Glavni junak odlazeće godine je pandemija. I, zapravo, dve početne pretpostavke koje su se potpuno obistinile.
Lek se pokazao gorim od bolesti – bar sa stanovišta zdravog razuma. Međutim, upravo zdrav razum nikoga ne zanima. U stvari, da COVIDa-19 nema, trebalo bi ga izmisliti.
Za borbu protiv krize bez presedana, koja je veštački stvorena kao rezultat borbe protiv širenja virusa, najveće centralne banke sveta – SAD, Evrope, Japana, Kine – štampale su ove godine više od 10 triliona dolara.
Samo SAD bi još ubace trilion, da ih ne koči postizborna tuča suprotstavljenih strana. Istovremeno, berzanski indeksi, koji su bili na najvišem nivou početkom godine i koji su naglo pali krajem marta, potpuno su se oporavili i premašili nivo sa početka godine, pokazujući neviđeni ekonomski prosperitet.
To jest, berza je prva izgubila zdrav razum.
Moramo priznati, da se to nije desilo baš sada, ali ona nikada ranije nije pokazivala takav stepen ludila. Pritom je sasvim jasno da kao rezultat te ogromne emisije nikakvo novo bogatstvo nije stvoreno.
Samo je za tih 10 triliona došlo do preraspodele bogatstva (koje se u celini smanjuje) u korist svetske finansijske elite.
Odnosno, nekome rat, a nekome brat.
I usput, o ratu. Potražnja za pandemijom se upravo i objašnjava nedovoljnom potražnjom za ratom koji bi otpisao sve dugove. Pošto globalni rat ne pali zbog nuklearnog odvraćanja, moraju se izmišljati pseudo-ratovi, jer je to jedino sredstvo za upravljanje svetom, koji je izgubio zdrav razum.
Pandemija će se očigledno nekako okončati sledeće godine kao rezultat masovne vakcinacije. Koliko god da neko želi da izmisli nove sojeve i mutacije.
Ali, možemo da vas obradujemo, novi kvazi-rat je već spreman – to je borba protiv klimatskih promena.
Da bi se sprečilo zagrevanje za 2 stepena, prema proračunima, potrebno je u „zelenu energetiku“ uložiti 90 triliona dolara.
Nesrećni koronavirus će se odmarati.
U isto vreme, danas se sva alternativna energija subvencioniše, odnosno ona proizvodi gubitke. Ona je parazit koji živi u telu, zasad još uvek žive ekonomije. Ali, nije joj još mnogo muka ostalo.
Ipak, do viđenja u sledećoj, srećnijoj godini.
(Fakti.org)
