Kineski predsednik Si Đinping na samitu G20 promovisao je ideju uvođenja globalnih zdravstvenih Kju-Ar kodova, rekavši da će to pomoći da se obnovi međunarodna trgovina i putovanja.
Kina je jedna od vodećih zemalja koja je praktično primenila veštačku inteligenciju u borbi sa pandemijom.
„Uprkos virusu, moramo da vratimo sigurno i nesmetano funkcionisanje svetskih industrijskih i lanaca snabdevanja“, rekao je kineski lider na virtuelnom samitu, zagovarajući smanjenje carina i ograničenja i liberalizaciju trgovine presudnim medicinskim potrepštinama.
Takođe je pozvao na stvaranje mehanizama koji bi pojednostavili „uredan protok“ ljudi u svetu usred pandemije. To bi mogli da budu u Kju-Ar kodovi koji sadrže informacije o zdravlju svakog čoveka, rekao je Si.
„Kina je predložila mehanizam za međusobno priznavanje zdravstvenih sertifikata u obliku međunarodno prihvaćenih Kju-Ar kodova. Nadamo se da će se više zemalja pridružiti ovom mehanizmu.“
Kina se protiv korone borila veštačkom inteligencijom
Veštačka inteligencija, platforma „Big data“ i mašinsko učenje uveliko su se koristili u Kini u borbi protiv širenja kovida 19.
Kina je koristila platformu „Big data“ kako bi sprečila širenje epidemije. Takođe je primenila rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji kako bi se osigurala dostava robe dronovima.
Prema publikaciji u naučnom medicinskom časopisu „Lanset“, veštačka inteligencija se koristi za analizu CT skeniranja i otkrivanja prvih znakova oštećenja plućnog tkiva. Budući da je za analizu CT skeniranja potrebna samo sekunda, upotreba tehnologije značajno je smanjila opterećenje za kliničare.
Sistemi veštačke inteligencije korišćeni su u razvoju takozvanih zdravstvenih Kju-Ar kodova, mobilnih aplikacija koje analiziraju širok spektar podataka o ljudima i pružaju prognozu rizika od zaraze. Čak i sada, kada je većina restriktivnih mera u Kini ukinuta, Kju-Ar kodovi se i dalje koriste za kontrolu širenja bolesti.
Takođe, roboti su preuzeli posebno rizičan posao: zbrinjavanje pacijenata sa virusom. U bolnicama su zaraženima merili temperaturu i donosili im hranu. Dronovi su takođe isporučivali robu i hranu onima koji su bili izolovani kod kuće.
Peking se nada da će tehnologija pokrenuti nacionalni ekonomski razvoj i stvoriti konkurentnu prednost Kini. Zemlja je usvojila strateški vladin program za razvoj veštačke inteligencije do 2030.
Unutrašnja putovanja po Kini u velikoj meri zavise od Kju-Ar kodova odgovarajućih „zdravstvenih aplikacija“. Iako predlažu svoja rešenja, još uvek nije uspostavljen nijedan svetski model.
Ideja da ceo svet pređe na Kju-Ar kodove
Svetski ekonomski forum pokušao je da uvede „globalni“ sistem zasnovan na Kju-Ar kodovima, navodno dizajniran za povratak putovanjaima. Grupa je aktivno promovisala aplikaciju „Kovid propusnica“, reklamiranu kao visoko siguran „zdravstveni pasoš“.
Pokušaji da se uvedu „zdravstveni pasoši“ ili na drugi način „nadgledaju“ ljudi i njihovo kretanje u zavisnosti od kovid-statusa naišli su na žestoke kritike.
Nedavno je bivši ministar zdravstva Ujedinjenog Kraljevstva Džeremi Hant predložio uvođenje „propusnice za slobodu“ kojom bi ljudi sa negativnim testom na na koronu mogu slobodno da se kreću. Predlog je odmah okarakterisan kao „propusnica za porobljavanje“, dok su neki optuživali Hanta za promociju „fašizma“.
Regulisanje globalnog razvoja veštačke inteligencije
Svet bi trebalo da ojača saradnju kako bi razvio standarde za regulisanje globalnog razvoja tehnologija veštačke inteligencije, rekao je Ren Sjanglang, potpredsednik odbora za socijalnu izgradnju Nacionalnog narodnog kongresa Kine, tokom ovogodišnje virtuelne svetske internet konferencije Vuženu.
Sa razvojem veštačke inteligencije postavlja se i pitanje regulisanja ove nove industrije.
Obuka o veštačkoj inteligenciji zasniva se na velikom skupu podataka. Ponekad su to izuzetno osetljivi lični podaci, pa ih je neophodno zaštititi i regulisati njihov promet, rekao je za Sputnjik Džu Vej, zamenik direktora Istraživačkog centra za zakonodavne inicijative na Kineskom univerzitetu za političke nauke.
Prema stručnjaku, kinesko zakonodavstvo u ovom pogledu trenutno je podeljeno u tri dela:
Pre svega, ovo su zakoni koji se odnose na zaštitu podataka koje koristi veštačka inteligencija.
Drugi deo je problem algoritma. Oni učestvuju u preporukama, a postoje zakoni koji takođe regulišu ove aspekte. To je zakon o elektronskoj trgovini.
Treći aspekt je zaštita naučnog i tehnološkog potencijala. Kada se pojavilo pitanje „Tik-toka“, vlasti su brzo izradile mere koje su štitile algoritme inteligencije kao intelektualnu svojinu i ograničavale njihov izvoz i prenos drugim stranama, podsetio je Džu Vej.
Stručnjak je takođe primetio da je Kina postigla napredak na polju etičke regulacije veštačke inteligencije. Međutim, za razliku od nekih zapadnih zemalja, ona nema strogu regulaciju određenih sektora veštačke inteligencije.
(Sputnik)
