car Nikolaj II se tajno sastao sa nemačkim carem Vilhelmom II i potpisao sporazum u Bjorku, kojim su Nemačka i Rusija zvanično postali saveznici. Čim je Velika Britanija saznala za ovaj tajni sporazum, pokrenula je antinemačku propagandu u Rusiji. Bespotrebno je reći da je sporazum propao.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF2F0F“]Pošto je Rusija konačno izolovana i ekonomsko razbijena, sledeći korak je bio uklanjanje cara i transformisanje Rusije u zapadno tržište. Da bi se to izvelo, prvo je morala pasti Nemačka, pa su se tako Velika Britanija, Rusija i Francuska nameračile na Nemačku.[/stextbox]
Britanska javnost je od 1903. do 1914. godine lažno zavaravana o nemačkoj agresiji i želji da napadne Veliku Britaniju i preuzme svet.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF2D0D“]Žarište angloameričkog rata čiji je cilj bio slabljenje Nemačke i evropskih sila, bio je Balkan.[/stextbox]
Sve se znalo već 1912. godine, kada je ruski ambasador u Beogradu, Nikolas Hartvig, pokrenuo organizaciju koja će lobirati za nezavisnost balkanskih država od Austrougarske i Otomanskog carstva. Nikolas Hartvig je u stvari bio engleski agent, a nezavisne balkanske države su bile upravo ono što je Velika Britanija želela.
Kao varnica koja je pokrenula Prvi svetski rat navodi se ubistvo austrougarskog vojvode Franca Ferdinanda 1914. godine.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3112″]Međutim, to je prosto manipulisanje činjenicama pošto je bilo poznato da su Britanci želeli da uvedu Nemačku u rat, a atentati na plemstvo su bili česti u to vreme, te ubistvo vojvode Ferdinanda nije bilo nešto što je trebalo da izazove rat.[/stextbox]
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF350D“]Nakon ubistva vojvode, britanska vlada je odobrila pravo Austrougarske na kompenzaciju od strane Srba, pa je Srbiji pružen Julski ultimatum, koji je u suštini predstavljao niz zahteva koje je bilo nemoguće ispuniti, s ciljem da nastane rat.[/stextbox]
U međuvremenu, ruski ministar spoljnih poslova, Sazonov, mobilisao je 28. jula ruske snage suprotno želji cara, a Britanci su mobilisali svoju vojsku, iščekujući napad Nemačke na Belgiju, do čega je i došlo 4. avgusta.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF470F“]Ono što ni Nemačka ni Austrougarska nisu shvatile jeste da su atentat organizovali Srbi uz pomoć britanskih agenata iz ruske vlade. Srpski pukovnik Dragutin Dimitrijević je 1917. godine priznao da je unajmio ubice i da je atentat isplaniran uz znanje i odobrenje ruskog ambasadora, Nikolasa Hartviga i ruskog vojnog atašea, Viktora Artamonova.[/stextbox]
Da se u to vreme znalo da je Rusija bila direktno umešana u atentat, britanska vlada ne bi uspela da opravda rat pred britanskom javnošću.
Reč dve o revoluciji
Katastrofalni efekti rata koji se odigrao između Rusije i Japana 1905. godine izazvali su revoluciju u Rusiji koja je trajala do 1907. godine. Pomoću te revolucije je svrgnut car, da bi na vlast u oktobru 1917. godine dospeli nihilistički Boljševici.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“2129FF“]Naravno, opšte je poznato da Boljševike nisu finansirali ni ruski milioneri ni Lenjinova vojska, već Britanci i Amerikanci. Bila je to prva „obojena revolucija“ u Rusiji.[/stextbox]
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3112″]Uklanjanjem cara i dovođenjem Boljševika na vlast, SAD i ostale zapadne vlasti i korporacije su uspešno uništile rusku ekonomiju i industriju.[/stextbox]
Sporazum iz Brest-Litovska je dokaz toga koliko su Boljševici slabi, jer su tim sporazumom predali deo teritorije Nemačkoj i Austrougarskoj kako bi izbegli rat. Iako je Rusija posle Drugog svetskog rata povratila veći deo svoje teritorije, ponovo je sve izgubila 1991. godine.
Kada su Boljševici otvorili svoju prvu banku, Ruskombank, 1922. godine, njome su rukovodili ljudi iz J.P. Morgan-a, poput Maksa Meja koji je naveo da SAD nemaju potrebe da uvoze dobra, ali da žele da ih izvoze u države poput Rusije, zato što ona predstavlja veoma povoljno tržište.
