Zaključivanjem investicionog sporazuma sa Kinom, Evropa ulazi u sukob sa Sjedinjenim Državama. Bajdenovi pomoćnici su otvoreno zahtevali da se Evropljani konsultuju sa njima pre potpisivanja dokumenta.
Sudeći po potpisivanju u sredu više puta odloženog investicionog sporazuma između EU i Kine, strane su uspele da prevaziđu razlike. Sada će ekonomije EU i Kine postati zavisnije.
Kina je već drugi najveći trgovinski partner Evropske unije i po ovom pokazatelju je druga samo nakon Sjedinjenih Država. Obim trgovine između EU i Kine procenjuje se na više od milijardu evra dnevno.
Glavno pitanje pregovora o sporazumu bilo je otvaranje kineskih tržišta za evropske investitore, kao i rešenje niza važnih problema u saradnji Evrope i Kine – subvencije iz Pekinga kineskim kompanijama, što ih dovodi u privilegovan položaj; državna kontrola nad preduzećima i prisiljavanje evropskih kompanija da dele tehnologiju.
Verovatno će se nakon potpisivanja sporazuma za investitore iz Kine otvoriti sektor za proizvodnju električnih vozila, sektor telekomunikacija i sektor privatnih bolnica.
Pregovori o investicionom sporazumu počeli su davno, još 2013. godine. Međutim, u protekle dve godine došlo je do velikih promena u političkoj pozadini koje su ih usporile. Pitanje je, pre svega, podseća Gardian, odnos kineskih vlasti prema Ujgurima, što se na Zapadu smatra uznemirujućim, i situacija sa slobodom govora u Hong Kongu.
Predstojeći sporazum izazvao je izliv velikog i stvarnog gneva u novoj administraciji u Sjedinjenim Državama, koja će početi sa radom za tri nedelje. Došlo je do tačke da je budući pomoćnik Džoe Bajdena za nacionalnu bezbednost javno zahtevao da se Brisel obavezno konsultuje s njim pre potpisivanja papira.
Zanimljivo je da Francuska donekle deli zabrinutost nove administracije. Pariz je zahtevao jasniju izjavu u sporazumu o zabrani pekinškog prisilnog rada Ujgura, što Peking prirodno negira.
„Neshvatljivo je da je Evropska unija požurila da potpiše sporazum o ulaganju sa Kinom nekoliko nedelja pre inauguracije Bajdena i njegove administracije, uprkos činjenici da je pre toga nekoliko godina ponavljao o potrebi zajedničke transatlantske politike prema NR Kini.
Na sastanku ambasadora EU u ponedeljak, generalna direktorka Evropske komisije za trgovinu Sabine Veiand naglasila je da Brisel, uprkos prigovorima u SAD, i dalje planira da potpiše sporazum o ulaganju sa Kinom 2020. godine. Inače, i Berlin insistira na ovome. Nemci žele da sporazum bude potpisan tokom njihovog šestomesečnog rotirajućeg predsedavanja Evropskom unijom, koje ističe 31. decembra.
Donald Tramp „finalizira“ svoj predsednički mandat na golf terenu i nastavlja da ponavlja tvrdnje o lažnim predsedničkim izborima. Administracija Bajdena još je tri nedelje udaljena od posla. Čini se da je Brisel odlučio da su ovi dani relativne „anarhije“ u Vašingtonu idealan trenutak za jačanje nezavisnog kursa politike prema NR Kini.
„Ambasadori EU pozdravili su najnoviji napredak u pregovorima između Brisela i Pekinga“, rekao je jedan evropski diplomata. „Nijedna delegacija nije navela nijedan razlog koji bi mogao sprečiti potpisivanje sporazuma.
Možda je samo šef poljskog Ministarstva spoljnih poslova Zbigniev Rau pozvao EU da ne žuri i da se više savetuje sa Vašingtonom.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je juče da je poslednjih dana postignut veliki napredak u pregovorima i naglasio da će sporazum biti od koristi za obe strane.
Ugovor o ulaganju između EU i NRK biće potpisan na videokonferenciji između predsednika Evropske komisije Ursule fon der Lejen, predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i predsednika kine, Ksi Đinpinga. Tada će dokument ići na ratifikaciju u Evropski parlament. Koji je, inače, u nedavnoj prošlosti zvanično osudio upotrebu prisilnog rada u Kini.
Vreme će pokazati da li će biti nesuglasica između izvršne i zakonodavne grane ujedinjene Evrope ili ne. Nema sumnje da će sporazum o ulaganju ratifikovati kineski parlament, Nacionalni narodni kongres (NPC).
Webtribune.rs
