1. jula 1952. godine je magazin „Look“ objavio ovu priču: “Leteći tanjiri – lov se nastavlja“ sa tekstom: “Strah od opasnosti sa neba, Vazduhoplovne snage SAD-a pokreću tajnu potragu za konačnim otkrivanjem misteriozne, neverovatne stvari, koju Amerikanci stalno viđaju iznad svoje glave“.
U to vreme je vazduhoplovstvo potvrdilo više od 800 izveštaja o viđenju letećih tanjira širom zemlje, uključujući i “naše vitalne atomske instalacione lokacije“. Atomske lokacije su bile specifična područja intenzivnih interesa za čudne brze „objekte“.
[adsenseyu1]
65 godina kasnije, intervjui sa američkim vojnim osobljem potvrđuju prisustvo čudne NLO letelice koja isključuje nuklearne rakete, onemogućavajući ljudsku kontrolu. Sve ovo je neverovatno šokantno!
Posetioci iz svemira očigledno ne vole nuklearne stvari u rukama ljudi. U suprotnom, zašto isključivati nuklearne rakete? Svaka sila koja je dovoljno moćna da ugasi silos nuklearnog oružja je toliko iznad sposobnosti Zemljana da može diktirati šta god hoće. Ipak, zašto ugasiti raketne lokacije? Ako je “namera“ razotkrivena aktivnošću, ona njihova poruka glasi da nuklearne elektrane i nuklearno oružje treba da krene putem izumiranja.
Postoji mnogo dokumentaraca o NLO-ima, ali su uglavnom loše koncipirani, neosnovani i užasno neprirodni. Dokumentarni film od 2. jula 2017. godine- “NLO-i i nuklearke: otkrivena tajna veza“, je možda jedini film koji se čini verodostojnim zbog kvaliteta svedočenja iz prve ruke, i upotrebe deklasifikovanih vojnih dokumenata.
VIDEO:
https://youtu.be/hUr_TF9o7sY
“NLO-i i nuklearke: Otkrivena tajna veza“ je film Roberta Hejstingsa. On je rođen u Albukerkiju u Novom Meksiku 1950. godine u vojnoj bazi gde je napravljeno atomsko oružje. Njegov otac je služio u USAF.
Od 1966-te do 1967-me, porodica je bila smeštena u vazduhoplovnoj bazi Malmstrom u Montani. Tokom jednog konkretnog incidenta NLO aktivnosti nad lokacijom raketa „Minuteman“, Hejstings je lično bio svedok pet NLO-a koji su praćeni na radaru u bazi. To iskustvo je dovelo do životnog istraživanja. Poruka filma je veoma jasna. Ljudi ne smeju da petljaju sa nuklearnom energijom. Zar nije i Ajnštajn to rekao?
Hejstingsov film je zasnovan na deklasifikovanim dokumentima američke vlade i ličnih iskaza vojnih oficira, otkrivajući da su još u decembru 1948. godine NLO-i počeli da se pojavljuju u američkim nuklearnim laboratorijama, skladištima bombi, poligonima za testiranje oružja, i kako je vreme odmicalo, raketnim lokacijama interkontinentalnog oružja.
Oficiri za lansiranje ICBM iz 1960-ih i 1970-ih su istupili sa „Susretima Treće vrste“, navodeći da su NLO-i lebdeli iznad lansirnih objekata kada su ICBM iznenada postale neispravne, nisu mogle da se lansiraju ili da reaguju na komande ljudskih operatera. Pored toga, obezbeđenje na terenu je panično pozivalo kontrolne oficire podzemne misije, informišući ih o prisustvu neidentifikovane cirkularne letelice koja je manevrisala na nebu iznad silosa za lansiranje ICBM.
U septembru 2010. godine je nekoliko visoko rangiranih penzionisanih vojnih oficira istupilo u Vašingtonu kako bi razgovarali o ovim susretima:
Kapetan Robert Salas, penzionisani pripadnik američkog vazduhoplovstva – 1967. godine je bio prvi poručnik u vazduhoplovnoj bazi Malmstrom u Montani, kao oficir za lansiranje raketa.
24. marta je pripadnik obezbeđenja na terenu pozvao kapetana Salasa da prijavi, vrišteći u telefon, da je crveni svetleći objekat lebdeo nad prednjom kapijom. Odmah nakon toga, ICBM su upale u neporektno stanje, kao da je magični štapić zamahnuo nebom, gaseći ICBM.
