Uprkos tome što opozicionari redovno ističu da ni po koju cenu ne bi sarađivali sa Aleksandrom Vučićem, u stvarnosti se neretko dešava da ljuti protivnici postanu saradnici.
Ta saradnja i podrška po pravilu imaju cenu u vidu mesta u vladi, obećane čelne funkcije u prestonici, novih velikih investicija ili u slučaju Čajetine, nesmetani završetak gondole.
Jučerašnje pomirenje šefa države i prvog čoveka Čajetine Milana Stamatovića ne bi trebalo da bude veliko iznenađenje, posebno ako se ima vidu da on nije prvi političar koji je “posle jednog razgovora” pronašao zajednički jezik sa predsednikom.
Dugogodišnje nesuglasice čajetinskog rukovodstva i republičke vlasti, koje su eskalirale nakon projekta izgradnje gondole na Zlatiboru, završile su se na bajkovit način – dojučerašnji politički protivnici Vučić i Stamatović zaboravili su teške reči, najvljujući novo poglavlje u odnosima.
A imalo se šta i zaboraviti.
“Braća Vučić su proslavila u Beču prvu milijardu evra, oteli su mnoge firme, reketiraju, ucenjuju, prate i prisluškuju porodice, decu, žene neistomišljenika, otimaju banje, žele i Zlatibor…“ ovo i mnogo toga imam prilike da čujem u razgovoru sa poslovnim ljudima, koji su nažalost preživeli i doživeli da im neko uzima firme, da im ne da da investiraju”, govorio je svojevremeno Stamatović, kojeg su naprednjaci opisivali kao “kriminalca” i “lokalnog šerifa”.
Ipak, posle najave da će Zlatibor i čitav njegov okrug dobiti novac od republičke vlasti, Stamatović je zaboravio sve Vučićeve “grehove” i najavio dijalog.
“Država će pomoći koliko može”, naglasio je Vučić po otvaranju žičare, dodajući da ga “ne zanima ko je na vlasti i ko je došao na ideju da gradi gondolu” i da Stamatoviću nije trebalo više od jednog razgovora sa njim da ga ubedi da je potrebno da dobije potrebne dozvole.
Istini za volju, Stamatović nije jedini opozicionar koji je uvideo da je sa predsednikom Srbije moguća saradnja i da Vučić nije toliko “težak čovek”.
Gordana Čomić – mesto u vladi dovoljno da se sve zaboravi
Posle gotovo 30 godina političkog delovanja kroz različite funkcije u Demokratskoj stranci, zalaganja za ljudska prava žena i borbu za demokratiju, Gordana Čomić, bivša visoka funkcionerka ove partije, odlučila je da svoju misiju nastavi u Vladi Srbije, skrojenoj po volji Aleksandra Vučića.
Dok je bila deo DS, Čomić je isticala da se vlast SNS obraća “isključivo svojoj podršci, hraneći je netrpeljivošću prema opoziciji, negujući verbalno smeće umesto jezika u institucijama, medijima i celom javnom prostoru”.
Takođe, neretko je isticala da Vučić krši Ustav i “iskače iz svojih nadležnosti”, ali je ove godine, nakon razgovora sa predsednikom Srbije i premijerkom Anom Brnabić, shvatila da je saradnja ipak moguća, navodeći da nadležnosti koje je preuzela predstavljaju politiku za koju se bori poslednjih 30 godina.
“Što se tiče Gordane Čomić nikada se ni u čemu nismo slagali. Njena porodica i ona su bili najistaknutiji u borbi protiv mene. To me nije sprečilo da sednem sa premijerkom da razgovaram sa Anom (Brnabić), kasnije i sa Gordanom da li može da pomogne svojim evropskim pristupom”, objašnjavao je Vučić kako je došlo do saradnje.