J.P. Morgan je finansirao Rusiju, Francusku i Veliku Britaniju za vreme Prvog svetskog rata. Međutim, kada se rat završio, američka vlada na čelu sa Vudroom Vilsonom nije oprostila ogromne ratne dugove ovim državama. Nijedna od država nije mogla da isplati dugove pa je dogovoreno sledeće: da američka vlada odobri kredit Nemačkoj, kako bi ona mogla da plati ratnu odštetu Francuskoj i Velikoj Britaniji, a koje bi onda mogle da vrate Americi deo duga.
Prvi svetski rat je bio od velike koristi za SAD, a dokaz toga su silne rezerve evropskog zlata koje se još uvek nalaze u Fort Noksu.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF4912″]Nemačka je poslednji deo duga isplatila 2010. godine, dok Velika Britanija još uvek otplaćuje svoje dugove. Upravo zbog duga Nemačke prema SAD je došlo do kolapsa nemačke ekonomije i dolaska nacista na vlast tridesetih godina 20. veka, koje je takođe finansirao Vol Strit.[/stextbox]
Hrabri novi svet
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3912″]Evropski teoretičar imperijalizma, Gerhart fon Šulce-Gevernic, naveo je da najvažnij rezultat Prvog svetskog rata nije bilo uništenje kraljevskih dinastija koje su upravljale Nemačkom, Rusijom, Austrijom i Italijom, već premeštanje centra moći sa Evrope na Ameriku. Ova era superimperijalizma je podstakla želju za međunarodnom kontrolom resursa od strane jedne imperije.[/stextbox]
[adsenseyu1]
Američke korporacije su dvadesetih godina 20. veka efektivno obnovile rusku industriju. Svrha svega je bilo pripremanje Rusije za Drugi svetski rat, iz kojeg je izašla kao pobednik, iako je ponovo bila ruinirana i zadužila se prema američkim i engleskim bankarima. Meru uticaja SAD na sovjetsku Rusiju prikazuje i činjenica da su vojna vozila, koja su korišćena za vreme rata u Vijetnamu od strane Vijetnamaca protiv Amerikanaca, bila proizvedena u sovjetskoj fabrici, kojom je upravljala američka korporacija Ford.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF2919″]Uvođenjem Boljševičke revolucije, Vol Strit se postarao da Rusija ne može da se takmiči sa SAD. U narednih 70 godina, Zapad je nastavljao da širi svoju globalnu dominaciju, igrajući na kartu lažne „komunističke pretnje“. Krajem osamdesetih godina 20. veka, bankarska elita je odlučila da ponovo otvori Rusiju. Sve je teklo po planu dok se nije pojavio Vladimir Putin.[/stextbox]
Poenta priče je da se čitav rat protiv Rusije koji se vodio pre 100 godina sada vodi ponovo, ali ne baš toliko efektivno.
Bolji planovi
Otkad je došao na vlast, Putin pokušava da izvede ono što je zapadna bankarska elita pokušavala da spreči prethodnih 100 godina: da od Rusije napravi jaku, nezavisnu i slobodnu državu.
Međutim, izgleda da Putinov plan ne podrazumeva samo oslobađanje Rusije, već i korišćenje njenog uticaja za suzbijanje unipolarne hegemonije.
Sve to je izazvalo razne reakcije Zapada, od okruživanja Rusije NATO snagama, preko ekonomskih sankcija i prevrata u Ukrajini do manipulacije cenom nafte. Nema šta angloamerička elita nije pokušala da učini kako bi održala sve ono što je godinama gradila. Ipak, ništa od toga nije pomerilo Rusiju sa zacrtanog puta.
Šta je sledeći potez? Kakvi su još manevri mogući? Jedino oružje koje SAD sada poseduju jeste upravo ono što ih je održavalo kao globalnu silu toliki niz godina – petrodolar i američki dolar kao svetska rezervna valuta.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF2008″]Upravo ova dva finansijska instrumenta su obezbedila SAD put ka najvećoj svetskoj ekonomiji. Ukoliko bi iz bilo kog razloga došlo do kolapsa dolara, čitav svetski ekonomski sistem bi se našao u haosu. Čini se da upravo zato Rusija i Kina ne traće vreme, kreirajući osnovu za novi ekonomski poredak koji se ne zasniva na dolaru. Ukoliko taj potez bude uspešan, dolar će biti zamenjen nekom drugom rezervnom valutom, koja će spasiti globalnu ekonomiju.[/stextbox]
Uz trenutni dug SAD, koji prelazi 104 % BDP-a, dok su SAD nemoćne da smanje dug ili povećaju BDP, SAD postaju nesolventna, „propala država“. Jedina stvar koja sprečava njen ekonomski kolaps jeste zavisnost ostalih zemalja od SAD.
Sada se samo nameće pitanje, da li će SAD prihvatiti takav ishod?
Webtribune.rs
