WebTribune Nezavisni info portal
I mozak može da se trenira, kao i mišići, samo što za ove vežbe ne morate da idete u teretanu. Dovoljno je da svakodnevno odvojite nekoliko minuta kako biste „sivu masu“ doveli u top-formu. Osim što će trening mozga omogućiti da se pohvalite britkim umom, ove vežbe će pomoći i da zapamtite bez teškoća sve informacije koje su vam potrebne.
Recimo, u staroj Grčkoj oratori su napamet znali da izrecituju i do 10.000 citata. Da bi ovo postigli koristili su takozvanu mnemotehniku ili mnemoniku, veštinu koja omogućava da se povezivanjem slika i reči, informacija lakše zapamti.
Primer za ovu metodu je pamćenje koji mesec ima 30, odnosno 31 dan, pomoću zglobova na prstima ruku (mesec koji je na zglobu ima 31 dan, a oni između imaju 30 dana, s izuzetkom februara). Mnemotehnika može da se primeni i da biste zapamtili spisak za kupovinu. Zamislite kako ulazite u prodavnicu. Koristite beleške sa popisa kako biste bolje vizuelizovali kupovinu u mislima. Kada stvarno uđete u radnju vraćajte u mislima prizore korak po korak kako biste pronašli sve stavke sa spiska.
1. PONAVLJANJE – je jedan od najjednostavnijih i relativno najzabavnijih načina da trenirate mozak. Pokušajte da pamtite razne sitnice tokom dana. Recimo, pokušajte da „ubacite“ u memoriju telefonske brojeve prijatelja, spisak za kupovinu, naučite pesmu ili čak i deo nekog interesantnog teksta. Stalnim ponavljanjem trenirate pamet, a ako s tim ciljem učite i nešto korisno, kao što su recimo pesme ili strane reči, to može jednog dana višestruko da se isplati. Mozak će se aktivirati i ako rešavate ukrštenice ili sudoku. Videćete da ćete nakon višenedeljnog treninga pamtiti mnogo više podataka koji će se u glavi zadržavati duže nego inače.
2. ČITANJE – najbolji način da poboljšate tempo čitanja je jednostavan – čitajte mnogo i čitajte sa uživanjem. U istraživanju koje je rađeno pre dve godine dokazano je da se čitanjem sadržaja koji je interesantan i zanimljiv, pospešuje brzina čitanja za 87 odsto, a brzina razumevanja pročitanog se povećava za trećinu.
3. ISHRANA – kao i mišićima, i mozgu je neophodan neprekidan dotok vitamina i važnih materija. Supstance kao što su dopamin, serotonin, gama-aminobuterna kiselina (GABA), acetilholin nalaze se u mnogim namirnicama. Recimo, ako vam se jede nešto slatko ili vam se pije kafa, moguće je da vam nedostaje dopamin, što se odražava umorom, nedostatkom raspoloženja i interesovanja. Nivo dopamina ćete najbrže podići kafom, pšeničnim klicama, tofu sirom, a ima ga i u goveđem i svinjskom mesu, avokadu, nekim ribama, semenkama iz bundeve.
Acetilholin je zadužen za bolje i brže pamćenje. Ako ga u telu ima malo, pojačava se želja za obilnim i masnim jelima. Dovoljno je da obroku dodate grejpfrut, jaja, borovnice, sir, kupus ili piletinu. Gaba opušta mozak, a nalazi se u pirinču, celozrnim proizvodima, sočivu, brokoliju, krompiru, spanaću. Nivo serotonina, hormona sreće, može da se podigne šoljom biljnog čaja, komadom sira ili kačkavalja, bananom, lososom, suncokretovim semenkama.
4. IGRICE – vrlo efikasan način da saznate kako vaš mozak funkcioniše jeste da igrate igrice. One su obično vrlo zabavne i izazovne, pa vam neće biti dosadno, a ujedno ćete vežbati mozak.
5. SPAVANJE – odraslima je dnevno potrebno od šest do osam sati sna. Držite se ovog pravila i redovnog rasporeda ustajanja čak i vikendom, jer je to važno za održavanje prirodnog ritma organizma.
6. POVEZIVANJE – sve što možete da zamislite, možete i da zapamtite. Da biste nešto lakše zapamtili, vizuelnu sliku treba povezati sa emotivnim sadržajima koje posedujemo, to će znatno olakšati pamćenje. Na primer, slike nekog letovanja treba povezati sa emotivnim uzbuđenjem koje smo tom prilikom doživeli i na taj način će ono ostati urezano u našoj memoriji. A što su emocije jače i šokantnije, događaji se lakše pamte.
7. POMOĆ – da biste poboljšali rad mozga možete da kupite neke preparate kao što su recimo lecitin, ginko ili ženšen. Obezbeđuju bolju prokrvljenost mozga i „bistru“ glavu. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ove supstance ne mogu da se koriste dugo, već samo s vremena na vreme, kao potpora pre ispita, važnog poslovnog sastanka, prezentacije i slično.
8. FIZIČKA AKTIVNOST – u dnevni raspored uključite trčanje, posetu fitnes centru ili bilo koji drugi sport, koji će osloboditi endorfin i popraviti raspoloženje. Izaberite vrstu vežbanja koja vam najviše odgovora, od joge do teretane, a najvažnije je da to postane rutina.
9. PAUZA – dok ste na poslu obavezno odvojite vreme za pauzu, jer je mozgu neophodan odmor. Takođe, nemojte jednom aktivnošću da se bavite satima bez prestanka, recimo da gledate televizor četiri sata. „Presecite“ malo nekim drugim aktivnostima, recimo čitanjem, vežbanjem ili druženjem. Imajte društveni život, nemojte samo da žurite kroz dane i nedelje kao da ne primećujete poznata lica. Ne štedite da date malo sebe drugima. Budite ljubazni, nasmejte druge ljude. Ovako gradite samopouzdanje, ali i svoju sreću.
10. ČULA – informacije koje ćete dobiti, ukoliko uključite više čula odjednom, omogućiće da informaciju zapamtite na najbolji mogući način. Različiti tipovi učenja, ukoliko se kombinuju, mogu biti veoma efikasni. Ne učimo, niti pamtimo, svi na isti način. Ako želite da naučite neku pesmu napamet, pokušajte da je zamislite, dajte joj svojstva koja inače ne pamtite.
(Novosti.rs)