Aleksandar Šapić – mogućnost saradnje otvorila priča o mestu gradonačelnika
Bivši politički saradnik Dragana Đilasa, aktuelni predsednik opštine Novi Beograd i lider Srpskog patriotskog saveza(SPAS) Aleksandar Šapić jedan je od onih koji nije odoleo Vučićevom pozivu. Nakon jednog razgovora sa predsednikom, pošto je “dvojac sa Novog Beograda” preplivao reku nakon izbora, zaboravljene su međusobne teške reči i sukobi sa predstavnicima prestoničke vlasti. Danas je Šapić, kako sam tvrdi, na pragu da razvije i prijateljstvo sa šefom države.
Podsetimo, lider SPAS-a je nedavno izjavio i da je daleko lakše voditi jednu opštinu kad postoje direktni kanali komunikacije sa svim nivoima vlasti i istakao da je neuporediva saradnja sa Aleksandrom Vučićem i Draganom Ðilasom, sa kojim je sarađivao pre 11 godina.
Napomenuo je i da će, ukoliko odnos sa Vučićem bude i dalje nastavio da poprima prijateljski karakter, učiniti sve da ga sačuva jer se često zaboravlja koliko je u današnje vreme teško steći i sačuvati prijatelja.
“Ukoliko sa Vučićem budem produbljivao saradnju na bilo koji način to neće značiti da ću se poput mnogih skrivati iza autoriteta i gromnog političkog kišobrana koji on već godinama nosi”, rekao je Šapić za Blic.
Imajući u vidu rezultate bojkot kampanje u prestonici, gde je manje od 40 odsto glasača izašlo na izbore, dogovor Aleksandra Vučića sa predsednikom opštine Novi Beograd i prvim čovekom SPAS logičan je sled događaja. Posebno ako se uzme u obzir popularnost koju Šapić ima u najbrojnijoj beogradskoj opštini, njegovu zainteresovanost za lokalnu politiku i činjenicu da u prestonici protivinici vlasti mogu da naprave ozbiljniji rezultat.
Upitan da li njegov dogovor sa Vučićem podrazumeva da ga podrži za predsednika 2022, a on njemu zauzvrat pomogne da dođe do mesta gradonačelnika, Šapić je rekao da to zavisi od procene.
“Videću kakve će procene tada biti, kakave će mi biti šanse. U ovom momentu je potencijalna kandidatura relativno daleko. Gradom Beogradom se bavim 10 do 12 godina”.
Boško Ničić – od “niko normalan ne bi sa SNS” do njihovog poverenika
Vrata saradnje Vučić je otvorio i Bošku Ničiću, lideru nekada opozicionog pokreta “Živim za krajinu”.
On je u septmebru 2017. godine postao i član Srpske napredne stranke, nakon čega je imenovan i za povernika te partije za Timočku krajinu.
Pre toga je Ničič, tokom predizborne kampanje u Zaječaru 2017. godine, isticao da nikada neće sarađivati sa SNS, jer to “niko normalan ne bi učinio”.
“Sa ovakvom Srpskom naprednom strankom, kakva je bila ova što je do sada vodila Zaječar, teško da bi mogao bilo ko normalan da stupa u bilo kakvu saradnju”, rekao je on u februaru pomenute godine, da bi u septembru promenio ploču.
“Svako ko je razuman će shvatiti da je dobrobit grada da se dve najjače politike spoje. Od danas, ja ću delovati kao najiskreniji član SNS”, poručio je Ničić po prijemu u novu političku organizaciju.
Podrška lokalnoj vlasti i redovne dotacije iz državnog budžeta, bile su dovoljne da opozicionar iz Zaječara okrene ćurak i uvidi da je ipak bolje biti na strani Aleksandra Vučića.
Da li zbog razuma i opšteg dobra, kako je to rekao Ničić, ili zbog želje da zadrže ili dobiju funkcije, dojučerašnji Vučićevi protivnici postajali su veliki saradnici. Po pravilu ta pružena ruka saradnje imala je cenu. Jer u politici je sve na prodaju – pa i lojalnost.
Vojislav Milovančević (Nova.rs)
