Naslovnica SPEKTAR POSLANIK BUNDESTAGA: Nemačka je podanik SAD, a Srbiju će primoravati da se...

POSLANIK BUNDESTAGA: Nemačka je podanik SAD, a Srbiju će primoravati da se podredi nemačkim interesima

Dolaskom Džoa Bajdena na čelo Amerike, vazalni odnos Evrope, Nemačke prema SAD ostaje na snazi.

Vazal samo želi da se lepše ophode prema njemu, ali Nemačka elita će i dalje služiti američkim interesima. Nažalost, i državne politike jugoistočnih zemalja će se podrediti tome, neće voditi suverenu politiku niti tome težiti, sa čime se apsolutno ne slažem.

Ovako poslanik Levice u nemačkom parlamentu Aleksandar Noj, koji predsedava Odborom za odbranu Bundestaga, vidi Evropu nakon što su Sjedinjene Države dobile novog predsednika iz redova demokrata.

Noj je od 2013. poslanik partije „Di Linke“ u Bundestagu, gde neprekidno skreće pažnju na pogrešnu politiku Nemačke u odnosu na jugoistok Evrope, jedan je od retkih političara u toj zemlji koji smatra da je NATO zločinačka organizacija i da zemlje Balkana treba da ostavi na miru.

Evropa i Nemačka nastavljaju da budu vazali SAD

Sa njim smo razgovarali o promeni u Beloj kući, pitali smo ga da li Evropu, odnosno Nemačku očekuje popuštanje pritiska preko Atlantika. Noj veruje da će promena u spoljnoj politici SAD biti, ali da će biti minimalne, gotovo kozmetičke.

„Bajden će, poput Obame, više nastupati kao džentlmen, dok se Tramp više predstavio kao „ružna“ faca američkog kauboja, ljutog Amerikanca, ali sadržajno, tu nema velike razlike. Tramp je više u fokusu imao običnog građanina, dok Bajden služi klasičnoj Volstrit frakciji. Međutim, u spoljnoj politici nema većih razlika, tu postoji osnovni kurs republikanaca i demokrata, održavanje nadmoći SAD u svetskoj politici, svim mogućim sredstvima – uključujući i vojna. Kada je reč o Evropi , jasno je da Evropljani preferiraju Bajdena, a to znači da vazalstvo Nemačke, država Balkana i drugih prema SAD ostaje na snazi „, kaže Noj.

Glasalo se protiv Trampa, a ne za Bajdena

Komentarišući način na koji je Bajden došao na vlast, odnosno postizbornu krizu u Americi, naš sagovornik kaže da je bivši američki predsednik poslednjih godina jako mnogo kritikovan zbog javnih nastupa, ali da je statistika neumoljiva i da sve objašnjava.

„Kada se pogledaju brojevi, vidi se da Bajdenovi glasači nisu glasali za njega zato što je Bajden – Bajden, nego su za njega glasli kao antipod Trampu. Čak oko 60% Bajdenovih glasača nisu glasali za Bajdena, nego protiv Trampa, a to nije dobar preduslov za Bajdenov politički program, ako on to uopšte ima. Glasalo se za „manje zlo“, a pod „manje zlo“ oni suštinski uglavnom podrazumevaju bolji „kvalitet“ u ličnom ophodjenju i ponašanju jednog političara, a po tom pitanju u zapadnom svetu Bajden ima boji imidž“.

Građanski rat u SAD

Aleksandar Noj dodaje da ga slike koje ovih dana gledamo iz Vašingtona koji izgleda kao ratna zona nisu iznenadile. Kaže da Tramp nije pao s neba, nije bio slučajnost ili nekakva greška, kako to pojedini pokušavaju da predstave.

