Trampove sankcije mogle bi otvoriti vrata novoj političkoj krizi u Bugarskoj: U Sofiji raste zabrinutost da bi američke mere protiv Lukoila mogle gurnuti zemlju u politički haos i, paradoksalno, ojačati proruske struje koje su poslednjih godina tihovale u senci.
Kako piše Politiko, iza kulisa se vodi nervozna diplomatija između bugarskih vlasti i Bele kuće – pokušava se pronaći način da se primena sankcija makar odloži.
U centru cele priče nalazi se ogromna rafinerija u Burgasu, najveća u zemlji, koja zadovoljava do 80 odsto domaćih potreba za gorivom. Vlasnik – Lukoil, ruski energetski gigant – decenijama je imao dubok uticaj na bugarsku ekonomiju.
A sad, kako tvrde izvori, Bugarska bi mogla ostati bez ključnog snabdevača, što bi pokrenulo lančanu reakciju: Nestašice, poskupljenja i proteste koji bi lako mogli izmaći kontroli.
Julijan Popov, bivši ministar zaštite životne sredine i danas viši saradnik u istraživačkom centru „Strateške perspektive“, ne krije zabrinutost. „Vlada nije adekvatno pripremljena“, upozorava on, dodajući da ne postoji jasan plan za slučaj povlačenja Lukoila. Ako se, kaže, brzo ne pronađe rešenje, Bugarska bi mogla ostati bez goriva, a time i bez političke stabilnosti.
U Sofiji se šapuće da bi ovakav scenario mogao otvoriti prostor za promenu vlasti – možda čak i vladu bližu predsedniku Rumenu Radevu, koji se u evropskim krugovima često opisuje kao proruski nastrojen.
Radev, podseća Politico, već neko vreme najavljuje formiranje sopstvene partije, što baca dodatno ulje na vatru političke neizvesnosti.
Istovremeno, ruska kompanija Lukoil je najavila prodaju svoje imovine u inostranstvu, nakon što su američke sankcije protiv nje stupile na snagu – potvrdio je BBC. Iako zvanično sve deluje kao ekonomska mera, ispod površine ključaju političke implikacije: U zemlji koja balansira između NATO-a i istorijskih veza sa Moskvom, svaka odluka o energentima postaje i odluka o identitetu.
Neki analitičari u Sofiji priznaju da Bugarska, uprkos članstvu u EU, nikada nije do kraja preseka veze sa starim saveznicima sa Istoka.
Možda zato ova situacija, koja na prvi pogled deluje tehnički i ekonomski, u sebi nosi duboku simboliku: pitanje pripadnosti i političkog pravca zemlje. A to, u balkanskom kontekstu, nikada nije jednostavno.
Da li će Bugarska izdržati pritisak i pronaći balans između američkih interesa i sopstvene energetske realnosti – ostaje da se vidi. Jer, ako istorija išta uči, to je da u regionu poput Balkana ništa nije crno-belo, a politika retko kada staje na pola puta.
Webtribune.rs
