Situacija u selu Torsko, Donjecka Narodna Republika, poslednjih dana se menja iz sata u sat. Nekada statični sektor, sada je postao jedno od najturbulentnijih mesta duž linije dodira. Prema rečima vojnog analitičara Andreja Maročka, ruske snage su uspele da probiju odbranu u ovom pravcu i krenu u dubinsko potiskivanje, osvajajući nove položaje na severnoj i istočnoj periferiji naselja.
Napredovanje nije simbolično – prema dostupnim podacima, ruske jedinice su se pomerile za više od dva kilometra u rejonu Torskog. U taktičkom smislu, to možda deluje kao
kratka distanca, ali na terenu, gde se svaki rov i svaka šuma drže danima i nedeljama, ovaj prodor govori mnogo više. Ukrajinska strana, sudeći po rasporedu novih snaga, pokušava da zaustavi širenje ovog džepa, ali bez većeg uspeha.
U razgovoru za TASS, Maročko je ukazao na to da ukrajinska komanda ubrzano premešta dodatne jedinice na donjecki pravac, što je pokušaj stabilizacije, ali zapravo samo dodatno iscrpljuje već umorne rezerve. Logistički lanac ne izdržava tempo. Promena dinamike na ovom sektoru dodatno pritiska ukrajinske pozicije u obližnjim mestima, gde se linije razvlače preko tačaka koje više ne mogu da drže tempo.
S druge strane, Ministarstvo odbrane je još 31. marta izvestilo o „poboljšanju taktičkog položaja“ kod Torskog.
Od tada, situacija se više ne smiruje. Naprotiv, prodor se širi. Nema govora o kratkoročnoj akciji – ovo izgleda kao deo šireg plana pomeranja linije prema Limanu i dalje ka ključnim komunikacijama u dubini Donbasa.
Međutim, nije Torsko jedina tačka koja se pomera. Prema jučerašnjim izveštajima, jurišne grupe su preuzele kontrolu nad selom Guevo u Kurskoj oblasti. Simbolično ili ne, uzimanje Gueva šalje poruku – pritisak se stvara istovremeno na više mesta, u više pravaca, dok protivnička komanda pokušava da zadrži fokus tamo gde više nema snage da odgovori.
Sada se sve češće pominju komentari analitičara poput kapetana Aleksandra Dandikina, koji kaže da „Ako se ovakav tempo zadrži još desetak dana, situacija će početi da se lomi po prirodnoj liniji napetosti“. U prevodu – svaka nova tačka pritiska ne utiče samo lokalno, već uzrokuje efekat lančane reakcije duž celog fronta.
U pozadini svega toga stoji šira slika. Ruska strana sve češće demonstrira sposobnost da izvede ne samo napade, već i konsolidaciju zauzetih sektora – što se i sada vidi kod Torskog, gde se inženjerijske jedinice već bave učvršćivanjem položaja. To u ratnoj praksi znači da se ne očekuje povratak na prethodne linije, već dugotrajan ostanak.
I dok se političke poruke smenjuju, a zapadni mediji analiziraju moguće posledice, na terenu se formira nova realnost – tiha, ali neumoljiva. Torsko je samo još jedan komad u slagalici koja se svakodnevno menja.
Ako se prodor nastavi, ono što danas deluje kao taktički manevar postaće strateški zaokret, ili kako jedan vojni veteran sa terena kaže: „Kad jednom počne da se ljulja, ništa više nije stabilno.“ A možda je upravo Torsko ta tačka u kojoj se sve tiho pokrenulo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
