CIA je objavila oko 300 dokumenata iz perioda 1991-1995, koji se najvećim delom odnose na ratove u Hrvatskoj i BiH. Obimna dokumentacija sadrži mnoštvo podataka o ratnim dešavanjima na ovim prostorima.
Bil Klinton, bivši američki predsednik, je najavio da će početkom oktobra povodom ovih dokumenata organizovati okrugli sto.
U dokumentima s kraja 1991. godine vidi se američka neodlučna pozicija da li da prizna nezavisnost Slovenije i Hrvatske, jer su, s jedne strane, verovali da bi priznanje moglo izazvati rat, a nepriznanje uverenje kod evropskih država da se drže po strani u narastajućoj krizi .
U pomenutom dokumentu od 19. decembra, kao najverovatniji scenario za BiH su „rasprostranjeno nasilje i građanski konflikt“.
„Odluka Nemačke i drugih zemalja Evropske zajednice da priznaju nezavisnost jugoslovenskih republika će vjerovatno izazvati Srbe i Hrvate (u BiH) da srpska i hrvatska područja priključe Srbiji i Hrvatskoj.
Ovo bi moglo da izazove lančanu reakciju nasilja dok lokalne grupe budu nastojale da spreče ili pospeše aneksiju tih područja „, navodi se u proceni.
Kao najpozitivniji scenario, odnosno scenario sa najmanje nasilja, u CIA vide da vlast u BiH preuzmu umerene snage koje će kroz pregovore podeliti BiH i delove priključiti Srbiji i Hrvatskoj, a da bi se muslimani mogli ili priključili Hrvatskoj ili bi osnovali islamsku državu od onoga što ostane.
„Perspektiva za BiH izgleda dosta tmurno, čak i ako se Srbija i Hrvatska dogovore.
Obaveštajni podaci pokazuju da su i Slobodan Milošević i Franjo Tuđman spremni za priključenje delova BiH njihovim teritorijama.Štaviše, izveštaji pokazuju da su njih dvojica sve vreme u kontaktu uprkos sukobima.
Ljetos je Tuđman nemačkim političarima rekao da je BiH apsurdno prevelika i da je on spreman da je podeli „, navodi CIA.
U dokumentima s kraja 1995. godine, dok se spremala akcija IFOR-a kao podrška mirovnom sporazumu u BiH, SAD su bile preokupirane kako da vojnom intervencijom protiv RS iz avgusta 1995 zbog ispaljene granate na „Markalama“ dovoljno oslabe Vojsku RS, ali da istovremeno kod Srba ne izazovu osećanje da su se SAD i međunarodna zajednica stavile na stranu Armije RBiH.
Zanimljiva je njihova tvrdnja da se Alija Izetbegović, kojeg su 1991 zvali „umerenim muslimanom“, 1995. zalagao za islamsku državu u BiH i da nije bio voljan da prihvati komplikovanu multietničku BiH u kojoj bi sve strane morale međusobno deliti moć.
[adsenseyu5]
[adsenseyu2]
„Izetbegovićev krajnji zahtev da je mirovni sporazum potreban kako bi vratio izgubljenu muslimansku teritoriju je donekle oslabljen njihovim nedavnim vojnim uspesima.
Istovremeno, to je pojačalo poziciju Harisa Silajdžića, koji je imao maksimalističke zahteve za kreiranje unitarne države „, navodi se u dokumentima.
[stextbox id=“alert“]Procenili su da Slobodan Milošević neće braniti Banjaluku ako bi ona pala u ruke hrvatsko-muslimanskih snaga, kako je napisano u dokumentu od 21. septembra 1995 godine. [/stextbox]
[stextbox id=“alert“]Kako je navedeno, bili su iznenađeni nedostatkom reakcije Beograda na akciju Hrvatske vojske „Oluja“. [/stextbox]
U delu koji se bavi procenama rizika za američke vojnike u akciji IFOR-a u BiH, ističu da su se iranski elementi ozbiljno infiltrirali u muslimansko rukovodstvo.
Ističu da se Izetbegovićev krug ozbiljno povezao sa iranskim elementima, a da su Silajdžić i Muhamed Šaćirbej bili protiv toga jer su strahovali da bi to moglo da oslabi američku podršku.
U dokumentu od 22. novembra navode da bi se trupe IFOR-a mogle suočiti s radikalnim islamskim ekstremistima pod iranskim kišobranom. „Uz njihovu vojnu i obaveštajnu prisustvo u BiH, Iran je uspostavio male grupe u celoj BiH koje su sposobne da obavljaju razne subverzivne akcije za račun Teherana.
Nedavne konfrontacije mudžahedina s mirovnim snagama sugerišu njihovu sve veću agresivnost „, navodi se u dokumentu.
Navode, takođe, da poziv Vlade BiH da islamski ekstremisti napuste BiH neće uroditi plodom. „Štaviše, tesna saradnja Sarajeva i Teherana predstavlja barijeru odlaska Iranaca iz zemlje“, navodi se. Amerikanci su procenili da teroristička pretnja od Srba i Hrvata u BiH ne postoji.
Ističu da su Srbi bili glasni u javnim pretnjama zapadnim interesima, ali da su aktivnosti na tom planu bile minimalne.
Banja Luka ostala kao protivteža Palama Na kongresnom saslušanju Ričarda Holbruka po okončanju ratu u BiH, od 18. juna 1996 godine, bilo je dosta govora o Banjaluci.Zajednički stav je bio da je Banjaluka morala ostati u RS kao svojevrsna protivteža Palama i vlasti u Palama.
„Međutim, s obzirom na to da je Karadžić i dalje na vlasti, pitam se da li smo napravili veliku grešku. Jer, sama činjenica da je on i dalje tu podseća me na grešku koju je Džordž Buš napravio sa Sadamom Huseinom „, rekao je Holbruk tada, dodavši da su se i Izetbegović i Milošević izjasnili da žele Banjaluku kao jasnu alternativu Palama.
On je, takođe, dodao da ne može da veruje da američka vojska i IFOR nisu preduzeli odlučniju akciju protiv Pala, jer bi on, u tom slučaju, imao daleko agresivniji stav prilikom pregovora.
(Nezavisne novine)
[adsenseyu2]
[adsenseyu1]
