Sigurno ste čuli za alternativne dimenzije i univerzume. Mnogi veruju da nas samo jedna frekvencija deli od alternativnog postojanja. Drugi pak tvrde da se bića iz drugih dimenzija stalno pojavljuju u našem svetu kao u filmu „Autostoperski vodič kroz galaksiju“.
Sledeća priča dolazi iz Španije, gde jedna žena tvrdi da se probudila i shvatila da joj se život potpuno promenio. Ona se seća potpuno drugačije realnosti od one u kojoj sada živi.
Lerina Garsija (41), obrazovana žena i stručnjak, otvorila je oči jednoga jutra i shvatila da se nalazi u alternativnom univerzumu koji se razlikuje od njenog dotadašnjeg života.
[adsenseyu1]
Njeno iskustvo je zabeleženo 2008. godine, kada je pokušala da pronađe pomoć na internetu. Ona je na jednom forumu ostavila sledeću poruku:
„Pozdrav, moje ime je Lus, imam 41 godinu i mislim da sam prešla u paralelni univerzum.
Nisam želela to nikome da ispričam jer mi ne bi verovali, a verovatno bi i pomislili da sam luda. Ako je neko imao slično iskustvo kao ja, molim da me kontaktira na imejl.
Jednog dana sam se probudila i sve je bilo drugačije. Nisam putovala kroz vreme i našla sam se u istoj godini i istom danu kada sam legla u krevet, ali je mnogo toga bilo drugačije.
Dovoljne su bile sasvim male stvari da shvatim da su stvari ispale nekako drugačije.
Pre 4 meseca sam se probudila u svojoj kući u kojoj sam živela 7 godina i primetila sam da je posteljina na mom krevetu bila drugačija, mada tome nisam davala značaj na početku.
Krenula sam na posao u svoju firmu u kojoj sam radila 20 godina. Međutim, kada sam došla do svoje kancelarije, na njoj je pisalo neko drugo ime.
Pomislila sam da sam promašila vrata, ali nisam. Proverila sam na internetu i saznala da još uvek radim u toj firmi, ali na drugom odeljenju i kod drugog direktora, kog nisam uopšte poznavala. Otišla sam u kancelariju i rekla da sam bolesna, a zatim otišla kući.
[adsenseyu1]
Sve u mom CV-u je bilo isto, ali se ne sećam da sam promenila odeljenje.
Otišla sam u zdravstvenu ustanovu kako bih se testirala na drogu i alkohol i nisu pronašli ništa. Otišla sam na posao sledećeg dana, mada se nisam osećala svojom, što su i drugi primetili.
Moj stan je bio potpuno isti.
Onda mi je palo na pamet da sam možda imala nekakvu amneziju i zaboravila izvestan period vremena, ali sam odmah otišla na internet i utvrdila da je onaj datum koji bi trebalo da bude i da su vesti iste kao pre neki dan.
Pre šest meseci sam raskinula sa partnerom sa kojim sam bila 7 godina i započela novu vezu sa čovekom iz komšiluka.
Međutim, tog dečka iz komšiluka više nema i ne mogu nigde da ga nađem, a ja sam sada ponovo sa dečkom sa kojim sam raskinula pre 6 meseci. Zaklela bih se da nije bilo tako i kunem se da sam zdrava.
Otišla sam kod psihijatra, koji mi je rekao da su u pitanju halucinacije izazvane stresom, ali znam da nije tako.
Moja porodica se ne seća da je moja sestra imala operaciju ramena pre par meseci i drugih sličnih sitnica.
Nažalost, ne sećam se važnijih pojedinosti iz vesti, ali mislim da je sve ostalo većinom isto.
[adsenseyu4]
U mom ormanu sada ima neke odeće za koju znam da je nisam kupila. Ne znam šta se dogodilo, ali to nije moja stvarnost.
Molim vas, ako je iko imao slično iskustvo, neka me kontaktira.
Već par meseci iščitavam sve moguće teorije i gotovo sam ubeđena da sam nekako prešla u drugi univerzum, ali nemam ni najmanju predstavu kako.
Molim vas da se suzdržite od sarkastičnih komentara jer je ovo za mene veoma ozbiljno“.
Slična priča se dogodila i u Japanu. Čovek je odleteo avionom u drugu državu sa sasvim validnim pasošem da bi posle saznao da za njegovu državu niko nije čuo.
Ovaj neobični događaj se odvio u Tokiju početkom devedesetih godina.
Čovek je bio jako besan i šokiran što su ga japanski carinici priveli. Jednostavno nisu postojali nikakvi zapisi o državi iz koje je on došao.
[adsenseyu4]
Iako postoje pasoši nepostojećih država, koji služe kao kamuflaža, ovaj pasoš je bio pravi i imao je pečate prethodnih carina na nekoliko strana, pa čak i japanske pečate iz neke od prethodnih poseta.
Čovek je bio dobro opremljen, kavkaske rase, i rekao je da je njegova država postojala u Evropi više od 1.000 godina. On je kod sebe imao prave novčanice iz nekoliko evropskih država, međunarodnu vozačku dozvolu i govorio je nekoliko jezika.
On je na kraju zahtevao da razgovara sa vlastima jer je bio ubeđen da je u pitanju nekakva šala.
Pošto je zadržan u jednoj malenoj sobi na aerodromu 14 sati, jedan vladin zvaničnik se smilovao i prebacio ga u hotel.
Naređeno mu je da ostane u hotelu dok ne odluče šta će uraditi s njim. Japanci su bili jednako zatečeni koliko i ovaj misteriozni čovek koji više nema svoju državu.
Iako je imigracionim zvaničnicima rečeno da čuvaju njegovu sobu, on je nekako uspeo da napusti hotelsku sobu koja se nalazila na 15. spratu.
Pokrenuta je detaljna potraga za ovim čovekom širom Tokija, ali on nikada nije uhvaćen.
Postoji još jedna priča koja se dogodila u Kolumbiji i koja upućuje na postojanje paralelnih univerzuma.
Prema navodima svedoka, jedan ugledni profesor je napustio zgradu Andskog univerziteta (ULA), prošetao parkingom do svog automobila i seo u njega. Mnogi su ga videli kako je šetao ka kolima, a neki su čak naveli i da im je mahao.
Profesor je otvorio vrata automobila, ušao unutra, seo i zatvorio vrata. Auto je nepokretno stajao. Par radoznalih studenata je zatim prišlo automobilu, pri čemu su otkrili da je automobil prazan.
Ovo su samo neki od primera putovanja kroz paralelne univerzume. Ali da li su to samo tabloidske priče ili stvarno postoji neki način za prelazak u drugi univerzum?
Termin paralelni univerzum je raširio Hju Everet III 1954. godine. On je dao teoriju da postoji nekoliko srodnih univerzuma koji postoje paralelno, granajući se i zalazeći nekim svojim delovima u druge univerzume. Svaki univerzum ima slično poreklo, ali različite događaje.
Svi znamo koliko naš mozak ume da bude moćan i znamo da snovi umeju da se poigraju sa realnošću, ali da li je moguće da su neki od nas slučajno završili u drugom univerzumu?
Webtribune.rs
