Trenutno iz Srbije u Zapadnu Evropu emigrira oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva godišnje i taj trend se pogoršava a jedini efikasan put kojim se može ići ka smanjenju emigracija iz zemlje je jačanje institucija i sprovođenje strukturnih reformi.
To je ocenio predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.
„Povećanje zarada, čak i ukoliko bi bilo ekstremno snažno, ne može da ima presudnu ulogu u smanjenju emigracija. Glavni problem sporog privrednog rasta su neuredjeni fundamenti društva. Ključna preporuka koju Fiskalni savet daje Vladi je da postavi dobre temelje. Nema naznaka da se Srbija zaista reformiše i modernizuje. Zbog izostanka reformi Srbija je uvek medju najlošije ocenjenim evropskim zemljama kad se mere kvalitet javnih usluga, razvijenost institucija i opšte funkcionisanje države“, rekao je Petrović za „Nedeljnik“.
[adsenseyu1]
On je ukazao da privredni rast ugrožavaju korupcija i nedovoljna vladavina prava, a odnedavno i sve veće iseljavanje mladih i kvalifikovanih ljudi.
„Srbija gubi najvrednije ljudske resurse i to joj ugrožava ekonomsku perspektivu i predstavlja veliki fiskalni izazov, jer neće biti dovoljno mladih produktivnih ljudi da finansiraju penzijski sistem i povećane troškove zdravstva. Povećanje zarada, finansijski stimulansi mladim stručnjacima i izgradnja jeftinih stanova nisu presudni u smanjenju emigracija iz Srbije. Ali, ako Srbija u narednim godinama dostigne institucionalne standarde koji su uobičajeni u zemljama centralne i istočne Evrope, trend rasta emigracija bi se preokrenuo i smanjio za 10-15 odsto u odnosu na sadašnji nivo“, rekao je Petrović.
Po njegovim rečima, rasterećenje privrede podstaklo bi privredni rast i tako povećalo životni standard svih stanovnika Srbije, a povećanje investicija, pre svega u komunalnu infrastrukturu, takodje bi dalo podsticaj privrednom rastu, ali bi i neposredno poboljšalo kvalitet života i zdravlje gradjana, jer je Srbija jedna od najzagadjenijih evropskih zemalja.
[adsenseyu4]
„Umesto toga, Vlada je sredstva potrošila na prekomerno povećanje plata u javnom sektoru od skoro 10 odsto, čime je narušeno i jedno od osnovnih pravila uredjenih javnih finansija – da plate u javnom sektoru ne rastu brže od rasta privrede“, rekao je Petrović.
Dodao je da je Srbija zbog izostanka reformi uvek medju najlošije ocenjenim evropskim zemljama kad god se mere kvalitet javnih usluga, razvijenost institucija i opšte funkcionisanje države, a što je još gore, u nekim važnim oblastima došlo je i do nazadovanja.
„Analize koje smo sproveli pokazuju da privredni rast Srbije sistematski najviše usporavaju visoka korupcija i nedovoljna vladavina prava. Privatni sektor zbog visoke korupcije ulaže novac u kanale koji će mu omogućiti dobijanje privilegovanog položaja na tržištu umesto da sredstva usmerava u osvajanje novih tehnologija, kupovinu savremene opreme, obuku zaposlenih. Slično tome, domaći privatni sektor nije stimulisan da investira u zemlji u kojoj vladavina prava nije na odgovarajućem nivou i ne štite se efikasno ugovorne obaveze prilikom obavljanja poslovnih aktivnosti“, ukazao je predsednik Fiskalnog saveta.
Kako je naveo, da je upravo ovo najveća kočnica bržem privrednom rastu dosta ubedljivo pokazuje i podatak da u Srbiji najmanje investiraju mala i srednja preduzeća domaćeg privatnog sektora – koja najviše zavise od domaćeg tržišta i ambijenta.
[adsenseyu1]
„Ovaj problem nemaju toliko velika preduzeća i preduzeća u stranom vlasništvu jer više proizvode za izvoz i, po svemu sudeći, imaju bolju pravnu zaštitu. Tako dolazimo da neuobičajene situacije da Srbija prednjači u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija (SDI), a da su joj i pored toga ukupne investicije male, jer zbog velike korupcije i nedovoljnog nivoa vladavine prava ne investiraju domaća mala i srednja preduzeća na kojima bi trebalo da počiva privredni rast“, kazao je Petrović.
Na pitanje da li je moguče da se problem emigracije reši kada Srbija bude imala obećanu prosečnu platu od 900 evra on je rekao da se to neće ogoditi „ni izbliza, čak ni kada bi to obećanje bio kredibilno“.
„Hrvatska na primer već sad ima prosečnu platu od skoro 900 evra, a i dalje ima ogroman problem emigracije stanovništva. Sličan primer može biti i Rumunija u kojoj u poslednjih pet godina plate veoma snažno rastu (preko 10 odsto godišnje) i sada su premašile 700 evra, a emigracije ne samo što se u prethodnih pet godina nisu umanjile već su iz godine u godinu sve veće. Dakle, postoje još jači činioci od visine plate koji podstiču iseljavanje stanovništva u Zapadnu Evropu. Mi smo ekonometrijski analizirali podatke o emigracijama za sve zemlje CIE uključujući i Srbiju i pokazali da na iseljavanje stanovnika najviše utiče to koliko je dobro država uredjena“, rekao je Petrović.
„Emigracija mladog i kvalifikovanog stanovništva Srbije dodatno će da poraste u narednih pet godina za 20-30 odsto čak i uz relativno visok rast BDP-a od četiri odsto. Medjutim, ukoliko Srbija u narednim godinama dostigne insitucionalne standarde koji su uobičajeni u Centralnoj i Istočnoj Evropi trend rasta emigracija bi se preokrenuo i smanjio za 10-15 odsto u odnosu na sadašnji nivo. Dakle, jedini efikasan put kojim se može ići ka smanjenju emigracija iz zemlje je jačanje institucija i sprovođenje strukturnih reformi (zdravstvo, školstvo i drugo)“, rekao je Petrović.
(Beta.rs)
