Tek sada otkriveno: Evo koja hemikalija u hrani izaziva visok krvni pritisak

fsdjjkvd478gd

Visoko toksični BPA povezan sa visokim krvnim pritiskom

Novo istraživanje objavljeno u žurnalu Hypertension ukazuje na to da bi konzerve i flaše koje sadrže bisfenol A (BPA) mogle biti uzrok povišenog krvnog pritiska, ali postoje i drugi problemi.

Kada se hemikalija, koja se koristi za oblaganje konzervi i plastike, pojavila na tržištu, rečeno je da je bezbedna. Iako se tvrdilo da male količine koje mogu da dospeju u hranu ili piće nisu štetne, i te kako jesu. Zapravo, istraživanje je pokazalo da BPA uzrokuje 100 puta veću štetu nego što se ranije smatralo.

Da li ste pod preteranim stresom? Da li ste premoreni? Pod pritiskom ste i vrti vam se u glavi? Da li imate povišen pritisak iz nekog drugog razloga ili ga izaziva BPA?

BPA je povezan sa krvnim pritiskom i otkucajima srca i ranije, ali korejski istraživači su odlučili da sprovedu još jedno istraživanje.

Istraživači su sproveli nasumičan test na 60 odraslih osoba preko 60 godina. Svaki učesnik je tri puta došao na lokaciju istraživanja i dobio je sojino mleko u staklenoj flaši ili limenci. Sojino mleko je odabrano jer ono ne sadrži nikakve komponente koje bi mogle uticati na povišenje krvnog pritiska.

Kasnije je prikupljen urin i testiran na koncentraciju BPA, a krvni pritisak i otkucaji srca su mereni dva sata nakon konzumiranja pića. Koncentracija BPA u urinu se povećala za čak 1,6% nakon konzumiranja pića iz limenke u odnosu na one koji su konzumirali piće iz staklene flaše.

Autor studije, dr Jun-Čul Hong rekao je:

Porast od 5 mm živinog stuba u sistolnom krvnom pritisku pri ispijanju dve limenke može uzrokovati značajne probleme, posebno kod pacijenata sa srčanim bolestima ili hipertenzijom. Porast od 20 mm živinog stuba u sistolnom krvnom pritisku udvostručuje rizik od nastajanja kardiovaskularnih bolesti.

Istraživači žele da donosioci odluka, lekari i javnost postanu svesni kakav rizik po srce ima izlaganje BPA.

Hong dodaje:

Predlažem kupcima da jedu svežu hranu ili hranu u staklenoj ambalaži pre nego konzervisanu hranu, a nadam se da će proizvođači razviti i koristiti zdravije alternative BPA za oblaganje konzervisane ambalaže.

BPA se ne smatra sastojkom, iako se gotovo sigurno unosi u organizam kroz ambalažu. Drugi izvori BPA su računi sa bankomata i smola koja se koristi u procedurama na zubima.

Povezuje se sa gojaznošću, neplodnošću i reproduktivnim poremećajima u oba pola, rakom dojke, problemima ponašanja, smanjenim količinama sperme itd. Prošle godine je razmatran njegov štetni uticaj na neuralni razvoj i dokazano je da uzrokuje oštećenje mozga.

Pre dve godine, studija na Harvardu je pronašla neverovatno povišen nivo BPA kod ljudi koji su nedavno jeli supu iz konzerve.

Ne bi li EPA (Agencija za zaštitu okoline) trebalo da zabrani ovu supstancu?

Nije li interesantno kako industrija uvek kaže kako je nešto bezbedno, zatim se to odobri i onda istraživači imaju šta da proučavaju narednih 30 godina? Na kraju se svaki put desi da to na kraju nije bezbedno, ali da je potrebno još istraživanja.

Webtribune.rs