Mleko je jedino piće koje se agresivno nameće deci kao zdrava hrana, a u stvari je upravo suprotno. Konzumiranje pasterizovanog mleka nije ni blizu tako dobro kao što mlečna industrija govori. Zapravo, sve više naučnika i istraživača kojima je dosta propagande pobijaju teoriju da je mleko zdravo.
Prema studiji velikih razmera koja je uključivala na hiljade Šveđana, kravlje mleko loše utiče na zdravlje kada se konzumira dugoročno.
Studija, koja je pratila 61.433 žene od 39 do 74 godine tokom 20 godina i 45.339 muškaraca sličnog doba 11 godina, otkrila je da, što su više kravljeg mleka ljudi pili, veće su šanse bile da umru ili da dođe do loma kostiju tokom trajanja studije. Rizici su se posebno bili naglašeni kod žena, u grupi kojoj se savetovalo da pije mleko kako bi izbegla lom kostiju zbog osteoporoze.
Žene koje su pile tri ili više čaša mleka dnevno, skoro su udvostručile šanse od umiranja tokom perioda trajanja studije u odnosu na one koje su pile samo jednu čašu. Pod čašom se podrazumeva 200 mililitara. Takođe su imale 16% veće šanse da dobiju lom kostiju bilo gde u telu.
Zašto mleko uzrokuje osteoporozu i lom kostiju
Pasterizovano mleko ne sadrži dovoljno magnezijuma da apsorbuje kalcijum. Optimalan odnos kalcijuma i magnezijuma bi bio 2:1 ili idealno 1:1, dok je u mleku 10:1. Možete uneti 1.200 mg kalcijuma iz mleka, ali imaćete sreće ako se trećina tog kalcijuma asporbuje.
Oko 99% kalcijuma u organizmu se nalazi u skeletu gde obezbeđuje mehaničku čvrstinu. Pasterizovano mleko ne pruža dovoljnu količinu kalcijuma, te organizam koristi skelet da nadoknadi potrebe. Na duže vreme, ovo vodi ka osteoporozi.
Mleko se forsira svuda u svetu, a najveći rizik od osteoporoze je kod ljudi iz SAD, Kanade, Norveške, Australije i Novog Zelanda.
Test za pasterizaciju se zove negativni alfa-fosfataza test. Kada se mleko zagreje do 75°C i kada je pasterizacija gotova, enzim fosfataza je 100% uništen. Upravo ovaj enzim je ključan za apsorpciju minerala, uključujući i kalcijum. Fosfataza je treći najzastupljeniji enzim u sirovom mleku, te oni koji piju sirovo mleko imaju gušće kosti, što je i dokazano u nekim studijama.
Mišljenje da estrogen stvara kosti otporne na lom je usađeno u glave žena u poslednje 4 decenije od strane farmaceutske industrije, koja prodaje određene lekove za povećanje estrogena. Hrana takođe povećava nivo estrogena u organizmu, a u mlečnim proizvodima se nalazi 60-70% estrogena iz hrane.
Mlečna industrija želi da poverujete da „ne postoji dokaz da hrana bogata proteinima poput mlečnih proizvoda štetno utiče na ravnotežu kalcijuma ili na zdravlje kostiju“, iako znaju da to nije tačno.
Više mleka, više zapaljenskih molekula
Objašnjenje negativnog dejstva mleka jesu štetna zapaljenja koja uzrokuje galaktoza, koja nastaje prilikom raspadanja laktoze, glavnog šećera u mleku. U odvojenoj grupi ljudi, otkriveno je da, što su više mleka pili, više su zapaljenskih molekula imali u urinu.
Gorivo za rak
Od skoro 60 hormona, postoji jedan moćan hormon rasta po imenu Faktor rasta sličan insulinu 1 (IGF-1). Čudom prirode, on je isti i kod krava i kod ljudi.
Hrana koju jedete može da utiče na to koja količina IGF-1 cirkuliše u vašoj krvi. Ishrana koja uključuje više kalorija ili životinjskih proteina povećava količinu IGF-1 i tu dolazimo do zabrinjavajuće uloge mleka.
Studije finansirane od strane mlečne industrije pokazuju porast IGF-1 od 10% kod adolescentkinja pri konzumiranju pola litre mleka dnevno i isto toliko kod žena u postmenopauzi pri konzumiranju 3 čaše mleka dnevno.
Prema pregledu iz 1997. godine, objavljenom od strane Svetskog fonda za istraživanje raka i Američkog instituta za istraživanje raka, rizik od raka jednak je konzumaciji mleka u brojnim studijama
Pasterizacija maskira mleko niskog kvaliteta i uništava nutrijente i enzime
Zašto ljudi još uvek piju mleko? Zato što misle da je bezbedno bez obzira na pasterizaciju. Međutim, toplota uništava veliki broj bakterija u mleku čime se prikrivaju dokazi o onečišćenju mleka. Jeftinije je proizvesti onečišćeno mleko i uništiti bakterije toplotom nego održavati čisto mleko i zdrave krave. Da bi se uništili patogeni u mleku, ono prolazi kroz razna ‘pročišćavanja’, ‘filtracije’ itd. Mlečna industrija se oslanja na ove tretmane kako bi zamaskirala loše sanitarne uslove.
Pasterizacija takođe uništava vitamin C i oštećuje B vitamine, smanjujući nutritivnu vrednost mleka. Nakon pasterizacije, kalcijum i drugi minerali postaju nedostupni.
Enzimi u mleku, proteini, antitela, ali i benigni hormoni uništavaju se pasterizacijom, zbog čega se dobija ‘beživotno’ mleko. Enzimi iz mleka pomažu pri varenju laktoze, a zajedno sa proteinima pomažu pri apsorpciji vitamina. Zaštitni enzimi iz mleka se inaktiviraju zbog čega se ono lakše kvari.
Generalno, pasterizovano mleko nije piće koje bi se preporučilo za održavanje zdravlja. Nema značajnu nutritivnu vrednost i postoje veći rizici pri konzumiranju mleka nego kad se ono ne pije. Takođe, postoje mnogo zdravije alternative poput kokosovog mleka, mleka od badema ili mleka od konoplje koje prevazilaze konvencionalno mleko i u smislu nutritivne vrednosti i u smislu zdravlja.
Webtribune.rs