„Nije bila slučajnost što je Hitler 30-tih preuzeo vlast, naravno, ne želim da njih dvojicu izjednačavam, o tome se ne radi. Hoću da kažem da ne postoji slučajna greška u politici, nego je uvek u pitanju politički i društveni razvoj koji omogućava jedno ili sprečava drugo. To se vidi po jako tesnim izbornim rezutatima, Tramp je dobio veliki broj glasova, preko 70 miliona, ne treba zaboraviti da Tramp ima i ne mali broj glasača u bezbednosnim oraganima, poput policije, obaveštajne službe i vojske. Raspoloženje u SAD podseća na nešto poput građanskog rata, ovo je borba između demokrata volstrit frakcje i običnih građana iz pretežno ruralnih područja koji se osećaju zapostavljenima. Situacija je takva, zato ne treba da nas čudi što je Vašington pod potpunom blokadom, SAD je duboko podeljeno društvo“, ističe ovaj nemački poslanik.

Autokratska vladavina liberala

On dodaje da je brisanje i blokiranje Trampovog i naloga njegovih saradnika na društvenim mrežama u Nemačkoj naišlo na odobravanje, pa i na nekakvu, kako kaže, zlonamernu radost, čak u levičarsko – liberalnim krugovima.

„“Di Linke“ ne podržava takve poteze, ne zbog toga što ne delimo iste stavove, nego zato što je u pitanju cenzura koja naravno može da pogodi i nas levičare. Ako u buduće privatne kompanije mogu da odlučuju o tome ko će se oglašavati, a ko ne, onda imamo nešto poput autokratske vladavine liberala, a to decidno odbijamo. Pogotovo ne sme da se dešava da jedna privatna kompanija poput Tvitera ili Fejsbuka, koje imaju medijsku sistemsku relevantnost, tako postupaju. Ne možemo dopustiti da privatne kompanije odlučuju o tome kako smemo politički da mislimo, apsolutno“, kategoričan je Noj.

Odlazak Merkelove

Sagovornik Sputnjika polako se priprema za kampanju, jer Nemačku u septembru očekuju opšti izbori, koje će najverovatnije obeležiti odlazak Angele Merkel nakon 15 godina na čelu nemačke Vlade.

Noj kaže da Nemačku, bez obzira na eventualni odlazak Merkelove ne očekuju velike promene, a da ih ne možemo očekivati ni u spoljnoj politici te zemlje.

„Posebno ih neće biti između SR Nemačke i SAD, barem ne iz nemačke perspektive. I dalje se u tim krugovima snažno uzdaju u savezništvo sa Amerikancima. Ta veza se može označiti kao podanička saradnja Nemačke prema SAD, takav vid saradnje su voljni da nastave. U političkom Berlinu postoji mali broj snaga koje se tome suprotstavljaju, kao moja partija „Di Linke“. Sve će ostati prilično stabilno po tom pitanju, što je naravno negativno“, kaže Noj.

On je doktorirao na izveštavanju američkih i nemačkih medija o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, sa OEBS-om je boravio u Bosni i na Kosovu i Metohiji. Sada je i na važnoj funkciji komesara partije „Di Linke“ za istočnu Evropu.

Kada Merkelova ode, od buduće Vlade Nemačke ne očekuje značajne promene u odnosu prema jugostoku Evrope, odnosno Srbiji.

„Obrnuta je situacija kada se uporede prilike između Nemačke i SAD i Nemačke i Srbije. Nemačka je podanik SAD, a Srbija treba da se podredi nemačkim interesima. Ko god bude predvodio novu Vladu, bio to Soder, Lašet, ko god, to će biti praktikovano i dalje, ne samo prema Srbiji nego prema celom jugoistoku Evrope. On se posmatra kao „dvorište“ Nemačke i možda Austrije. To je u njihovim razmišljanjima čvrsto utemeljeno i neće se promeniti. Kao i stav o nezavisnosti Kosova. Ja ostajem čvrsto pri stavu koji ću i dalje braniti na svakom mestu, da je Kosovo i Metohija otuđena teritorija Republike Srbije“, kaže Noj na kraju razgovora za Sputnjik.