[adsenseyu1]
Potpukovnik Dvejn Arneson, penzionisani pripadnik USAF – 1967. godine je bio oficir zadužen za komunikacioni centar vazduhoplovnih snaga u Grejt Fols u Montani. U martu je dobio poruku od mladog oficira da su lebdeći NLO-i isključili operacije lansiranja raketa.
Kapetan Brus Fenstermaher, je penzionisani pripadnik USAF iz vazduhoplovne baze Voren u Vajomingu 1976. godine. Obezbeđenje je prijavilo beli objekat u obliku cigare, dugačak oko 130 cm, kako lebdi na nebu.
Kada se kapetan Fenstermaher kasnije susreo sa pripadnikom obezbeđenja, on je bio u položaju fetusa i nije mogao da se smiri.
Prema američkim neklasifikovanim dokumentima, raketne lokacije u bivšem Sovjetskom Savezu su takođe imale identične probleme u radu tokom istog tog vremenskog perioda.
Zakon o slobodi informacija je otkrio dokumenta koja potvrđuju da su još u decembru 1948. godine NLO-i bili smešteni u Los Alamosu, mestu rođenja nuklearnog oružja. Ta ista laboratorija je testirala prvu atomsku bombu samo tri nedelje pre nego što je atomska bomba bačena na Japan.
Dokumenti tvrde da su se NLO-i konstantno pojavljivali na tom području. Nuklearna laboratorija Ouk Ridž u Tenesiju je takođe imala iskustva sa NLO-ima, kao i fabrika za preradu Hanford u državi Vašinton, a takođe i kompleks Savannah River, mesto za proizvodnju plutonijuma u Južnoj Karolini.
NLO viđenja su počela da se zapravo dešavaju na američkim raketnim lokacijama već 1962. godine. Potpukovnik Filip Mur, penzionisani pripadnik USAF u vazduhoplovnoj bazi Voker, bio je komandant u raketnom kompleksu „Seven“ koji je zadužen za lansirnu posadu ICBM. Njegova terenska ekipa je priavila jako svetlo iznad lokacije „Six“, koje je se zatim ubrzalo, odmah se zaustavilo, i odmah promenilo pravac, ni slično nečemu što su ikada ranije videli.
Svaka ICBM baza u SAD je prijavila incidente sa objektima koji su lebdeli iznad raketnih objekata. Često je osoblje USAF-a pratilo NLO-e na radaru, kako izvode manervre koji znatno prevazilaze ljudske sposobnosti. Radarski operateri su bili zapanjeni, jer su ovi objekti leteli brzinom od nekoliko kilometara na sat, pravili oštre okrete, i odmah se zaustavljali u vazduhu. Presretači vazduhoplovnih snaga su lovili neke od ovih objekata ali bezuspešno.
U vazduhoplovnoj bazi Vandenberg 1967. godine dr Robert Džejkobs (poručnik u to vreme) je rekao da je bio svedok NLO prestretanja i uništenja test leta ICBM. On je snimio lansiranje raketa sa teleskopskom kamerom. Veštačka bojeva glava, pri brzini od 8.000-9.500 km/h, pogođena je četiri puta i uništena od strane NLO-a kog je uhvatio na filmu. CIA je zaplenila njegov film.
Pre nego što je CIA uzela film, Džejkobsov nadređeni, major Mensman, koristeći lupu, detaljno je proučio film. Evo šta je on video: Oblik je bio klasičan disk sa podignutim balonom u centru. Čitav donji tanjir je sijao, i polako se okretao. Kako je ispalio snop svetlosti na veštačku bojnu glavu USAF-a, tanjir se prvo pozicionirao da nacilja i puca, a sve se to događalo pri brzini od oko 9.500 km/h.
U još jednom bliskom susretu, kapetan USAF-a Džej Ernšav u vazduhoplovnoj bazi Voren u Vajomingu je 1965. godine bio komandant te lokacije. Oficir kontrole bezbednosti ga je pozvao da prijavi čudne objekte, od 5 do 6 duguljastih svetala je lebdelo iznad kapije. U međuvremenu, lokacije za lansiranje raketa u Severnoj i Južnoj Dakoti su prijavile slične incidente.
