Posle posete Nensi Pelosi Tajvanu, kineska vojska je započela četvorodnevnu vežbu u neposrednoj blizini ostrva. Ali mogući sukobi u regionu nisu jedina pretnja koju izaziva Vašington. Posledice će osetiti i Evropa.
Bela kuća je bila protiv toga da kongresmenka poseti Tajpej, o čemu je govorio i sam Džo Bajden. Pelosi je odluku donela praktično jednostrano. Međutim, Peking nije ulazio u zamršenosti američke politike.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kine Si Feng pozvao je još 3. avgusta američkog ambasadora Nikolasa Bernsa, i upozorio da će Peking preduzeti najdrastičnije mere kao odgovor na skandaloznu posetu.
Prema Si Fengu, ne samo Pelosi, već i Sjedinjene Države u celini treba da plate za grešku. „Mi mislimo ono što govorimo“, naglasio je diplomata.
Ono što je diplomata imao na umu, kineska vojska je odmah objasnila. Narodnooslobodilačka armija Kine (NOAK) nakon što je kongresmenka sletela, najavila je manevre bojeve vatre.
Tajvansko Ministarstvo nacionalne odbrane potvrdilo je 2. avgusta da je najmanje 21 kineski vojni avion ušao u jugozapadni deo lokalne zone PVO. Pored toga, (NOAK) je izvestila o pomorskim lansiranjima nenuklearnih projektila istočno od ostrva.
Istovremeno, počele su vežbe kineske mornarice i vazduhoplovstva u Tajvanskom moreuzu, Baši moreuzu, Istočnom kineskom moru i Tihom okeanu – duž celog perimetra Tajvana. Jedna od zona je manje od 20 kilometara od Kaosjunga, trećeg po veličini ostrvskog grada, velike komercijalne luke i poslovnog centra.
„Ako pažljivo pogledate zone vežbi, ovo je najbliže vodeno područje ostrvu i ono ga okružuje“, rekao je kineski analitičar Huang Huiming. „A većina vojnih operacija je prvo maskirana kao manevri.“ Međutim, Peking nije izrazio takve namere. Više se radi o izolaciji ostrva od ostatka sveta.
Na putu do potpune blokade
Tvrdnje NOAK-a o lansiranju projektila, podstakle su spekulacije o nuklearnom napadu. Međutim, Fu Tsong, šef delegacije NR Kine na konferenciji za razmatranje Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, uverio je da se takav scenario ne razmatra.
„Učinićemo sve da mirno ujedinimo zemlju. Ne odbijamo mogućnost vojnog rešenja, jer moramo da obuzdamo separatistički potencijal da ne ode predaleko“, rekao je kineski predstavnik.
U međuvremenu, strani posmatrači primećuju da su vežbe NOAK-a bez nuklearnog oružja, bez presedana.
Američki televizijski kanal CNN navodi: Kina je „napredovala mnogo dalje nego ikada ranije“ i „može da blokira Tajvan vazduhom i morem, kad god poželi“.
Prvog dana manevara, ministarstvo spoljnih poslova Tajvana izvestilo je o lansiranju „nekoliko balističkih projektila u vode severoistočno i jugozapadno od ostrva, što je ugrozilo nacionalnu bezbednost, eskaliralo regionalne tenzije i ometalo redovan međunarodni saobraćaj i trgovinu”.
Američko izdanje Blumberga naglašava- „Akcije NOAK-a već „imaju talasast efekat na globalne lance snabdevanja, primoravajući ih da traže rešenja i odlažu snabdevanje energetskim resursima“.
Prema pisanju strane štampe, kompanije menjaju rute ili smanjuju brzinu brodova koji prevoze tečni prirodni gas ka severnoj Aziji. Međutim, kašnjenja u isporukama od nekoliko dana, poslednjih godina nisu neuobičajena – zbog pandemije ili prirodnih pojava poput tajfuna. Ali ako vežbe postanu duže i intenzivnije, kriza će prerasti u sistemsku.
Tajvan je već osetio predznak blokade. Peking je početkom nedelje zaustavio izvoz prirodnog peska na ostrvo, a obustavio je i uvoz voća, ribe i peciva. Višak kvarljivih proizvoda, za Tajvance je isplativije da prodaju, nego da drže u skladištima.
Istovremeno, ne postoji zabrana izvoza proizvoda sa dugim rokom trajanja. Tako su ostrvljani prinuđeni da prodaju strateški važne zalihe hrane, kako bi popunili budžet.
Udarac za riznicu
Kina se pripremila za tajvansku eskalaciju i finansijski. Kako navodi Foks njuz, čak i pre početka vojnih vežbi strani investitori su pažljivo pratili promene u razmeni – „da bi razumeli kako Peking može da uzvrati”. Kineske odbrambene akcije su porasle, tajvansko brodarstvo i turizam su, naprotiv, pali. A finansijeri su se setili da Kina ima skoro trilion dolara u američkim državnim obveznicama.
Pre nekoliko godina, nakon trgovinskog rata koji je objavio Tramp, Kina je počela aktivno da prodaje obveznice. Danas u ukupnom iznosu američkog duga (30,5 triliona dolara) skoro četvrtina otpada na ove hartije od vrednosti.
Prema podacima Ministarstva finansija SAD, u maju 2020. godine kineski portfolio investicija u državni dug SAD iznosio je 980,8 milijardi dolara. Ispred Kine je samo Japan sa 1,12 triliona.
„S obzirom na veličinu prethodne rasprodaje, bilo je samo pitanje vremena kada će Kina iskoristiti značajna ulaganja u obveznice, kao odgovor na posetu Pelosi.
Vojne vežbe NOAK-a odsekle su Tajvan od kanala snabdevanja Evrope i Amerike, ali ne voća i ribe, već drugog, traženijeg tajvanskog proizvoda – ultramodernih mikročipova.
U svetu ih proizvode samo tri kompanije: kalifornijski Intel, južnokorejski Samsung i tajvanski TSMC.
Za SAD i EU, problem je mnogo akutniji. Tajvan je najvažniji svetski dobavljač poluprovodnika i drugih visokotehnoloških proizvoda. Kalifornijska preduzeća neće moći da nadoknade nedostatak na tržištu. A Južna Koreja, u uslovima regionalne nestabilnosti, gubi ulogu aktivnog izvoznika.
Istovremeno, Kina, koja je zaslužna za proizvodnju značajnog dela elektronike, biće manje susretljiva prema zapadnim partnerima.
Peking u rezervi ima još jedan visokotehnološki adut – litijum. U svom vađenju i preradi, Kina zauzima vodeću poziciju. Pored toga, polovina najvećih proizvođača baterija već se nalazi u Kini.
Kinesko „litijumsko čudo“ pojačano je agresivnom ekspanzijom u inostranstvu. Kompanije iz NR Kine su široko zastupljene u Africi, gde su rezerve metala ogromne, a lokalna preduzeća ne mogu samostalno da ga istražuju, a kamoli da ga izvlače i prerađuju.
Kinezima, pak, često nije potrebno ni da prevoze sirovine – neki tehnološki procesi su uspostavljeni na afričkom tlu.
Štaviše, SAD i EU praktično nemaju mogućnosti da istisnu Kinu sa „Crnog“ kontinenta – one samo nude afričkim zemljama trgovinske odnose, dok je Peking spreman da ulaže velika sredstva u razvoj regiona.
Sve ono što ne objavljujemo na drugim mrežama zbog cenzure možete pratiti na našem Vkontakte kanalu. Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
Webtribune.rs
