Poreska uprava im šalje opomene i preti prinudnom naplatom „u roku od pet dana“. Istovremeno predsednik Srbije ističe da oni treba da plate porez, ali da će se „sagledati kako da se postigne kompromis s njima i da država preuzme deo krivice na sebe.
A oni – radnici na internetu, frilenseri, traže i dalje samo dve stvari: obustavu naplate poreza i početak pregovora sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom. Za to vreme, knjigovođe i ekonomisti ukazuju da postoji rešenje koje bi bilo prihvatljivo obema stranama.
“Poslednjih nedelja smo svedoci specifične hajke na frilensere od strane Poreske uprave; popisuju se ostvareni prihodi iz inostranstva, obračunava se porez po višoj stopi, obračunava se i zakonska zatezna kamata; pozivaju se građani na davanje izjave, štampaju se rešenja – šalju se poreska zaduženja”, kaže za Nova.rs Aleksander Segedi, direktor knjigovodstva Tim011 Digital doo.
On ističe da postoji saglasnost da se porez plati, ali dodaje da se treba izboriti za sistem oporezivanja koji će i realno moći da bude naplaćen.
Rešenja koja je Poreska uprava slala radnicima na internetu ne sadrže samo porez. Velika većina su doprinosi za Fond PIO, zdravstveni fond i fond za nezaposlenost, ali se i obračunom i proverom obračuna bavi upravo Poreska uprava.
Segedi predlaže da kompletan obračun poreza i doprinosa bude “u 20 odsto bruto”.
To znači da je neto stopa poreza, ono što frileser plaća na prihod koji mu je legao na račun 16,67 odsto.
Na sto evra koje mu legnu na račun, frilenser bi državi dao 16,67 evra.
Gledano iz ugla frilensera kome na račun leže 100 evra, on na taj neto iznos pripadajući porez računa po stopi od 16,67 odsto, dakle 16,67 evra.
Segedi dodaje da ne treba da se plaća zdravstveno osiguranje za lice koje nije bilo zdravstveno osigurano ni po jednom osnovu.
“Doprinosi za zdravstveno osiguranje ne treba da plaćaju oni koji nisu imali zdravstvenu zaštitu. Naime, veoma je lako utvrditi (portal CROSO, RZZO, ili NSZ) da li je neko lice bilo zdravstveno osigurano tokom proteklog perioda od pet godina. Mišljenja sam da bi lica koja su bila osigurana preko nekog (član porodice) ili putem nezaposlenosti (NSZ) morala da budu u obavezi da ovaj doprinos plate, ali lica za koja se dokaže da im – narodnim jezikom, nije bila overena knjižica – mislim da bi morali biti oslobođeni plaćanja ovog doprinosa”, navodi Aleksander Segedi.
Otpis kamata
Kada je reč o kamatama na dosadašnji dug – treba da bude otpisana.
Novoosnovanim preduzetnicima treba odobriti umanjenje poreske stope za 80 odsto prve godine i 40 odsto druge godine do limita prometa od dva miliona dinara ukupno od osnivanja, nakon čega bi samo platili porez po punom obračunu.
“Ako za novozaposlene postoje programi subvencija sadržani u Zakonu o rad i ako novozaposleni imaju popust na doprinose u iznosima 75 odsto, 70 odsto, a za neke doprinose i punih 90 odsto – zašto iste – ili u istom smislu – subvencije ne bi imali i sveže registrovani preduzetnici? Preduzetnik – na kraju krajeva – je neko ko će danas-sutra na tržištu rada ponuditi nova radna mesta – zašto ne bi imao benefit za sam start? Nehumano je preduzetniku koji tek otpočinje delatnost proglasiti paušal od 300 evra mesečno, već prvi mesec” navodi Segedi.
Da ne bi došlo do zloupotreba, treba uvesti limit od dva miliona dinara – ukupno, od osnivanja.
Hvala što nisi na socijalnoj pomoći
“Dva miliona dinara je tokom dve godine po 700 evra mesečno. Tih 700 evra za jedno preduzetništvo je ‘hvala ti što nisi na socijalnoj pomoći’ iznos. Čim se pređe taj iznos, računato od otpočinjanja poslovanja, naredni porez ide u punom iznosu. To je lako za kontrolu, a teško za zloupotrebu”, ističe on.
Kako ističe, neoporezivi limit, koji je od ovog januara povećan na 18.300 dinara, treba primeniti i na doprinose, a ne samo na porez.
“Veliku zabunu, a i nepravdu, unosi obračun koji propisuje da država sebi naplaćuje porez tek iznad 150 evra – ali da državni fondovi naplaćuju doprinose od prvog dinara. Ova nepravda bi se lako ispravila time što bi neoporezivi iznos važio i za doprinose, čime bismo konačno stali u red država koje imaju neoporezive iznose prihoda – ali u stvarnom smislu neoporezive – na mesečni prijem male svote novca. A, time bismo konačno i postali fer i pošteni prema ljudima koji od frilens poslova zarade iznose ispod 150 evra mesečno. Taj iznos je takođe ‘hvala što nisi na socijalnoj pomoći’ iznos, i država u toliko niske prihode ne bi smela ni dinara da uzme”, ukazuje Aleksander Segedi.
Ovi predlozi, kako ističe, mogu biti dovoljno jednostavni frilenserima, i dovoljno jednostavni Poreskoj – i da svako dobije ono čemu svi težimo: i jeftine poreze, i visok stepen jednostavno razumljivih poreza.
Daniela Ilić Krasić (Nova.rs)
