Prvih dana agresije Azerbejdžana na Karabah krenule su bile vesti da je smenjen načelnik njegovog Generalštaba – general-pukovnik Nedžmedin Sadigov.
Čak se tvrdilo da je uhapše i optužen za izdaju i „saradnju sa ruskom vojnom obaveštajnom službom“.
U to vreme se tvrdilo i da je general Sadigov ustao protiv „turske prevlasti u rukovodstvu oružanih snaga Azerbejdžana“.
Vojni vrh u Bakuu sve ovo je demantovao, ali se Sadigov otada nije pojavljivao u javnosti, a njegova stranica je iznenada nestala sa zvaničnog sajta Ministarstva odbrane Azerbejdžana.
Sadigovu je zamerano i to što je rođen u Dagestanu, u Derbentu, i što je poreklom Lezgin. Tvrdilo se i da slabo zna azerbejdžanski (turski) jezik i da ima rođake. Čak: i da je njegov rođak donavodno služio u ruskoj vojsci na teritoriji Jermenije. U sastavu ruske 102. vojne baze u Gjumriju.
Turski vojni savetnici već godinama imaju značajan uticaj u azerbejdžanskoj vojsci. Rukovodili su i njenim naoružavanjem. I do početka drugog rata za Karabah imali su u njoj dominantan uticaj.
Generalu Sadigovu se pripisuju i reči izgovorene na jednom od sastanaka vojnog vrha u Bakuu: „Ako Turcima damo vojsku, možda ćemo morati da damo i naše žene?“.
Vojska Azerbejdžana oslobođena je oficira i generala koji su počeli da služe u Sovjetskom Savezu, koji su studirali su u sovjetskim vojnim akademijama. Oni koji su stažirali ili studirali u Turskoj – postavljeni su na ključna mesta.
A turski savetnici su postavljeni – iznad njih.
Grupa na čelu sa general-majorom Bahtijarom Ersajem, načelnikom Operativne uprave Kopnene vojske Turske, bila je direktno uključena u organizaciju operacije protiv Karabaha.
Ersaj se nalazi u Bakuu i lično je – nakon smenjivanja Sadigova – dirigovao azerbejdžanskim Generalštabom povodom operacija protiv Karabaha.
U planiranju i sprovođenju operacije protiv Karabaha najdirektnije je učestvovao i general-potpukovnik Šeref Ongaj, komandant 3. armije Kopnene vojske Turske, dislocirane u regiji Erzincan u istočnoj Anadoliji.
On je uAzerbejdžan došao početkom septembra, a i – celo leto.
Ongaj i nekoliko drugih turskih generala isplanirali su zajedničke tursko-azerbejdžanske ofanzivne operacije.
Ersaj je komandovao celom operacijom protiv Karabaha.
Turski list Hurijet („Sloboda“) objavio je u avgustu 2016. godine da je on 2003-će kao obaveštajni oficir učestvovao u pokušaju vojne zavere protiv Redžepa Erdogana, koji je tada bio upravo preuzeo mesto premijera.
Ersaj je tada navodno bio uhapšen i osuđen na 16 godina, ali je odmah nakon presude iz nepoznatih razloga pomilovan.
Postoje pretpostavke da se Ersaj dogovorio sa istragom i svedočio protiv drugih učesnika zavere.
Ubrzo je dobio čin brigadnog generala i prebačen je na „kurdski front“ gde bio je na čelu 2. brigade komandosa, koja je aktivno učestvovala u borbama protiv oružanih formacija Kurdistanske radničke partije (PKK) na teritoriji Turske.
Navodno je stekao reputaciju „jednog od najboljih specijalista u kontragerilsko ratovanje“.
„Hurijet“ naovi i da je Ersaj učestvovao u operacijama u Libiji. Usavršavao se u Zajedničkom vojnom centru NATO u Stavangeru u Norveškoj. U avgustu 2019. godine dobio je čin general-majora.
Javne informacije o general-pukovniku Šerefu Ongaju su vrlo retke.
Završio je vojnu akademiju u Ankari 1982. godine i služio u raznim jedinicama kopnenih snaga. Za komandanta 9. armijskog korpusa postavljen je 2014. godine.
U Azerbejdžanu deluje i oko 200 vojnih savetnika.
Nisu bili na prvoj liniji fronta, ali su imali važne uloge.
Deo njih je koordinirao rad satelitskih komunikacionih stanica u Bakuu i na teritoriji vojnog aerodroma u Gabali. Azerbejdžanskoj vojsci je bilo naređeno da „u svemu sledi uputstva i želje savetnika“.
Da sa njima ne polemiše i da im ni u čemu ne protivreči.
Još jedan turski general je komandovao u operacijama protiv Karabaha general-major Heksel Kahja koji je godinama bio zadužen za logistiku turske ratne avijacije.
On se i u avgustu sretao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom.
Procenjuje se da je on na teritoriji Azerbejdžana najmanje od jula 2020-te.
Kahja je pre dolaska u Azerbejdžan u Libiji organizovao rad Globalnog centra za bezbednost i operacije (Global Center for Security and Operations, GSSO). NJegova glavna uloga bila je – upravljanje turskim bespilotnim letelicama Bayraktar TB2.
Zahvaljujući njima, zaustavljena je ofanziva maršala Haftara na Tripoli.
(Fakti.org)
