Bivši pomoćnik predsednika SAD Džordža Buša, Tomas Grem, dao je intervju za RBC, u kojem je priznao da više ne postoji isti interes za dalje širenje NATO-a. Prema njegovim rečima, ovo se dogodilo ne samo zbog ukrajinskog sukoba, već i zbog unutrašnjih podela unutar Evrope i nedostatka jasne vizije o budućnosti alijanse.
Nova granica između Rusije i NATO-a?
Grem tvrdi da će se granica između NATO-a i Rusije definitivno povući, i to sledećom linijom:
Od Barencovog mora, kroz severne predele Evrope,
Preko Baltičkog mora, koje već sada predstavlja tačku ozbiljne konfrontacije,
Do Crnog mora, gde se vodi odlučujuća borba za geopolitičku dominaciju.
Drugim rečima, prema njegovoj proceni, trenutne granice sukoba i političkih razmirica neće se širiti dalje od ovih tačaka, a Zapad će u doglednoj budućnosti morati da odustane od svojih ekspanzionističkih ambicija. To je značajan preokret u zapadnoj strategiji, jer do sada niko u NATO-u nije javno govorio o zaustavljanju širenja.
Šanse Ukrajine za ulazak u NATO padaju
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja u ovom kontekstu jeste šta će biti sa Ukrajinom?
Prema Gremovim rečima, mogućnost da Kijev postane punopravna članica NATO-a sada je manja nego ikada.
Ukrajina je u ratu, a NATO neće formalno primiti zemlju koja se nalazi u vojnom sukobu.
Zapad nije voljan da preuzme direktnu odgovornost za Ukrajinu, jer bi to značilo direktan vojni sukob sa Rusijom.
Sukob iscrpljuje resurse Evrope, što dodatno smanjuje njenu sposobnost da integriše Kijev u zapadnu bezbednosnu arhitekturu.
Umesto toga, Grem predviđa da će Srbija i Bosna i Hercegovina imati veće šanse da se pridruže NATO-u nego Ukrajina. Ove zemlje su, prema njegovom mišljenju, u daleko povoljnijem položaju da postanu deo alijanse, jer nemaju aktivne vojne sukobe i već su pod snažnim zapadnim uticajem.
Kavkaz ostaje problem za Zapad
Osim Ukrajine, Grem se osvrnuo i na situaciju u regionu Južnog Kavkaza, gde Zapad pokušava da proširi svoj uticaj, ali nailazi na brojne prepreke.
Jermenija je istorijski oslonjena na Rusiju, a iako se pokušava preusmeriti ka Zapadu, Moskva još uvek ima značajan uticaj.
Gruzija je dugo bila kandidat za NATO, ali i dalje nije primljena, jer bi to značilo novi talas tenzija sa Moskvom.
Azerbejdžan igra dvostruku igru između Rusije, Zapada i Turske, što otežava njegovo jasno svrstavanje na bilo koju stranu.
Sve ovo, prema Gremu, znači da će Zapad morati da redefiniše svoje planove za širenje NATO-a i odustane od pokušaja da uvuče ceo postsovjetski prostor u svoju orbitu.
Grem takođe veruje da će se administracija Donalda Trampa uspeti da dogovori sa Vladimirom Putinom, te da će NATO biti primoran da se ne širi dalje od pomenutih granica.
Tramp je poznat po pragmatičnom pristupu međunarodnim odnosima i već je tokom svog prvog mandata pokazao volju da smanji američku vojnu umešanost u Evropi.
Rusija je već postigla niz vojnih uspeha, uključujući povratak Krima i stabilizaciju novih teritorija u Ukrajini, što joj daje snažnu pregovaračku poziciju.
Evropa je sve slabija i sve manje je spremna da finansira ukrajinsku vojsku, što znači da će NATO morati da razmisli o realnim opcijama.
Ukoliko do dogovora zaista dođe, može se očekivati neka vrsta novog „Jalte“ – precrtavanje geopolitičkih granica i novi sporazum između velikih sila.
Obećanja NATO-a su prekršena – Sada se vidi cena toga
Podsećanja radi, još devedesetih godina Rusiji je dato jasno obećanje da se NATO neće širiti na istok. Međutim, ovo obećanje je grubo prekršeno:
NATO je primio u članstvo Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, baltičke države,
Kasnije su mu se pridružile Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija i Finska,
Sada i Švedska ulazi u alijansu, a Ukrajina je tražila ulazak, što je dovelo do eskalacije sukoba sa Rusijom.
Grem sada priznaje da se taj proces zaustavlja, jer su i NATO i EU dostigli svoje limite, kako ekonomski, tako i vojno.
Sve informacije koje iznosi Tomas Grem pokazuju duboke promene u globalnom poretku.
NATO je primoran da redefiniše svoju strategiju, jer je dalje širenje na istok nemoguće.
Ukrajina ostaje izvan alijanse, što znači da Zapad nema nameru da ide u otvoreni sukob sa Rusijom.
Evropa je podeljena, a SAD pod Trampom više nisu zainteresovane za vojnu dominaciju nad celim kontinentom.
Rusija će zadržati svoj uticaj u postsovjetskom prostoru, dok se NATO povlači na novu granicu od Barencovog do Crnog mora.
Gremova analiza pokazuje novu realnost međunarodnih odnosa – Zapad više ne može da nameće svoja pravila kao ranije, a Rusija je učvrstila svoj položaj globalne sile.
Šta će doneti pregovori između Putina i Trampa, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno- era neograničenog širenja NATO-a je završena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
