[adsenseyu2]
Ruski naučnici su počeli da prave „Park iz doba jure“ klonirajući praistorijske životinje. Jedan od prvih praistorijskih klonova biće mamut.
Ruski naučnici veruju da će im kloniranje životinja zamrznutih u Sibiru omogućiti kompetitivnu prednost nad drugim nacijama koje rade na kloniranju. Oni veruju da njihovi uzorci imaju neoštećenu DNK, a samim tim i mogućnost da ožive drevne vrste.
Nova laboratorija u Muzeju mamuta na Institutu za primenjenu ekologiju Severoistočnog federalnog univerziteta u Jakutsku je počela da pretražuje svoje uzorke sa Arktika koji su savršeno očuvani.
[adsenseyu4]
Oni se nadaju da će uspeti da ekstrahuju neoštećenu DNK iz bar jednog od 2.000 izložbenih uzoraka u laboratoriji. Nova laboratorija će takođe brzo analizirati sve novopronađene uzorke bez rizika da se oni oštete prenošenjem u neku dalju laboratoriju.
Glavni cilj istraživača jeste da naprave pravi „Park iz doba jure“ (ili naučno govoreći Park iz ere pleistocena) pun izumrlih životinja u specijalno dizajniranom prirodnom rezervatu u Jakutsku. Cilj projekta je da se stvore uslovi iz vremena pre ledenog doba, dok se u međuvremenu oživljavaju izumrle životinje.
Pored mamuta, naučnici će pokušati da kloniraju i DNK praistorijskog nosoroga, zatim ranih predaka bizona i bika, ali i pećinskih medveda i lavova.
[adsenseyu1]
Laboratorija čak sadrži i uzorke savršeno očuvanog mumificiranog psa koji je bio u ledu Sibira više od 12.400 godina, ali i uzorak praistorijskog konja starog 4.500 godina. Jedan od najbolje očuvanih uzoraka je i mamut Juka, za kojeg se procenjuje da je star oko 39.000 godina.
Mnogi naučnici širom sveta se danas bave kloniranjem, uključujući i naučnike na Harvardu i Univerzitetu u Čikagu.
Ruskim naučnicima je do sada najveći problem bio kvalitet mamutove DNK.
Ruski stručnjaci se nadaju da će u svojim uzorcima pronaći neoštećenu DNK, ali postoji bojazan da će otapanjem biti uništene genetske informacije. Ipak, činjenica je da je najveći broj odličnih uzoraka tkiva drevnih životinja pronađen upravo u Sibiru.
Naučnici se nadaju da bi mogli da kombinuju ekstrahovanu DNK sa azijskim ili indijskim slonom i da ožive njihovog praistorijskog pretka. Ruski istraživači sarađuju sa korejskom biotehnološkom kompanijom Sooam i Institutom za genomiku u Pekingu, koristeći njihovo iskustvo da osiguraju uspeh ovog projekta.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
