Prevara veka, najtalentovanijeg falsifikatora na svetu: Ja sam autor a ne Leonardo da Vinči

dfgtfsxcrweyxfg

Stručnjaci tvrde da je slika La Bella Principessa (Lepa princeza), nacrtana kredom i mastilom, neprocenjiva slika čuvenog slikara Leonarda da Vinčija iz 15. veka. Oni veruju da se na slici nalazi trinaestogodišnja Bjanka Sforca, ćerka Ludovika Sforce, tadašnjeg vojvode Milana.

Međutim, čuveni britanski falsifikator umetnina, Šon Grinhalg, naveo je u svojoj novoj knjizi da je on naslikao ovu sliku u kolibi svojih roditelja u Širem Mančesteru sedamdesetih godina, inspirisan devojkom koja je radila u supermarketu.

Grinhalg (54) je samouki brilijantni umetnik koji je 2007. godine uhapšen zbog falsifikovanja brojnih Laurijevih slika i rimskih antikviteta.

Danas, pet godina nakon što je pušten iz zatvora, on se ponovo vratio u svet umetnosti.

U svojoj knjizi „Priče falsifikatora“, Grinhalg je naveo da je iskoristio pergament iz 16. veka kao platno za crtež čuvene slike La Bella Principessa.

Ova slika je već ranije izazvala kontroverze kada je prodata 1998. godine i kada je navedeno da je u pitanju nemačka slika iz 19. veka iako neki stručnjaci veruju da ju je naslikao da Vinči.

Martin Kemp je 2010. godine pisao o njoj u knjizi „La Bella Principessa – Priča o novom remek-delu Leonarda da Vinčija“.

Ipak, Grinhalg i dalje tvrdi da je on naslikao sliku 1978. godine inspirisan radnicom Sali koja je radila u lokalnom supermarketu.

On je imao odgovor za sve one koji navode da slika ima sva obeležja Leonardovog slikanja levom rukom. Grinhalg je rekao da je okrenuo sliku za 90 stepeni tako da bi njegov rad ličio na Leonardov.

On je imao odgovor i na to što su laboratorijske analize pokazale da je kreda korišćena za sliku poreklom iz 17. veka.

Grinhalg je naveo da je pravio svoje boje od organskog materijala iz tog perioda, uključujući i glinu bogatu gvožđem, kao i ugalj od prastarog drveća.

Možda na prvi pogled izgleda suludo, ali treba uzeti u obzir da je Grinhalg zajedno sa svojim roditeljima Olivom i Džordžom uspeo da izvede senzacionalnu prevaru koja je uzdrmala svet umetnosti od Londona do Njujorka, falsifikujući dela koja se procenjuju na vrednost od 10 miliona funti.

Nakon što je napustio školu u 16. godini, Grinhalg je počeo da se bavi umetnošću. On je do 1989. godine postao isfrustriran što za svoja dela nije dobijao onoliko novca koliko je smatrao da zaslužuje, pa je počeo da kopira tuđa dela. On je izučio sve knjige o umetnosti i ispitivao materijale korišćene za stvaranje remek-dela u istoriji.

Koristio je sve od alabastera do rimskog stakla kako bi stvorio lažna umetnička dela u kolibi svojih roditelja.

Njegovi roditelji su bili saučesnici u čitavoj priči, dogovorivši se s njim da će održati aukcije za umetnička dela za koja veruju da su prilično vredna. Na kraju krajeva, ko bi posumnjao na par penzionera? Među brojnim falsifikatima koje je Grinhalg napravio su rimska srebrna pepeljara koja je prodata za 45.000 funti, zatim 24 crteža Tomasa Morana koji su prodati za 17.500 funti u Njujorku, ali i bronzane biste pesnika Tomasa Čatertona i Džona Adamsa koje su prodate za 58.000 funti.

Međutim, porodica je najveću prevaru izvela 2003. godine kada je Džordž ubedio stručnjake u muzeju Bolton da je skulptura koju je Grinhalg napravio za tri nedelje ustvari drevni egipatski artefakt po imenu Princeza Amarne. Muzej je za ovaj artefakt platio 400.000 dolara. Grinhalg je zatim napravio tri ukrašene asirske rezbarije od kamena u obliku vojnika iz konja koje su kopija čuvenih artefakata iz 600. godine pre nove ere.

Međutim, kada je njegov otac odneo ove kopije u britanski muzej, stručnjaci su primetili jednu nekarakterističnu grešku. Konjska oprema nije bila karakteristična za taj period, a uočena je i greška u drevnom mesopotamijskom tekstu.

Jedinica za umetnost i antikvitete Skotland Jarda je 2006. godine započela istragu i Grinhalg je uhapšen za par meseci. On je u novembru 2007. godine osuđen na četiri godine zatvora, a njegovi roditelji (koji su imali oko 80 godina) na 12 meseci. Grinhalgu je naređeno da isplati 404.000 funti muzeju Bolton, Sotebiju i institutu Henri Mur.

Navodi se da je Grinhalg jedan od najnadernijih falsifikatora umetnosti sa kojim je britanska policija ikada imala posla. Stoga je zaista teško reći da li Grinhalg laže kada kaže da je on taj koji je naslikao čuvenu sliku La Bella Principessa po uzoru na devojku Sali iz supermarketa.

Webtribune.rs