NEVEROVATNA SUDBINA: Albert Gering, brat zloglasnog nacističkog krvnika, radio je sve suprotno od brata

albert gering

Dok je Herman Gering na smrt osudio milione ljudi, njegov mlađi brat Albert, boem i čovek koji je mrzeo naciste, zaslužan je što je više istaknutih Jevreja i mnoge druge zatvorenike spasio je od sigurne smrti.

Pretvarao se da će ljudi koje izvlači iz logora odlaziti na prisilni rad u njegove fabrike, a onda im je dopuštao da pobegnu.

Herman je rođen 1895. godine, a Albert dve godine kasnije. Bili su sinovi Hajnriha i Fani Gering. Hajnrih je radio za nemačku diplomatsku službu kao guverner nemačkog protektorata, današnje Namibije, i kao konzul u Haitiju.

Dok njega nije bilo Fani je vreme provodila s ljubavnikom, bogatim lekarom i preduzetnikom Hermanom von Epenštajnom koji se ponašao kao čuvar braće dok im je otac bio van zemlje.

Do 1920-ih braća su bila potpuno različita. Herman je bio glasan, ohol i spreman za akciju. Bio je nagrađivani borac Prvog svetskog rata koji je zapovedao slavnom eksadrilom Manfreda von Rihthofena.Pivnice u Minhenu su u posleratnim godinama bile mesta okupljanja nezadovoljnih nemačkih nacionalista. Tamo je Herman čuo uzbudljive govore harizmatičnog Adolfa Hitlera, a onda mu se i pridružio u njegovoj nacističkoj stranci.

Albert je, pak, rat proveo u blatu rovova kao neglamurozni inženjer, a nakon rata uživao je u životu okružen prijateljima umetnicima, s dosta vina, dobre hrane, zabave i žena.

Bio je već u drugom braku kada se preselio u Beč kako bi radio za filmsku kompaniju u vlasništvu braće Jevreje, Oskara i Kurta Pilcera. Ne čudi da dvojica braće s potpuno različitim životnim stilovima nisu previše komunicirala sve do 1938. godine kada je Albertov boemski život došao kraju, delom zahvaljujući njegovom bratu.

hitler borman musolini gering

Herman Gering, do Hitlera prvi desno

Te godine Hitler se odlučio za aneksiju Austrije u koju je poslao svog najpouzdanijeg poručnika. Herman je bio ključna osoba u uvođenju nacističkog poretka. Telefonskim putem maltretirao je austrijske političare, zahtevajući da nacistima daju položaje u vlasti i na kraju insistirajući na upadu nemačkih trupa.

Počela su nacistička noćna hapšenja, torture Gestapa i odvođenje političkih protivnika u koncentracioni logor Dahau. Među uhapšenima su bila i braća Pilcer, a nakon toga je priča o braći Gering doživela prvi veliki preokret.

Sedam godina kasnije, 1945. godine, Herman je bio u sobi za ispitivanje u Nirnbergu, čekao suđenje i neizbežno pogubljenje. Albert je takođe razgovarao s istražiteljima koji su bili uvereni da nije samo bio svedok zločina svog brata već da je i sam ratni zločinac.

Ali, Albert ih je iznenadio popisom 34 osobe za koje je tvrdio da im je pomogao u begu od nacista. Na broju 24. bila su i braća Pilcer, a naveden je i Kurt Šušnig, bivši kancelar Austrije.Kako je objasnio Albert, njegov brat se nakon pripajanja Austrije osećao pobednički i ispunjavao drugima želje.

Albert i njegova sestra pitali su ga da oslobodi starog nadvojvodu Josipa Ferdinanda iz dinastije Habsburg.Herman je bio posramljen, ali je sledećeg dana nadvojvoda bio oslobođen. Albert je istražiteljima objasnio da je Hitlerov zamenik, kada je u pitanju bila porodica, imao toplo srce.

Ipak, istražitelji su njegove tvrdnje odbacili kao jako nategnute. Međutim, dva  događaja promenila su i njihovo mišljenje. Kurt Pilcer, koji je pobegao u SAD, pisao je nirnberškom tužitelju iznoseći dokaze o Albertovom slučaju.

Nakon toga stigao je novi istražitelj, Amerikanac Viktor Parker, koji je tečno govorio nemački jezik.
Bio je iz izbegličke jevrejske porodice koja je u Americi promenila prezime. Njegova tetka Sofi bila je udata za Austrougarina Franca Lehara koga su nacisti pritvorili zbog braka sa ženom jevrejskog porekla.A neverovatna slučajnost bila je da je Sofi bila broj 15 na Albertovom spisku. Tako je bila potvrđena Albertova priča.

Ipak, Albertovim nevoljama nije došao kraj. Kako je radio u češkoj Škodi, koja je za vreme rata korišćena za nacističku ratnu proizvodnju, posle rata vlasti u Pragu htele su da mu sude zbog saradnje s nacistima.
Tada su se javili članovi češkog pokreta otpora posvedočili da im je Albert pomagao. Pokazalo se da Albert nije samo lobirao kod brata da pusti pojedine zatvorenike, nego je i krivotvorio njegov potpis na dokumentima koji su omogućili antinacističkim aktivistima i Jevrejima beg od Hitlerovih pristalica. Uzimao je službeni kamion i odvozio zatvorenike pod izgovorom da će biti prisilni radnici, a onda se parkirao na skrovitim mestima i omogućavao im beg.

Herman je osuđen za ratne zločine, a vešanje je izbegao tako što je uoči izvršenja kazne u 1946. godine uzeo cijanid.

Sledeće godine Albert je oslobođen optužbi na češkom sudu, međutim njegov život je bio uništen. Prezime Gering nije mu pomoglo. Raspala su mu se četiri braka. Nastavio je da pije i umro je 1966. godine, u 69 godini, a njegova dela ostala su javno nepriznata.Danas, 50 godina posle njegove smrti to je počelo da se menja i istoričari govore o ‘dobrom Geringu’.

Albert Gering je danas priznat, poput Oskara Šindlera, kao „Pravednik među narodima“ što je priznanje onima (nejevrejima) koji su riskirali svoj život kako bi spasavali Jevreje tokom Drugog svetskog rata.

(Dnevnik)