Kad se pomisli da francuska politika ne može dublje da potone u nepoverenje, pojavi se novi rekord.
Emanuel Makron, predsednik koji je pre osam godina ušao u Jelisejsku palatu s aureolom reformatora, sada se suočava s najnižim rejtingom u istoriji Pete Republike: Samo 11 odsto građana mu daje podršku. To nije samo pad: To je sunovrat.
Prema istraživanju Verian instituta za Le Figaro Magazine, Makron je izjednačen sa svojim socijalističkim prethodnikom Fransoa Olandom, koji je 2016. godine imao isti rezultat.
Ironično, upravo mu je Oland tada otvorio put ka vlasti, odustavši od drugog mandata zbog nepopularnosti. Sada, osam godina kasnije, Makron je stigao do iste tačke – i možda još dublje.
Edi Votren-Dimen, čovek koji nadgleda javne ankete u Verianu, ne okoliša: „Emanuel Makron je bez sumnje najmanje popularan predsednik Pete Republike.“ Kaže da je nezadovoljstvo rezultat političkog „habanja“ posle dugog boravka na vlasti, ali i pogrešnih poteza: Pre svega odluke da prošlog jula raspusti parlament i raspiše prevremene izbore. Rezultat: Blokada institucija, zemlja bez budžeta i politička paraliza.
„Francuzi mu to nisu oprostili. Vide u tome samovolju i neshvatljivu odvojenost od stvarnog života“, kaže Votren-Dimen za The Telegraph. „Veza između predsednika i naroda danas je napukla, možda i nepovratno.“
Makron, kako primećuju analitičari, sve češće deluje zatvoren, tvrdoglav i udaljen od svakodnevnih briga svojih građana. I to više nije samo percepcija: To se oseća u svakoj anketi, u svakom razgovoru u kafićima od Marseja do Lila.
Zanimljivo je da su stariji birači, koji su ga ranije podržavali, sada najviše razočarani. Njegov rejting među penzionerima pao je za 11 poena, a kod građana starijih od 65 godina za 9. „Oni su najosetljiviji na stabilnost i kontinuitet, a Makron im je to oduzeo“, dodaje Votren-Dimen.
Nekada su mu davali kredit zbog ekonomije i spoljne politike. Danas ni to ne drži vodu: Dug raste, deficit zabrinjava, a planirane uštede dodatno iritiraju javnost. I ono što mu je bila poslednja prednost – reputacija ozbiljnog državnika – sada bledi. „Deluje nejasno, nepredvidivo. Mnogi smatraju da Francuska više ne igra glavnu ulogu, uprkos njegovim pokušajima da to dokaže“, ocenjuje Votren-Dimen.
U međuvremenu, njegov premijer Sebastijen Lekornu beleži rast: Pet poena više od septembra, sada na 26 odsto podrške. Stariji građani i penzioneri ga čak sve više favorizuju. Deluje kao da je Makron ostao sam, dok i njegovi najbliži saveznici polako prelaze u Lekornuov tabor.
Najpopularniji političar u zemlji, po istom istraživanju, jeste Žordan Bardela: Tridesetogodišnji lider Nacionalnog okupljanja, sa 45 odsto pozitivnih ocena. Njegova mentorka Marin Le Pen, uprkos nedavnoj presudi i zabrani kandidovanja, drži drugo mesto sa 40 odsto. Treći je Eduar Filip, nekadašnji Makronov premijer, koji ga je javno pozvao da se povuče pre isteka mandata.
A šta Francuzi misle? Tri četvrtine njih ne podržava predsednika, a više od polovine bi želelo da ode pre isteka mandata 2027. godine. On, međutim, to odlučno odbija. „Sa Makronom, ne odbacuje se politika: Odbacuje se čovek“, kaže Votren-Dimen.
Nije prvi put da Francuska ima predsednika koji gubi kontakt s narodom: Ali ovaj put nešto je drugačije. Umor je dublji, poverenje tanje, a osećaj stagnacije gotovo opipljiv.
I dok se Makron trudi da zadrži međunarodni sjaj, kod kuće mu svetla sve više blede. Možda je to samo prolazna faza, a možda početak kraja jednog političkog doba. Francuska, kao i obično, čeka sledeći potez: Ali ovaj put s mnogo manje strpljenja nego pre.
Webtribune.rs
