Evropa se suočava sa ozbiljnom klimatskom pretnjom, koja bi mogla izazvati dramatične promene u ekosistemu i svakodnevnom životu već 2025. godine.
Klimatolozi iz Kraljevine Holandije, tačnije stručnjaci sa Univerziteta u Utrehtu, upozoravaju na mogućnost „dubokog zamrzavanja“ koje bi moglo pogoditi Evropu usled značajnih promena u Atlantskom okeanu.
Njihova istraživanja, zasnovana na dugogodišnjim podacima i savremenim klimatskim trendovima, sugerišu da bi kritična tačka u okeanskim strujama mogla dovesti do katastrofalnih posledica, ne samo za Evropu, već i za druge regione sveta.
Kritična tačka: Okeanske struje i Glofstrim
Jedan od ključnih faktora koji održava blagu i stabilnu klimu u Evropi jeste sistem okeanskih struja, posebno Golfska struja.
Ona prenosi tople vode iz tropskih područja Atlantskog okeana prema severu, zagrevajući zapadnu Evropu i održavajući umirene vremenske uslove.
Međutim, ubrzano topljenje glečera na Grenlandu, posledica globalnog zagrevanja, dovodi do porasta količine slatke vode u okeanu. Ovaj fenomen remeti prirodne procese mešanja toplih i hladnih vodenih masa, što može ugroziti stabilnost i funkcionisanje Golfske struje.
Prema najnovijim modelima, koje su naučnici analizirali, postoji velika mogućnost da se protok toplih voda značajno uspori ili čak potpuno zaustavi u narednim godinama.
Ova situacija, poznata kao potencijalni kolaps Atlantske meridionalne cirkulacije (AMOC), bila bi bez presedana u modernoj istoriji. Takva promena izazvala bi nagli pad temperature širom Evrope, s ozbiljnim posledicama po poljoprivredu, energetiku i infrastrukturu.
Upozorenja iz istraživanja
Rezultati simulacija ukazuju na to da bi temperature u Londonu mogle pasti za čak 10 stepeni Celzijusa, dok bi gradovi poput Bergena u Norveškoj mogli doživeti pad od 15 stepeni.
Ovo bi značilo da bi zimski uslovi u zapadnoj Evropi postali slični današnjim temperaturama u Sibiru.
Takva situacija bi drastično povećala troškove grejanja, ugrozila energetske mreže i izazvala društvene probleme zbog nepripremljenosti na tako ekstremne vremenske uslove.
Globalni uticaji
Posledice promena u Atlantskom okeanu ne bi se zaustavile samo na Evropi. Klimatski modeli pokazuju da bi Južna Amerika mogla biti pogođena teškim sušama, što bi ugrozilo poljoprivredu i snabdevanje hranom.
Na zapadnoj obali SAD, nivo mora bi mogao porasti usled promena u okeanskim strujama, što bi izazvalo značajne poplave u priobalnim gradovima poput Majamija i Njujorka.
Pored toga, smanjenje količine hranljivih materija koje okeanske struje prenose moglo bi ugroziti ribarstvo, dodatno opterećujući globalnu ekonomiju.
Skeptični i alarmistički pristupi
Dok britanski i holandski naučnici ukazuju na hitnost preduzimanja mera kako bi se smanjili rizici, ruski klimatolozi upozoravaju na mogućnost samoregulacije okeanskih struja.
Oni smatraju da prirodni ciklusi okeana mogu usporiti ili čak poništiti neke od ovih efekata. Međutim, prema tvrdnjama britanskih istraživača, tačka bez povratka mogla bi biti dostignuta već u narednim godinama, čineći posledice nepovratnim.
Šta nas očekuje?
Evropa bi mogla biti prva regija koja će osetiti ove drastične promene, što zahteva hitno prilagođavanje i proaktivne mere.
Ključni koraci uključuju ulaganje u obnovljive izvore energije, unapređenje infrastrukture za ekstremne vremenske uslove i globalnu saradnju u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Stručnjaci ističu da su poslednje decenije pokazale kako svet prečesto ignoriše upozorenja naučnika, pa je sada pravo vreme za delovanje.
Ako se ne preduzmu odlučne mere, svet bi mogao ući u fazu nepredvidivih klimatskih transformacija koje će redefinisati život na planeti.
Ovo upozorenje iz Holandije treba shvatiti ozbiljno, jer je potencijalna „duboka zamrzlina“ samo jedan od mnogih scenarija koji nas očekuju ukoliko ne zaustavimo sadašnji tempo klimatskih promena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
