Dok svet pokušava da održi makar privid stabilnosti, Kina povlači poteze koji odavno nisu samo simbolični.
U novom petogodišnjem planu razvoja, koji je objavio južnokineski list SCMP, Peking jasno poručuje: Namera je da se ojačaju „strateške sposobnosti odvraćanja“ kako bi se obezbedio globalni balans moći.
Prvi put se u zvaničnom dokumentu otvoreno povezuje razvoj nuklearnog potencijala sa očuvanjem međunarodne stabilnosti.
Na papiru to zvuči kao deo rutinskog državnog plana, ali ton između redova odaje nešto više — promenu paradigme. Prema analizi Timotija Hita iz RAND korporacije, Kina „verovatno planira povećanje arsenala kako bi osigurala pouzdanu sposobnost uzvraćanja“. On procenjuje da bi broj bojevih glava mogao da poraste i do oko 1000.
Trenutno, prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Kina ima oko 600 nuklearnih bojevih glava, a svake godine dodaje oko stotinu novih. Za poređenje: Sjedinjene Američke Države raspolažu sa 5177, dok Rusija ima 5459 bojevih glava. U toj računici, razlika je i dalje ogromna, ali tempo rasta Kine deluje kao signal — možda ne pretnja, ali svakako poruka.
Zhou Bo, penzionisani pukovnik Narodnooslobodilačke armije, potvrđuje da cilj nije agresija već odvraćanje: „Proširenje arsenala služi tome da nijedna zemlja ne pomisli da može prva da upotrebi nuklearno oružje protiv Kine.“ Ta izjava deluje umirujuće, ali između redova stoji poruka o novom samopouzdanju.
Kina, barem zvanično, i dalje zadržava politiku neprve upotrebe nuklearnog oružja. Međutim, dok predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp poziva Peking da se uključi u razgovore o nuklearnom razoružanju, Kina taj poziv odbacuje. Razlog je uvek isti: Neravnopravnost u odnosu na nuklearne sile SAD i Rusije.
Neki posmatrači smatraju da ovim tempom Peking zapravo pokušava da uđe u novu ligu — onu u kojoj broj bojevih glava više nije samo broj, već diplomatski alat. I tu leži suština: Ova priča nije samo o nuklearnim bombama, već o poziciji u svetu koji se ponovo deli na blokove.
Ostaje pitanje — dok Kina juri paritet, da li svet juri u istom smeru? Ili možda, kao i mnogo puta do sada, kasni za sopstvenim strahovima.
Webtribune.rs