Major Gejlan King, penzionisani pripadnik USAF-a u vazduhoplovnoj bazi Elsvort u Severnoj Dakoti je 1966. godine prijavio da je tanjir lebdeo nad njegovom raketnom lokacijom sa crvenkastim svetlom usmerenim na rakete.
Kapetan Dejvid Šindel, u vazduhoplovnoj bazi Minot u Severnoj Dakoti je 1966. godine prijavio oko njegovih raketnih lansera viđen objekat sa oko 200-250 cm u prečniku. Sve njegove rakete su isključile “status upozorenja“ i ugasile se dok je ovaj objekat leteo.
Štaviše, prema Hejstingsovom internet sajtu, u oktobru 2012. godine se dogodilo više NLO incidenata na lokacijama ICBM u Montani.
U međuvremenu, svetska zajednica već zna, iz prve ruke, destruktivnu moć nuklearne energije, a Japan je broj jedan u ovoj hit paradi:
(1) 6. avgusta 1945. godine, napad atomskim bombama na Hirošimu sa 70.000 prijavljenih mrtvih (a verovatno ih je više)
(2) 9. avgusta 1945. godine napad atomskim bombama na Nagasaki sa 39.000 prijavljenih mrtvih (a verovatno ih je više)
(3) 5. decembara 1965. godine na obali Japana, „Broken Arrow“ – avion američke mornarice sa jednom nuklernom bombom je pao sa „USS Ticonderoga“ u vodu na dubinu od 8 metara, i nikada nije izvađen
(4) Mart 1981. godine– 100 radnika je slučajno izloženo dozama zračenja od 155 milirema dnevno tokom popravke nuklearne elektrane
(5) Jun 1999. godine– neispravnost kontrolne šipke u fabrici „Šika“ je operatere izložilo nekontrolisanom zračenju,
(6) Nuklearna nesreća Tokaimura– nesreća u pogodnu za preradu uranijuma je tri radnika izložila prekomernom zračenju, dvojica su umrla a 116 njih su primili velike doze,
(7) 11. mart 2011. godine– Nuklearna elektrana Fukušima je iskusila tri eksplozije, dokazujui da je Kineski sindrom realnost. Zatim će se održati Olimpijske igre (2020. godine) u zonama zračenja Fukušime.
Ne samo to, svetska zajednica već zna da smrtonosna nekontrolisana nuklearna energija uništava ljude i bez rata. Černobilj (1986. godine) je pravi primer kako to funkcioniše, gde je 800.000 zdravih ruskih i ukrajinskih žrtava Čerbnobilja (prosečne starosti od 33 godine) radilo na kontroli širenja radijacije. Preko 120.000 njih je umrlo, a još 30%-40% njih je nesposobno za život sa hroničini bolestima, i genetskim trajnim oštećenjima njihovih potomaka. Da, oštećenja od zračenja se prenose sa generacije na generaciju.
Štaviše, Černobilj je primer da nesreće nuklearnog zračenja dovode do bolesti i štete nedužnim građanima koji su bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. U Ministarstvu zdravlja Ukrajine je registrovano njih 2.397.863 ljudi koji dobijaju zdravstvenu zaštitu vezano za Černobilj. Od toga su njih 453.391 deca – a ni jedno od njih nije rođeno u vreme nesreće. Njihovi roditelji su bili deca 1986. godine. Ova deca imaju niz bolesti: respiratorne, digestivne, muskuloskeletne, bolesti očiju, bolesti krvi, rak, urođene anomalije, genetske abnormalnosti, traume.
Sudeći po 70-godišnjem iskustvu Japana sa nuklearkama i tekućom štetom koja se prenosi sa generacije na generaciju, i uništenje preživelih u Černobilju, čini se da NLO-i mogu biti na tragu nečega kada manipulišu nuklearnim bojevim glavama, ali opet, šta je sa kredibilitetom svih penzionisanih vojnih oficira koji su pričali o NLO-ima koji su lebdeli nad lokacijama ICBM raketa?
Da li su vojni oficiri koji su bili nadležni za tajne vojne instalacije, koje su sadržale dovoljno nuklearne snage da raznesu delove Zemlje?
Morate da se zapitate šta se događa i da li NLO-i šalju poruku?
© 2018 Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
