Petnaest meseci posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, stvari i dalje stoje, a nervoza je sve vidljivija.
Advokat Toma Fila kaže za RT Balkan da se “nije se mrdnulo”, jer se tužilaštvo međusobno podelilo, pa se ceo slučaj, kako tvrdi, lomi preko ljudi koji čekaju pravdu i žele da se utvrdi ko je kriv. Po njemu, sve traje predugo i više liči na obračun između tužilaštava nego na postupak koji ide svojim tokom.
U isto vreme, Apelacioni sud u Beogradu je na sednici početkom februara ukinuo odluku Višeg suda o potvrđivanju optužnice za pad nadstrešnice, koji se desio 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi.
Apelacija je naložila da se o optužnici ponovo odlučuje, pa je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U pitanju je optužnica Višeg tužilaštva protiv predsednika Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu Milutina Savovića, člana komisije Biljane Krstić i menadžera za razvoj investicija “Infrastruktura Železnica Srbije” Slobodanke Katanić, zbog propusta u vezi sa padom nadstrešnice.
Ključni problem koji je Apelacioni sud istakao deluje banalno, ali bez njega nema ni daljeg postupka: Viši sud je, navodi se, morao prvo da utvrdi da li je optužnica podneta od strane ovlašćenog tužioca, jer je to osnovno pitanje od kojeg zavisi sve ostalo.
U odluci se navodi da Apelacioni sud u Beogradu rešenjem, uvažavanjem žalbi, ukida prvostepeno rešenje i vraća predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se žalbama ističe da je pobijano rešenje doneto uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer u obrazloženju nisu navedeni razlozi o svim odlučnim činjenicama, dok su oni koji su dati nejasni i nedovoljni, pa se pravilnost i zakonitost za sada ne mogu ispitati.
Sud dodaje i da u “žalbenom rešenju nisu dati jasni, razumljivi, neprotivrečni i nedvosmisleni razlozi” za ocenu prvostepenog suda da postoji optužba ovlašćenog tužioca, zbog čega se nije upuštao u ocenu ostalih žalbenih navoda branilaca okrivljenih, već je insistirao da se prvo razreši ko je ovlašćen za podnošenje optužnice.
Ono što upada u oči jeste da je ovo drugi put da je apelacija ukinula odluku o potvrđivanju optužnice, i to iz istih razloga. Troje optuženih sumnjiče se da su svojim profesionalnim propustima i nesavesnim radom izvršili teško delo protiv opšte sigurnosti.
Prema navodima, članovi komisije nisu izvršili tehnički pregled rekonstruisanog objekta onako kako to struka zahteva i propisuje, a na osnovu njihovog izveštaja da je sve u redu izdata je probna dozvola od godinu dana za rad stanice. U praksi, takve “probne” dozvole umeju da deluju kao formalnost, ali ovde su postale jedna od tačaka oko koje se danas lome i pravna i javna pitanja.
Dodatni zaplet je u tome ko je uopšte nadležan za ovu optužnicu. Ovu optužnicu je podiglo Više tužilaštvo u Beogradu, a vrhovni tužilac Zagorka Dolovac je predmet zatim dodelila Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Sada je sporno ko je od ta dva tužilaštva nadležan, što je, posmatrano sa strane, jedan od onih birokratskih čvorova koji umeju da zakoče i najjednostavnije stvari, a ovde se radi o postupku sa ogromnim posledicama.
Paralelno sa tim, za pad nadstrešnice vodi se i postupak pred Višim tužilaštvom u Novom Sadu, dok Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) vodi finansijsku istragu koja se tiče projekta rekonstrukcije pruge. Vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu obustavilo je krivični postupak bivše direktorke “Infrastruktura železnice Srbije” Jelene Tanasković, nekadašnjeg ministra Gorana Vesića, njegove zamenice Anite Dimoski, kao i izvestioca Republičke revizione komisije Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića, odgovornih za stručni nadzor nad izvođenjem radova, u slučaju “Nadstrešnica”.
U optužnici su ostali nekadašnji direktor “Infrastruktura železnica Srbije” Nebojša Šurlan, odgovorni projektant građevinske konstrukcije Slobodan Naumović, glavni projektant idejnog projekta Milan Jelkić, glavni projektant projekta za građevinsku dozvolu Ljiljana Milić Marković, lice odgovorno za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu Jasna Stojiljković Milić, kao i Zorica Slavković Marjanović i Dušan Janković, koji su odgovorni za izvođenje građevinskih radova. Tužilaštvo se žalilo.
Zbog svega toga u optužnicama u Beogradu i Novom Sadu pominju se različita imena, što javnosti često zvuči kao da postoje dve priče koje se ne dodiruju, iako je događaj isti.
U jednom gradu se govori o propustima komisije i probnoj dozvoli, u drugom se otvaraju pitanja stručnog nadzora, projekata i odgovornosti za izvođenje radova. Kada se na to doda spor oko nadležnosti, dobijaju se slojevi koji su pravno možda objašnjivi, ali ljudima koji čekaju odgovor deluju kao beskrajno odlaganje.
U toj atmosferi, Fila ide i korak šire, pa u izjavi za RT Balkan povezuje sadašnji zastoj sa načinom izbora tužilaca. Kaže da je svojevremeno bio protiv toga da se tužioci biraju među sobom, a ne u Skupštini Srbije, uz obrazloženje da, kada se tužilac izabere, onda može i da se smeni, dok “ovako ne može”.
I onda izgovara rečenicu koja se, hteli-ne hteli, vraća kao refren: “Sada smo došli do toga, da 15 meseci od tragedije, nemamo nijednu optužnicu ni u Novom Sadu, ni u Beogradu. Nikako da proces krene.” Dodaje da je, držeći se pravila gradnje, “vrlo jednostavno” utvrditi ko je šta rekao ili nije rekao, potpisao ili nije potpisao, ali da se to ne dešava jer su se tužilaštva podelila, pa se sve prelama preko onih koji čekaju pravdu.
U pozadini ide i finansijska istraga: od avgusta prošle godine JTOK proverava finansijske zloupotrebe u projektu modernizacije i rekonstrukcije pruge od Beograda do granice sa Mađarskom, u koji spada i obnavljanje zgrade stanice u Novom Sadu. Ovom istragom su, osim bivšeg ministra Vesića i ostalih, obuhvaćeni i bivši ministar Tomislav Momirović. Tužilaštvo sumnja da su svi osumnjičeni zajedno oštetili državni budžet za 115 miliona dolara.
A kada se sve sabere, brojke, nadležnosti, dva koloseka postupaka i isti datum koji se stalno vraća, ostaje ono najosnovnije pitanje: kako sistem, uz sve procedure i institucije, stiže do jasnog odgovora u slučaju u kojem je poginulo 16 ljudi.
Za sada, makar po dokumentima i po onome što se vidi spolja, taj odgovor se i dalje odlaže, a to odlaganje otvara još jedan krug nedoumica o tome šta će biti presudno u nastavku – pravna forma, nadležnost ili konačno ulazak u suštinu odgovornosti.
